Korona je naudila našoj deci: Jedna stvar je presudna za sprečavanje većih posledica

U celogodišnjoj jurnjavi nas odraslih da se ne zarazimo koronavirusom, zaštitimo porodicu, brinemo o obolelima, “ližemo sopstvene rane” posle užasnih gubitaka voljenih, koje je odneo kovid, nekako smo decu – zaboravili!

Ne, naravno, u smislu da ih ne vidimo ili preskačemo po kući, več šta je u njihovim glavama, kako ona podnose sve ovo što nas je zadesilo od marta, kako se nose sa totalno izmenjenom realnošću, prelaskom na onlajn nastavu, socijalnom distancom, velikom zatvorenošću u kućama… Ukratko, kako naši mališani prolaze kroz ovu kovid svakodnevicu.

Nije lako

I naše “zenice oka” prolaze kroz velike životne promene, suočavaju se sa strahom za zdravlje, gubicima najbližih, promenama u svakodnevnim navikama, Vesna Janjević Popović, školski psiholog, za „24 sedam“ objašnjava da se deca prema ovoj situaciji odnose onako kako se odnose njihove porodice, pre svega, roditelji:

– Deca prolaze ono što i njihove porodice. Kako se porodica nosi s tom situacijom umnogome utiče na samo dete. Veliki broj dece ide u vrtiće, druži se s drugom decom. Takođe, učenici od prvog do četvrtog razreda imali su nastavu i kontakte s vršnjacima, što je važan deo njihovog života. Svi naši strahovi, koji su sada pojačani, prenose se i na decu. Važan deo atmosfere je i “lovljenje krivca“, odnosno ko se prvi razboleo, ko je doneo bolest u kuću i slično – opisuje ona sve što roditelji znaju, ali ne znaju kako da se na pravilan način odnose prema svemu tome.

Prema njenim rečima, kod dece prirodno, bazično razumevanje odnosa, prostora i vremena još sazreva.

-Njihov odnos prema vremenu je „kontrolišem svoj život maksimum nedelju dana“. Tek u petom razredu osnovne škole oni perspektivu vide od mesec dana. Kada to znamo, onda sve što im se dešava u tim okvirima može da bude i burno i da se brzo zaboravlja, ali je važan naš odnos i koliko smo stabilni kao porodica, koliko je naše ponašanje stabilno i koliko, generalno, vodimo računa o zdravom načinu života. U okolonostima kada se zatvaramo u kuće smanjuje se kretanje, a nije neophodno da se zatvaramo, možemo da se šetamo po parkovima, na otvorenom, može da se organizuje konstruktivno slobodno vreme – navodi naša sagovornica i dodaje da to jeste teško roditeljima koji su prenapregnuti u ovoj situaciji, zbog situacije s kovidom i zbog finansija i rada od kuće.

Pročitajte i

Direktorka socijalne ustanove za decu i mlade: U novoj godini svima želim hrabrost koju imaju deca “Sremčice”

Deca podložnija zaražavanju, ali nisu sve vesti tako loše: Naučnici otkrivaju osobine novog soja korone

Štitite ih od loših vesti

– Istovremeno, sve to predstavlja veliki problem za decu, koja imaju roditelje kod kuće, a u stvari, nemaju. Ne zaboravimo, odrasli nisu u punoj mentalnoj i fizičkoj kondiciji. Ipak, kao što mališane štitimo od filmova koje ne mogu da razumeju, od scena užasa koje ne umemo da objasnimo, tako bi trebalo i od svega ovoga. Ni odrasli ne bi trebalo više od dva puta dnevno da prate vesti jer je to mera zaštite organizma. Svi se loše osećamo, kada ne možemo da utičemo na okolnosti. Drugi vid zaštite dece je da, u skladu sa njihovim uzrastom, razgovarmo i objasnimo kada će nositi masku i slično i svojim ponašanjem im dati pravi primer zaštite – kaže Vesna Janjević Popović.

Ona dodaje da ako smo mi disciplinovani, peremo ruke, nosimo masku i prema epidemiji se odnosimo na konstruktivan način, onda će to i deca prihvatiti.

-Kao što decu učimo da zimi nose kapu, pa od toga niko ne pravi filozofiju. Ako se samo žalimo na celu situaciju, deca će videti da nešto nije u redu. Deca ne mogu da žive u oblaku u kom do njih ništa ne dopire, jer će ih prva mala frustrirajuća situacija destabilizovati. I to drastično! Isto tako, ne možemo da predvidimo životni tok svoje dece i s kakvim gubicima će se susretati, zato je važno da ih učimo kako da prođu kroz to, iako je prirodna potreba roditelja da iz zaštitimo od svake patnje – savetuje ona.

Njena koleginica Branka Tišma navodi za „24 sedam“ da ima mnogo više poverenja u decu da će se prilagoditi svim situacijama, pa i ovoj u kojoj smo se našli. Takođe, ističe da je presudno koliko smo učinili da se deca naviknu na socijalno uskraćivanje.

Deca su prilagodljiva

– Deca su vrlo prilagodljiva situaciji u kojoj se nađu jer nemaju drugačija iskustva, tu, pre svega, mislim na rani uzrast, do polaska u školu. Čak sam primetila da prvaci situaciju potpuno prirodno prihvataju, čini mi, se lakše nego odrasli. Deca se igraju, uče, druže se i lakše vode računa o zaštitnim maskama – njima je tako rečeno i oni to rade na prirodan način. Što smo stariji i imamo drugačija životna iskustva, teže prihvatamo sve ovo, ali vidim da se deca dobro snalaze. Sve to zavisi od toga koliko smo svi učinili da se deca naviknu na ovo socijalno uskraćivanje kome smo svi izloženi – kaže Tišma i ističe da nije lako deci, koja su se tokom pandemije suočila s gubicima:

– Gubici uvek ostavljaju trag, nikada nisu bezbolni, ali opet imam mnogo više poverenja u decu da će lakše prevazići neke situacije, nego mi odrasli. Deca znaju da prime od odraslih i pažnju i ljubav i okreću se ljudima koji im pružaju pažnju, ljubav i sigurnost. Svakako da ova situacija ostavlja različite posledice, osetljivost svakog deteta je drugačija, ali svi mi, odrasli, koji smo u kontaktu s njima, činimo ono što možemo da se to prevazilazi. Mi, koji smo zaposleni u školama, insistiramo da deca usvoje bar bazična znanja, koja su neophodna za neko dalje kretanje kroz obrazovanje. Sigurno će biti nekih posledica, a kakvih tačno, to ćemo znati tek kada se sve završi. Svakako nije lako nikome, ni deci, ni roditeljma, ni nama koji se profesionalno bavimo decom – zaključila je ona.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi