Potresna priča majke koja je izgubila sina (2): Razdvojili su se dok su pokušavali da pređu u Srbiju

Migrantkinja iz Somalije odvojila se od sina 23. avgusta u blizini sela Vaksince, 20 kilometara od Kumanova, dok su iz Severne Makedonije pokušavali peške da pređu u Srbiju, sa većom grupom muškaraca i žena.

Migrantkinja iz Somalije Varta Hira Digara kaže da se krajem prošlog meseca razdvojila od svog sina na granici Severne Makedonije i Srbije. Brojne domaće i međunarodne organizacije od tada pokušavaju da nađu dečaka, za koga majka kaže da ima tek nešto više od dve i po godine, piše Telegraf.rs.

Jasmin Redžepi, predsednik organizacije “Legis” iz Skoplja rekao je za Al Džaziru da su o ovom slučaju obaveštene brojne organizacije u zemljama regiona, ali još uvek nema informacija o detetu koje bi odgovaralo opisu Asima Ahmeda Abdija.

Pročitajte još:

Kampanja “Kad pijem ne vozim”: Ne sedajte za volan kada pijete

Ono što je ispričala majka Varta Hira Digare (26) je potresno.

Razdvojili su se 23. avgusta u blizini sela Vaksince, dok su iz Severne Makedonije pokušavali da pređu u Srbiju.

Da ne bi zaostajala u hodu, Digare kaže da je starijeg sina dala ženi pored nje, pakistanskog ili avganistanskog porekla, da mu pomogne dok hodaju. Jedan deo grupe je stao da odmori, dok je drugi produžio.

U tom momentu došla je policijska patrola, rekla je Digare, sa kojom je bio drugi petomesečni sin.

Digare kaže da je policiji pokušavala da objasni da je njen sin otišao sa grupom ispred. Međutim, policija se nije potrudila da nađe tu grupu i njenog sina.

Sa ostalim uhvaćenim ilegalnim migrantima dovedena je u makedonski tranzitni centar Tabanovce, na severu zemlje, na granici sa Srbijom, odakle je vraćena u Vinojug u Đevđeliji, oko 180 kilometara dalje, na drugom kraju Severne Makedonije, na granici sa Grčkom.

Vlasti Severne Makedonije prethodno su odbile apele nevladinih i međunarodnih organizacija, među njima i apel Crvenog krsta u Skoplju koji su tražili da Digare ostane u kampu na granici Severne Makedonije i Srbije, kako bi tragala za sinom.

Jedino što su joj dozvolili da ostane u kampu u Đevđeliji, i da ne bude vraćena u Grčku. Digare je pod teškom depresijom. Ispočetka je odbijala hranu i psiholozi nisu imali načina kako da joj pomognu.

Redžepi dodaje da je od 2015. do 2016. je bilo više takvih slučajeva, jer je bili i više izbeglica.

– Sada ih ima manje, i granična policija je mogla ažurnije da deluje, potraži dete, javi se kolegama u Srbiji da ih sačekaju, zadrže i na kraju spoje, a ne da majku vraćaju u treću zemlju iz koje je prethodno došla – kaže Redžepi.

– Tu nema poštovanja prava deteta, Istanbulske konvencije, Evropske povelje ljudskih prava. Dakle, nema ničega osim samovolje granične policije koja ne gleda na izbeglice kao na ljude, već kao na brojeve – dodaje on.

Mnoga deca ne budu identifikovana

Prema izveštaju humanitarne organizacije “Sejv d čildren”(Save the Children), objavljenom početkom septembra, u proteklih pet godina bežeći od sukoba, progona i nasilja, oko 210.000 dece izbeglica i migranata bez pratnje, zatražilo je azil u Evropi, a procenjuje se da je ukupan broj dece gotovo sigurno mnogo veći, obzirom na to da mnoga deca ne budu identifikovana.

Više slučajeva razdvajanja porodica “Sejv d čildren”, zabeležno je na granici Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Grčki otok Lezbos i Unsko-sanski kanton u Bosni i Hercegovini dve su tačke u Evropi sa najviše migranata koji pokušavaju preći u neku od zemalja zapadne Evrope.

– U avgustu smo u Unsko-sanskom kantonu svedočili alarmantnom porastu broja porodica koje su se razdvojile, čak šest tokom samo jednog meseca – kaže Dubravka Vranjanac iz pomenute organizacije, sa ogrankom u BiH.

Tih šest porodica svedočilo je da su se razdvojili na granici sa Hrvatskom, rekla je Vranjanac, a u većini slučajeva nakon razdvajanja, deo porodice se nalazio u Bosni i Hercegovini, a deo u Hrvatskoj.

Pročitajte još:

Državljanka Srbije stigla do aerodroma u Kabulu! “Mora da se pazi šta se priča”

Čak ako su i poznate adresa dece i njihovih roditelja, procedura spajanja tih porodica nije jednostavna, i nekad traje i do dve godine.

– Kompleksnost i dužina procedure zavise od slučaja do slučaja. Ukoliko postoje dokumenta koja dokazuju srodstvo, ukoliko neko od članova porodice ima status u zemlji u kojoj se traži spajanje, onda je procedura jednostavnija, ali to ne znači da i u tom slučaju neće trajati jako dugo, a nekad i do dve godine – izjavila je Vranjanac.

Kada sistem podbaci, onda su izbeglicama jedina alternativa krijumčari, kritikuje Jasmin Redžepi.

Poslednja informacija koju imaju u nevladinoj organizaciji “Legis” je da je Digare pre nekoliko dana tražila da se vrati u Grčku. Verovatno će probati da ponovo stupi u kontakt sa krijumčarima i iz drugog puta da ilegalno dođe do Srbije, kako bi sama potražila sina.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi