Dečiji nutricionista za povratak tradiciji: Dajte deci da jedu ono što su jele vaše bake i deke!

Ishrana tokom celog života svakog pojedinca igra jako bitnu ulogu kada je u pitanju njegovo celokupno zdravlje. Kakve temelje ishrane postavimo u najranijem detinjstvu, tako će se oni i odražavati kroz dalje odrastanje i razvoj, kaže za 24sedam dečija nutricionistkinja Teodora Marinković.

A kada to kaže, ona misli bukvalno od samog početka dečije ishrane - dojenja! Nečega što mnoge mame izbegavaju iako su u mogućnosti da doje.

- Na nama je da našoj deci ukorenimo pravilne navike u ishrani i zdrave stilove života. Za početak ćemo početi od obaveznog dojenja minimum šest meseci, jer nema bolje hrane za novorođenu bebu od majčinog mleka, kroz kakve god poteškoće majke prolazile, osim u slučajevima iz strogo opravdanih razloga - objašnjava Marinkovićeva.

Dodaje da u kasnije periodu postoji jako puno hrane koja može da šteti razvoju deteta.

- Takve hrane je danas, nažalost, i previše oko nas. Čini mi se da nikad više kao populacija nismo bili okruženi nezdravijom hranom. Sve ono što i najmanja deca obožavaju da jedu a to su slatkiši, slane grickalice, kupovni sokovi, fast food… sve je to jako nepoželjno u ishrani bilo kog pojedinca, pogotovo deteta. I ostavlja mnogo velike posledice. Roditelji moraju mnogo voditi računa o tome šta daju svojoj deci kao hranu - objašnjava nutricionistkinja.

Privatna arhiva

 

A "začarani krug" hrane sa kojom počnu da remete razvoj dece počinje već od treće godine.

- Prvu i najznačajniju grešku koju većina roditelja napravi, koju kasnije jako teško mogu da isprave kod dece, jeste ta da nakon uvođenja svih namirnica kod deteta od tri godine i više, krenu sa davanjem upravo svih ovih stvari koje sam navela iznad. Nezdrava hrana je nažalost jako ukusna, pa zbog toga roditelja imaju poteškoće kada njihovo dete "ne želi da jede kuvano, ili povrće". Uvek će im biti neukusna zdravija hrana pored svih tih prezaslađenih slatkiša, sokova i prezačinjenih slanih grickalica - naglašava Marinkovićeva.

Loša ishrana u detinjstvu opasna u zrelim danima

Nutricionistkinja uverava da nepravilna ishrana izaziva teška oboljenja doći u kasnijim godinama, ali i u detinjstvu.

- Nepravilna ishrana se generalno mnogo odražava na čovekovо zdravlje, kako u kasnijim godinama u vidu nastanka težih oboljenja, tako i u ranijem detinjstvu. Jako utiče na njihov sporiji rast i razvoj, slabiji imunitet, lošiji fizički izgled, kao i višak kilograma, kvarenje zuba, pojavu akni, pojačanu maljavost… Ali i smanjene koncentracije u školi i van nje, kao i na niz drugih komplikacija - kaže ona.

Ono što je zanimljivo jeste da se nutricionistkinja Marinković zalaže za povratak tradiciji što se tiče ishrane.

- Uvek sam se zalagala za povratak korenima i tradiciji. Moja parola je kratka i jednostavna "što manje kupovno, što više prirodno, spremljeno, domaće". Svi znamo koliko je naša zemlja Srbija plodna, zašto bismo pribegavali raznim pomodarstvima. Otkako smo se okrenuli tome, sve je više novih bolesti oko nas. Mnogo je više bilo zdravijih ljudi ranije, jer su se upravo i hranili prirodnom domaćom hranom - kaže ona. 

Naglašava da se u ogromnoj meri ono što jedemo u detinjstvu može odraziti na pojave raznih bolesti u ozbiljnijim godinama.

- Prvo i glavno oboljenje koje je po mom mišljenju poprimilo razmere epidemije, jeste gojaznost, i kod dece i kod nas starijih. A od viška kilograma i od nezdravog organizma sve polazi - kardiovaskularne, maligne bolesti, dijabetes melitus, povišene vrednosti masnoće, bolesti štitne žlezde, neplodnost koja je sve više učestalija kod mnogih mladih parova, kao i niz drugih oboljenja - dodaje ona.

Privatna arhiva

 

Kako da se hrane deca i odrasli

I zbog toga nutricionistkinja Marinković ima savet za odrasle ljude šta bi trebalo da jedu.

- Za doručak kao najbitniji obrok u toku dana, koji treba biti najsadržajniji, uvek birajte domaći hleb, pitu, proju, palentu, omlet, sir, žitarice sa sezonskim i koštunjavim voćem. Užina neka Vam se sastoji od 3 vrste sezonskog voća po izboru. Ručak kao takođe jako bitan obrok u toku dana neka bude u vidu kuvanog jela, kuvani pasulj, grašak ili boranija sa mesom, musaka, punjena paprika, meso ili riba sa povrćem, uz obaveznu sezonsku salatu kao što je paradajz, krastavac, kupus, zelena salata... Večera može i ne mora, po želji, ali svakako neka bude laganija radi mirnijeg i lepšeg sna. Obavezna je hidratacija, pogotovo u letnjim mesecima, kao i neki vid fizičke aktivnosti - kaže Marinkovićeva.  

A što se tiče dece, njihova ishrana takođe treba da ima svoje specifičnosti.

- Svako dete je već do svoje treće godine života uvelo sve namirnice u svoju ishranu. Stoga, ne postoji preterana razlika u odnosu na primere koje sam iznad navela, osim naravno u količini hrane koju dete pojede. Deca obavezno neka jedu hleb od punog zrna žitarica, što više voća i povrća radi veće otpornosti na razne viruse, neka se ishrana bazira na nemasnijim mesima kao što su piletina, ćuretina i junetina, manje masnoj ribi poput oslića, pastrmke i orade. Izbegavajte da svojoj deci dajete svinjsko meso i njegove prerađevine odnosno paštete, viršle, salame... Kuvana jela su obavezna za ručak sa mesom i povrćem, sokove zamenite sveže ceđenim sokovima od miksa različitog sezonskog voća, slatkiše zamenite zdravijim varijantama slatkog koje su skoro pa identičnog ukusa kao i ove nezdrave, grickalice zamenite orašastim plodovima. I ukoliko se desi da dete pojede nešto nezdravo što je sasvim normalno, neka se bira vreme kada će se to nešto jesti, koliko količinski i koliko često. Neka se postave određene granice u dečijoj ishrani. Tu je i fizička aktivnost kao obavezna stavka kod svakog deteta kao i hidratacija organizma - naglasila je nutricionistkinja Marinković.

BONUS VIDEO

 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi