Pre 706 godina preminula Jelena Anžujska! Moćna vladarka imala svoj pečat i kancelara, kralj Uroš joj namenio Dolinu jorgovana

Pre 706 godina, na današnji dan, 8. februara 1314. godine, umrla je srpska kraljica Jelena Anđelina, u narodu poznata kao Jelena Anžujska. Bila je žena srpskog kralja Uroša I Nemanjića i majka srpskih kraljeva Dragutina i Milutina. Ova ktitorka i prosvetiteljka je ispisala jednu od najlepših ljubavnih priča u srpskoj istoriji. 

Poreklo se i dalje istražuje

Ko je po poreklu bila Jelena Anžujska, ostalo je da lebdi između nekoliko zapisa, nikada do kraja potvrđenih. Mnogi su nagađali odakle je došla u Srbiju. Arhiepiskop Danilo u njenom žitiju kaže da je "bila od plemena fruškoga (francuskog), od plemena carska, kći slavnih roditelja koji su bili u velikom bogatstvu i slavi".

Jelenino poreklo je povezano i sa Anžujcima koji su vladali na jugu Italije. O tome svedoči njena prepiska sa sicilijskim vladarima, Karlom I i Karlom II Anžujskim, u kojoj je oslovljena kao ,,najdraža rođaka“. Od novijih istoričara, K. Jiriček je tragao za Jeleninim poreklom među francuskom vlastelom u Grčkoj, a Mak Danijel među francuskim i mađarskim plemstvom u Slavoniji i Sremu. Međutim, poreklo kraljice Jelene je i dalje predmet naučnih istraživanja.

Jorgovani za princezu

Kada je 1250. godine, tada francuska princeza, Jelena došla u Srbiju, kralj Stefan Uroš I Nemanjić, iz ljubavi prema budućoj srpskoj kraljici, odlučio je da dužinom cele doline reke Ibar zasadi Jorgovan, da tom cvetnom i mirisnom vrstom ozeleni litice kanjona. Tako da se tad predeo i danas naziva Dolina jorgovana.

Foto: Wikipedia/Public domain

Tačan datum sklapanja braka između Uroša i Jelene se ne zna i pretpostavlja se da je do njega došlo oko 1250. godine

Rođaka francuske vladarske porodice, Jelena je ostavila dubok trag u srednjovekovnoj srpskoj istoriji. Igrala je značajnu političku ulogu u toku vladavine njenih sinova Dragutina i Milutina. 

Iako katolkinja, zamonašila se u pravoslavnom manastiru kod Skadra, i što je neobično, tom prilikom nije promenila ime. Omiljena je bila u narodu, zarad svojih dobrih dela hrišćanskog milosrđa.

Uticajna kao Uroš, vladarka koja je imala svoju vojsku i kancelara

Malo je podataka o Jeleninoj delatnosti za vreme Uroševe vladavine (1243-1276), ali verovatno da je pored Uroša bila najuticajnija ličnost u Srbiji krajem 13. i početkom 14. veka

Nakon višegodišnjeg insistiranja ugarskog dvora da Uroš svom starijem sinu Dragutinu ustupi deo zemlje na upravu i Uroševog odbijanja da ovo učini, Dragutin je bitkom kod Gacka, pomoću ugarskog plemstva, preuzeo vladavinu nad Srbijom 1276. godine. Kada je Dragutin počeo da vlada zemljom darivao je majci na upravu jedan njen deo. ,,Država“, kojom je Jelena vladala više od tri decenije, obuhvatala je Zetu, Trebinje, krajeve oko Plava i Gornjeg Ibra. Posle 1309. godine kraljičina oblast je sužena na vlastelinstvo manastira Gradac, dvor u Brnjacima sa okolinom, i krajeve oko Plava.

Foto: Wikipedia/Public domain

Kraljica je imala svoju vojsku, upravni aparat, državni pečat, svog kancelara, a verovatno i svoju kancelariju. Potpisivala se sa Jelena milošću božjom kraljica sve srpske zemlje i pomorske (u pismu Dubrovčanima) i sa Jelena kraljica u dokumentima iz 1289. i 1304. godine. Bila je visoko poštovana od crkvenih velikodostojnika pravoslavne i rimokatoličke crkve, od svojih sinova kraljeva Dragutina i Milutina, kao i među vladarima susednih zemalja.

U Srbiji je Jelena imala važnu političku ulogu. Negovala je dobre srpsko-ugarske odnose, čak je vukla poteze protiv Uroševe volje, poput onog kada je 1267/68 jednim aktom obećala da će štiti trgovce iz Dubrovnika i nadoknaditi im štetu, i da će što je moguće brže izvestiti Dubrovnik ako Uroš I, njen muž, bude preduzeo neku neprijateljsku akciju prema njima.

Pixabay

Posle 1306. se povlači  na svoje teritorije u unutrašnjosti zemlje u dvor u Brnjacima, blizu manastira Gradac, jedan od najlepših u Srbiji, koji je takođe izgradila.

Početkom 1314. godine Jelena se teško razbolela. Osetivši da joj se bliži kraj, pozvala je sve činovnike, episkope i igumane na dvor u Brnjacima. Koliko je narod voleo, svedoči Danilo II: „Tako sam vaistinu video gde odasvud idu slavni, tako isti ništi i strani, hromi i slepi, kojima beše hraniteljka ova gopođa moja“.

Godinu dana nakog svrgavanja, srpski kralj Uroš umro je u Humu. Jelena  je najpre njegovo telo zajedno sa telom arhiepiskopa Joanikija (koji se solidarisao sa kraljem i predao crkvenu vlast)  prenela u Sopoćane gde ih je sahranila. U Sopoćanima je bio i njen čudotvoran krst koga je manastiru darivala a koji se u 18. veku čuvao među relikvijama na austrijskom dvoru.

Manastir Gradac: Zidala ga za života, kao svoje grobno mesto

Jelena se zamonašila u crkvi Sv. Nikole u Skadru, a nakon njene smrti, mošti su prenete u manastir Gradac. Na ktitorskoj kompoziciji prikazani su i kralj i kraljica kako drže crkvu, što je kod mnogih istraživača izazvalo sumnje o ktitorstvu. Arhiepiskop Danilo II pominje da je kraljica Jelena sama podigla crkvu. Prema najnovijim zaključcima, manastir Gradac izgrađen je posle 1276. godine, kada je vlast preuzeo kralj Dragutin. Zbog neprilika u zemlji kraljica je počela da zida Gradac kao grobnu crkvu za sebe, kralja Stefana Uroša I i arhiepiskopa Joanikija. Iako su njih dvojica kasnije sahranjeni u manastiru Sopoćani, sačuvani ostaci freskoslikarstva i grobnice svedoče o Jeleninoj nameri.

Foto: manastirgradac.rs

Ona sama je bila katolkinja, a veru nije promenila ni kada je došla u Srbiju. Bila je veoma aktivna pri izgradnji hrišćanskih hramova, kako pravoslavnih, tako i katoličkih.

Za 1288. godinu se vezuje osvećenje njena četiri franjevačka manastira koji su se nalazili u Baru, Skadru, Ulcinju i Kotoru.

"Mnogo zlato neštedimice dajući radnicima"

Biograf Danilo tvrdi da je ona lično nadgledala kako napreduje izgradnja hrama u Gradcu.

Prva škola

Jelena Anžujska je osnovala i prvu školu u tadašnjoj Srbiji. Organizovala je prepisivanje knjiga na dvoru i te knjige kasnije poklanjala. U dvoru je imala čuveno knjigohranilište – biblioteku čije su korice knjiga izrađivane kod zlatara u Kotoru. Držala je školu za siromašne devojke gde su učile da vezu, da pišu i sviraju. Brinula je o siromašnima i davala im hranu i odeću. Govorila je nekoliko svetskih jezika i bila jedna od najprosvećenijih žena svog vremena.

 

Bonus video:

 

 

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi