Prvo se pojavi čir, a onda krenu i ostali! U Srbiji oko 60.000 ljudi ima ovu bolest a da i ne zna, jer je lekari mešaju sa nečim drugim

Čak jedan odsto od ukupne populacije ljudi jedne zemlje ima neki oblik bolesti hidradenitis suppurativa, koju lekari umeju da pomešaju i dijagnostifikuju kao pojavu čireva, kaže za 24sedam dr Dušan Škiljević iz Udruženja dermatovenerologa Srbije.

- Bolest ostaje skrivena, iako se na koži sve vidi, zato što se najčešće dijagnoza pod kojom se takvi pacijenti vode su čirevi. A jedan nalet čireva ne znači hidradenitis. Ali pojava čireva u pregibima i prevojima kože, odosno pazusima, preponama, genitalijama... ukoliko se ponavljaju i javlja se veći broj promena, to ostavlja sumnju da se ne radi o običnoj infekciji kože već dubljem poremećaju "imuniteta" koji predisponira kožu za te ponavljajuće infekcije - kaže dr Dušan Škiljević iz Udruženja dermatovenerologa Srbije.

On dodaje da je svetski podatak da se na dijagnozu ove bolesti čeka čak i do 7 godina! 

- Pacijenti nemaju svaki dan nalete, već dva tri puta godišnje. Pa sto umnoži, pa ostanu ožiljci, pa na ožiljcima nove promene... to su čirevi koji pucaju i koji gnoje, a ostavljaju ožiljke - objašnjava on.

Doktor kaže da lekari daju terapiju protiv zapaljenja, koja nisu samo antibiotici.

- A onda te zone koje su najviše zahvaćene plastični hirurzi rešavaju širokim epcizima kože kojima se pokupe sve te žlezde koje se upaljuju. Tako da to donosi neko trajnije rešenje za tu zonu. Pa oda zona po zona, operacija po operacija, ožiljak po ožiljak... možete da zamislite kakav je socijalni ili seksualni život tih ljudi, kao i koliko oni odsustvuju sa posla. To su jedni duboko unesrećeni pacijenti - objasnio je doktor.

24sedam/Radovan Marković

Srećom, bolest se ne javlja uvek u najtežoj formi kada zahteva operacije.

- Dosta njih ima koji dugo čekaju na dijagnozu jer imaju blaže forme. Oni ne zahtevaju toliko intezivnu terapiju. Ali oni koji imaju umerenu i tešku formu, zaista moraju ozbiljno da se leče da bi se vratili u funkciju - kaže on.

Leči se sa više lekova

Doktor objašnjava da je problem i u tome što postoji mnogo stvari koje utiču da dođe do bolesti.

- Jedna komponenta su same bakterije. Druga komponenta je taj imunski sistem i njegov pogrešan odgovor. Treća komponenta je mehanička, recimo frikcija, a gotovo svi koji imaju tešku formu su gojazni. Onda, recimo, pušači imaju mnogo težu formu. Suviše je kompleksno da bi se lečilo jednim lekom, mora "iz više topova" da se udara da bi se bolest suzbila i da ne bi dešavale te upale. Jer kada se desi duboka upala kože na dva-tri mesta onda se stvore kanali koji ih spajaju i to zaista izgleda ružno - rekao je doktor.

On je objasnio da se računa da je ukupan broj ljudi sa ovom bolešću oko jedan odsto u ukupnoj populaciji. Tako bi na teritoriji Srbije taj broj mogao da bude čak veći od 60.000 obolelih!

- Poredio sam psorijazom koja je česta bolest, a kaže se da između dva i četiri odsto populacije ima psorijazu. A svi poznajemo nekoga ko ima psorijazu, ali ne znate nikoga ko ima hidradenitis koji je samo dva puta ređi. Ne postoje precizne statistike ni u svetu jer ima jako puno ljudi za koje se smatra da imaju obične infekcije kože, a ne ovo - kaže dr Škiljević.

On objašnjava da se teže forme prvo sistemski leče dok se ne dovedu u "mirniju fazu" nakon čega se hirurški odstrani čitava zona.

- Nekome je samo jedna zona kritična, pa se ona skine i miran je duže vreme i može da funkcioniše. A neko ima četiri-pet zona pa mora isto toliko intervencija da prođe. To je nekoliko godina onesposobljavanja! Ali oboljenje počinje u dvadesetim godinama, kada čovek treba da bude najaktivniji - objasnio je on.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi