Otac Ljuba poručio za Vaskrs: Ne možemo voleti Boga ako mrzimo čoveka! Savršena ljubav izgoni sve strahove, pobedimo ih! (VIDEO)

Vaskrs ima najdublji smisao da čoveka ohrabri da pobedi strah od prolaznosti, strah od smrti, i da se probudi za večnost, kaže za 24sedam protojerej prof. dr Ljubivoje Ljuba Stojanović.

Otac Ljuba objasnio je kako treba da se ponašaju pravoslavni hrišćani na sveti dan Vaskrsa i šta je suština ovog praznika.

- Najveća radost Vaskrsa su liturgija i pričešće. Samom prazniku prethodni časni post kao jedna velika priprema. Kao što svoje kuće pripremamo za neku svečanost, čistimo i provetravamo, tako pripremamo i svoje unutrašnje biće, da bismo se oblagorodili, preporodili i pripremili za tu najradosniju vest. A šta je najradosnija vest? Čoveče, nisi za malo dana stvoren, večnost te čeka! - kaže otac Ljuba.

On objašnjava da je čovek na početku istorije odustao od svoje večnosti i da se smrt uselila u ljudsku prirodu. 

- Na Veliki petak raspećem Hristovim, ne nekakvim dekretom samog Boga, nego aktivnostima Sina Božijeg, koji je primio smrt, raspet, na krstu, vređan, omalovažavan... a on sa krsta silom ljubavi svoje vapi za one koji ga vređaju jer ne znaju šta čine. Oni odgovaraju: "Krv njegova na nas i našu decu!" To je taj ratniči stav pojedinaca. Ali to Boga ne vređa. I apostola Petra koji se odrekao Hrista pa se pokajao, Judu koji je izdao Hrista i nije se pokajao, razbojnika koji je tražio carstvo nebesko i dobio, pa na Veliki petak ušao sa Hristom u raj. Imamo i drugog razbojnika koji se nije pokajao, što jasno govori da Crkva nikome ništa ne nameće. Nego snagom ljubavi svedoči carstvo Božije, govoreći da se Božije svemogućstvo pojavljuje neizmernom i neobjašnjivom ljubavlju, a ne nekakvim nasilnim aktima. U tom smislu dobro bi bilo da svi mi koji verujemo preporodimo svoje misli, odbacimo svaku zlobu i nikome ništa ne zameramo. To ne znači da budemo pasivni i naivni, već kreativni. Da snagom pokajanja, praštanja i pomirenja prevazilazimo sve sukobe u istoriji - objašnjava otac Ljuba.

On konstatuje da radost vaskrsenja treba da preporodi čovekovo srce, ohrabri ga za večnost, da promeni da meri sebe večnošću a ne prolaznošću, i da vidi sebe i druge ljude u večnosti.

- U tom kontekstu onda svi vidimo jedni druge kao voljenu decu Božiju, kao braću i u vremenu i u večnosti. Samo onda kada čovek večnošću meri svoj život može da bude pristojan, dobronameran i da živi punoću ljubavi - poručuje otac Ljuba.

24sedam TV/Ivan Mitić

On se osvrnuo i na mnoge običaje koji postoje u narodu, rekavši da se Crkva nije bavila time previše.

- I u tom smislu imamo razne običaje, od farbanja jaja, pa diskusija kada se farbaju... to su sve navike ljudi i Crkva se nije bavila time da bilo šta kod ljudi menja, ako to ne menja suštinu praznika. Crkva se trudila da kod čoveka probudi osećaj za večnost, da ga podigne iz očaja u hrabro suočenje sa životom i da ga zaista obraduje. Svedočanstvo Crkve jeste: "O, čoveče, Bog te voli". Toliko te voli da je sebe dao za tebe i svakog od nas. I kada to prevedemo u svoj život, onda mi nemamo u sebi potrebu da bilo koga preziremo, mrzimo i prepiremo se sa bilo kojim čovekom do bezumlja. Nego, prosto, ohrabrujemo se da svedočimo Hrista raspetog, Hrista vaskrslog. Kao što kaže apostol Pavle, mi se svakoga dana saraspinjemo i savaskrsavamo sa Hristom. To je poruka i poziv Crkve čoveku: "Probudi se, prepoznaj svoju večnost i prihvati taj veliki dar ljubavi Božije" - kaže on.

Na pitanje šta na dan Vaskrsa jedan Hrišćanin treba da uradi, otac Ljuba kaže da najpre treba da ode u hram da se pričesti.

- Onda treba da promisli snagu svoje vere. Da doda svojoj veri još malo te zdrave, trezvene hrabrosti. Da se upita koliko se probudio za večnost. Kada se čovek tako bavi sobom, on se ne zatvara u sebe nego se otvara za druge. Onda sve pored sebe vidi kao nekoga sa kim će da deli večnost. A ne sa kim će da se svađa oko prostora, vremena, praznih priča... Kada čovek tako oblagorodi sebe, onda i vaskršnja trpeza dobija svoj smisao kao produžena liturgija. Onda to sabiranje na trpezi posle pričešća i blagoslovenog posta dobija jednu svoju dinamiku. Postajemo oblagorođeni, preporođeni, bolji ljudi... - kaže otac Ljuba.

On naglašava da je veoma važno da čovek u svemu ima meru i pristojnost, ali i da se seti onih koji nemaju, jer svima je Vaskrs.

- I da sa svoje bogate trpeze odvoji malo za one koji nemaju. Da ne bude sve svedeno samo na "ja i moja porodica, uža i šira rodbina", nego da dobije jednu vaseljensku svest i potrebu da čini dobra dela, da pomaže ljudima. Da se seća i svojih upokojenih predaka. Da prosto vidi sebe, pokojne pretke i potomke u radosti budućega veka. Ako tako meri život onda mu neće biti teško da se okrene oko sebe i pogleda potrebite, da i njima pomogne. To je logika onih reči: "Bože, pomozi svima, pa i meni". A onda, i meni će biti lepo kada omogućim da nekome bude lepo, shodno onome da vaš suvišak bude za njihov nedostatak. Kada tako probudimo u sebi tog dobrog čoveka, onda nekako nema kraja našoj radosti, jer smo u neprestanoj dobroti - kaže otac Ljuba.

Što se tiče vaskršnje trpeze, on objašnjava da je bitno ko je oko stola.

- Da budemo svi svoji, da budemo svi u dobroj volji, dobronamerni, da svoje sitne zađevice preporodimo, da raspravimo, da promenimo sebe, da prilagodimo sebe Hristovoj ljubavi. To šta je na stolu je pitanje različitih ukusa, navika i svega ostalog. Bitno je da na toj trpezi ima mesta i za nezvane goste, čak i da odvojimo i odnesemo nešto u neku humanitarnu ustanovu. Znamo za nekog komšiju ili nepoznatog čoveka kome treba pomoći - objašnjava otac Ljuba.

On se prisetio anegdote koju mu je ispričao jedan prijatelj, a tiče se velikog posta, ali i vaskršnje trpeze.

- Meni je jedan prijatelj interesantan bio. Kaže, dok nisam ušao dublje u veru, kada dođu poklade ja gledam što više da pojedem, maltene da skupim snage za post. A tu ide i alkohol. I onda kaže, dva-tri dana posta ja ne dolazim sebi, nisam svestan. A onda kada prestane post ja gledam da se opet prejedem, da nadoknadim ono što nisam jeo u postu! Tek kada sam ušao dublje u veru razumeo sam smisao tog poretka, zašto pred post imamo mesopusnu, pa siropusnu nedelju. Znači, postepen ulazak u post. A onda, isto tako, pred sam post Veliki petak i subotu, kao posne dane. Velika subota je jedina subota kada se ne jede ulje. I onda ulazak u radost Vaskrsa ne treba da bude opterećen tim nagonom za prejedanjem, preterivanjem u bilo čemu. I tu svako mora da nađe meru - kaže otac Ljuba.

On objašnjava da je pričest najveća radost, a da oni koji se pričeste na Vaskrs moraju biti svesni da su hristonosci. 

- Postajemo hristoliki i hristonosci. A onda, da li sam ja hristolik i hristonosac svojim ponašanjem za stolom, u životu, svojom komunikacijom sa drugim ljudima? Kako doživljavam ljude koji drugačije slave ili ne slave uopšte? Kako da ih probudim? Ne kako da im nametnem, nego kako da ih probudim. Ponekad možemo probuditi drugog čoveka više ćutanjem nego nametanjem nekih svojih stavova. Tako da je vrlo važno osmisliti kroz svoje slavljenje da svojim slavljenjem probudimo kod ljudi jednu dobrotu. Da kažu, pogledaj ovi hrišćani su zaista pravoslavni. Slave neopterećeni bilo kakvim preprekama koje prave jedni drugima - kaže on.

24sedam TV/Ivan Mitić

Otac Ljuba se osvrnuo i na to kako će slaviti naši sunarodnici na Kosovu i Metohiji.

- Ili ljudi u Ukrajini koji su zbunjeni ratom, ali zbunjeni su i atakovanjem rođene im države jer služe na jeziku koji se njima ne sviđa. Prosto, jedni drugima krademo radost. Umesto osuđivanja tih drugih ljudi predlažem da se svako upita da li je možda nekom ukrao radost svojom zlovoljom. Da li sam ukrao radost kada sam prevideo neku pruženu ruku, neki poziv dobrog čoveka, jer jednostavno mi je bilo važno da ja i moji imamo, a baš me briga za druge. E to nije slavljenje Vaskrsa, to je dokazivanje sebe! - izjavio je otac Ljuba.

On je poslao i vaskršnju poruku svim čitaocima našeg portala.

- Hristos vaskrse, zaista vaskrse! Ovo će da se čuje ovih dana i vrlo je važno da zaista verujemo da ćemo i mi, zajedno sa Hristom, biti u carstvu ljubavi Božije. I da to da meru i smisao našeg postojanja ovde u vremenu i istoriji. I da zaista svako da maksimum od sebe, da verujući u Boga i božiju ljubav veruje i u sebe i u svoje dobre mogućnosti. I kada čovek uspe da usaglasi u sebi tu veru u ljubav božiju, i da probudi u sebi to zdravo čovekoljublje, da ne može voleti Boga ako mrzi nekog čoveka, onda će moći da se probudi u njemu ta svesta da je ljubav svemoguća. Da savršena ljubav izgoni strah napolje. Pobedimo sve svoje strahove, ne budimo pasivni posmatrači i zluradi komentatori onoga što drugi rade, nego budimo kreativni stvaraoci. I onda ćemo kada kažemo "Hristos vaskrse" i mi da vaskrsnemo iz svih svojih sumnji i svojih nedostataka hrabrošću zdrave vere da preobrazimo sebe. A ko uspe da preobrazi sebe, on doprinosi preobražaju sveta - zaključio je otac Ljuba.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi