Nakon masakra u "Ribnikaru" deca se masovno plaše da idu u školu: Roditelji ne smeju da ih forsiraju, psiholog savetuje šta uraditi

Nakon strašnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar" mnogo roditelja susrelo se s problemom dece koja se plaše da se vrate u školu. 

U nekim školama nastava je već počela, dok će OŠ "Vladislav Ribnikar" od srede biti otvorena za učenike, saopštilo je danas Ministarstvo prosvete.

Ipak, oni kažu da to ne znači da će istog dana početi i nastava, već će da se uvoditi postepeno, u dogovoru sa roditeljima i stručnjacima.

U ovoj školi, kao i u velikom broju drugih škola, organizovane su ekipe psihologa koji razgovaraju sa decom, roditeljima i osobljem, a prema nekim podacima sa terena, određen broj dece još uvek se plaši da krene u školu nakon dešavanja protekle nedelje.

24sedam/Jelena Nikolić

Dečji psiholog Marina Nadejin Simić kaže za 24sedam da bi roditelji, ako je moguće, takvu decu trebalo da dovedu kod psihologa na razgovor. Ali ako to u određenom momentu nije moguće ili postoji otpor deteta, savetuje da roditelji treba da prate decu i razgovaraju sa njima.

- Treba da pričaju o njihovim osećanjima i nekako dopru do dece, da vide šta se dešava. U kom pravcu idu ti strahovi, čega se plaše... - kaže ona.

Nije dovoljno reći "život ide dalje"

Psihološkinja kaže da ubeđivanje tipa "šta je bilo, prošlo je", "neće ništa biti" i "život ide dalje" nisu poruke koje deca mogu da prime. 

- Njima te floskule ništa ne znače, čak im šaljemo poruku da ih ne razumemo dovoljno. Govorim o mlađem uzrastu, kao i mlađim srednjoškolcima. Treba ih pustiti da izraze svoja osećanja. Nekada ni oni sami sebe ne razumeju, kakvi su strahovi... Ono što je očekivano jeste da se deca plaše. Teško da možemo da prođemo bez toga. Neki manje reaguju, neki više, neki kasnije reaguju... neki su sad ljuti, neki uplašeni, nema pravila. Ali roditelj najbolje poznaje svoje dete i zna koliko se ono promenilo - kaže ona.

AP Photo/Darko Vojinovic

Dodaje da je očekivano da budu tužni, ljuti, razdražljivi, i da samo treba pratiti te promene u njihovom raspoloženju i ponašanju.

- Ako to traje predugo, ako je sve više simptoma, ako loše spavaju u dužem periodu, promene apetit, žale se na glavobolje ili ih boli stomak... važno je da se odreaguje. A što se tiče strahova, ne treba menjati dnevnu rutinu. Ali treba pronaći malo više vremena za neke zajedničke aktivnosti i razgovore. Stručnjaci savetuju da vreme koje deca provode na internetu treba zameniti nekom drugom aktivnošću. Neka to bude porodična aktivnost, odlazak u bioskop, kuglanu... bilo šta što bi deci bilo novo ili prijatno. Dakle, uvoditi nove stvari ili realizovati one koje vole i koje su im poznate - kaže ona.

ATA Images/Antonio Ahel

Psihološkinja dodaje da ima dece koja su bila komunikativna, a onda su se zbog ove situacije povukla.

- Možda imaju potrebu da se izoluje, da razmišlja... To je u redu, ali detetu ne treba dozvoliti da se tri dana zatvori u sobu. Pustiti ga malo, pa ga pozvati da nešto uradite, popričate... na jedan delikatan način, jer je pritisak kontraproduktivan. Ako dete ne želi da razgovara, i to treba dopustiti, ali onda možda sa nekim drugim članom porodice glasnije razgovarati o tome. Čuće dete to, primiće tu poruku - objašnjava Marija Nadejin Simić.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi