Pričešćuju se istom kašičicom, od korone se tek poneko štiti

Epidemija koronavirusa uvela je ceo svet u izmenjenu realnost koju živimo već mesecima. Ipak, čini se da neke ljudske vrednosti i verovanja ništa ne može da promeni.

Zvono Hrama Svetog velikomučenika Dimitrija na Novom Beogradu začulo se u devet časova, na praznik Velike Gospojine, i vernici su počeli da ulaze unutra.

U dvorištu se ubrzo napravio red od petnaestak građana. Stajali su mirno, jedni iza drugih, na distanci koliko-toliko. Ali samo je nekolicina nosila masku.

Ne mare za mere

Na drvenim vratima te crkve bio je zalepljen papir na kom je pisalo: „Obavezno je nošenje maski prilikom ulaska u hram. Potrudite se da držite odstojanje u hramu“.

Međutim, svi su pored njega prošli, retko ko ga je i osmotrio, a kamoli pročitao.

Oko „nevidljivog” papira, na vratima, tragovi usana i ruku – otisci vernika koji su već ušli u hram. Na samom ulazu ljudi su se osvrtali levo-desno, kao da su gledali da li i drugi nose maske, vođeni onim „da vidim šta većina radi“.

Mada, i oni koji su se pridržavali mera u crkvi, pokleknuli su onog trenutka kada bi masku, iako još u gužvi, odložili u torbu ili stavili na ruku. Počinje komešanje, ljudi se skupljaju jedni uz druge, prave prolaz za par sa bebom u kolicima koji ide ka oltaru, jer uskoro počinje pričešće.

Jedni su ih ispratili uz blage osmehe, a poneko je i ustuknuo na to „približavanje“, prezajući od zaraze. Nekoliko metara dalje, žena sa maskom izašla je iz mase, prišla ikoni i celivala je, a potom opet vratila masku na lice i uvukla se među ostale vernike.

Pokleknuli i odgovorni

Svaki čas kroz crkvu prolazila je monahinja s maskom na licu koja je nosila dezinfekciono sredstvo i krpu, sa strane čekajući da priđe ikoni i obriše je.

Pred kraj liturgije, a pre pričešća, hramom su prošla trojica mladića sa poslužavnicima za ostavljanje priloga. Ljudi su se pomerali, čulo se šuškanje i zveckanje novčanica, a neko je tiho izgovorio: „Uz Božju pomoć“.

Vernici koji su i nosili masku tokom liturgije skidali bi je i pričešćivali se istom kašičicom kao i oni koji su do tada stajali bez maske, i tada bi sve „palo u vodu“. Upravo je tako jedan vernik ušao u crkvu bez maske i držao distancu od drugih tokom liturgije.

Međutim, ikone nije celivao, ali se pričestio zajedno sa ostalima.

Redovni u svetinjama

Vanja Bajović (24) čekala je drugaricu na stepenicama crkve. Kaže da je nova u veri i da sada dolazi redovnije na liturgiju nego u trenutku kad je bila nestabilna situacija s koronom.

– Čuvam se, ali mislm da bolest ne bira čoveka – zaključuje Vanja.

Na klupi ispred crkve, pored mesta gde se pale sveće, sedela je Lena Jovanović (53).

Masku je nosila ispod brade, a tako ju je, kako kaže, nosila i u crkvi. Ipak, ona je ostala jasnog stava:

– Tako mogu da ugrozim samo sebe.

Za Slobodanku Vasić (60) straha od zaraze nije bilo. U crkvu je dolazila i kada je bilo vanredno stanje, ali tada, prema njenoj proceni, nije bila velika gužva.

– Dolazila sam i tokom prethodnih meseci. Poštujem pravila, pogotovo ako je veća gužva – kaže nam ona.

Iako je patrijarh Irinej u aprilu tokom ponoćne uskršnje liturgije, koja je u Hramu Svetog Save tada služena bez vernika, poručio da se Bogu može moliti svuda i na svakom mestu, potreba ljudi da posete svetinje i tamo se mole nije utihnula.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi