Najveća kolekcija narodne nošnje nalazi se u Svrljigu: Inženjer Milan Ristić čuva blago iz 19.veka (FOTO)

Mladi kolekcionar Milan Ristić (28) je veliki poštovalac tradicije i narodne nošnje, što čini i deo njegove bogate kolekcije, gde se mogu pronaći dragulji iz 19. veka kao što su: suknje, jeleci, kecelje, tkanice, marame ali i ćurdija-svečana haljina kao i kaica, poznata kao i nevestinjska kapa iz tog perioda.

Osim što prikuplja i čuva, Milan i ručno izrađuje delove narodne nošnje ovog kraja iz najstarijih vremena i to ručnom metodom, kako su t nekada davno radilo.

Bogatstvo od 2.000 nošnji

Više od dve hiljade odevnih i ukrasnih predmeta Milan je prikupio obilazeći okolna sela, od zaljubljenika u tradiciju i folklor, komšija, baka, drugih kolekcionara.

– Sednem sa njima da popijem kafu, počnemo da pričamo i oni počnu da vade stvari iz starog kofera. Nema kuće u Srvljigu koja nema makar nešto od narodne nošnje u svojim podrumima, na tavanicama. Dosta toga sam upravo tako prikupio, a uz svaki predmet koji dobijem, bio to običan haljetak, ili kaicu, ili konđuša, tj. igla kojom su devojke pričvršćivale pletenice u kosi , nalazio sam i zanimljivu priču o tome kome su delovi nošnje pripadali, ko ih je nosio, kojom prilikom i slično – priča nam Milan.

Muke sa mašinicom za vez

Ono što ne može da dobije ili kupi, napravi sam tako što ručnom mašinicom za vez istka na razboju šaru, baš onako kako su to mnogo vekova unazad radile abadžije koje se danas mogu nabrojati na prste jedne ruke.

– Danas je teško uopšte naći mašinicu za vez, ja sam od bake nasledio jednu, a drugi mi je poklonio čovek u jednom selu. Sve ono od narodne nošnje što nemam u svom fundusu, a što vidim kad kod nekog odem, a ne želi da proda ili pokloni, ja slikam, uzmem kroj pa uradim repliku. Za izradu jedne kecelje potrebno mi je najmanje tri dana, a ako je bogato vezena onda i do 10 dana. Posao zahteva dosta rada, menjanje vunice, preciznosti, strpljenja, a izrađuje se tako što se iscrtano platno pripremi za ram gde se okači, da stoji ravno dok se veze mašinicom. Radi se uvek s naličja, da bi vez ostao na prednjoj strani, odnosno na lice. To se posle prišije za kecelju ili neki drugi odevni predmet – objašnjava nam Ristić, koji je inače po struci inženjer modnog dizajna.

On kaže da replike narodne nošnje izrađuje isključivo u originalu, ne unoseći nove ideje, jer želi da ih tako sačuva od zaborava. Ljubav prema narodnoj nošlji i tradiciji rodila se, kaže, još kada je kao srednjoškolac počeo da se bavi folklorom. Vrlo brzo počeo je da prikuplja originalne suknje, čarape, šajkače, šubare, anterije, prtene košulje, jeleke, opanke, marame…

– Gotovo za svaki komad nošnje koji imam, znam odakle je, zašta je spremljen, da li je dar, da li za onaj svet gore. Uglavnom je to bila devojačka sprema. Tu su suknje pismarka, kakve je tkala i moja baka, zatim suknje levke, kecelje sa „lskavkama“ kako su ih zvali u ovom kraju, a to su najsvečanije kecelje. Tu su čarape dvopređne karakteristične takođe za svrljiški kraj, nakit iz 1839. dve pafte iz 1905. godine iz Bele Palanke, odnosno dekorativne metalne kopče za ženski pojas, pušćuli odnosno mamlije ili naušnice i još mnogo toga – objašnjava nam ovaj kolekcionar.

Kaica omiljena, pomoć stigla iZ Pariza

Pročitajte još:

Ovde se ručno šiju srpske anterije koje su obišle svet: Milka i Rade iz sela Mirosaljci godinama čuvaju tradiciju (FOTO)

Užičko kolo i srpska trobojka u centru Zagreba: Hrvatska javnost ovo nije dobro podnela (VIDEO)

Od svega što poseduje u svojoj kolekciji najdraža mu je, kaže, kaica iz 19. voka, to je ženska kapa koju su nevestinje nosile na dan svadbe pa sve dok ne rode dete. Najstariji detalj je, kaže, ćurdija iz 19 veka, najsvečaniji odevni haljetak koji su sebi mogli da priušte samo imućne dame tog vremena. Do nje je došao sasvim slučajno, preko prijatelja iz Pariza koji su poreklom iz Svrljiga, ali su davno otišli trbuhom za kruhom.

On kaže da je danas malo onih koji nošnju izrađuju ručno, te da su zanat od abadžija preuzele kompjuterske mašine. Priznaje da modern nošnje liče na one stare, ali da su materijali znatno drugačiji. Objašnjava nam da se nošnja svrljiškog kraja menjala kroz vekove, onako kako su prilike to dozvoljavale.

– Pre Drugog svetskog rata nošnja je bila oskudnija vezom, nije se imalo para, jer što više veza, nošnja je bogatija. Kasnije je došao trend floralnih motiva, da se veze cveće, pre toga je bila zastupljena geometrija – objašnjava ovaj mladi modni dizajner. On ističe da mu je želja da otvori svojevrsni muzej u kom bi izložio svu svoju bogatu kolekciju i prezentovao je javnosti.

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi