Mladen je jedini samuraj u Srbiji: Trenirao je šest dana nedeljno po nekoliko sati dnevno i tako 12 godina! A onda se ispunio dečački san

Mladen Burazerović prvi put je otišao na trening borilačkih veština sa desetak godina, a dvadesetak godina kasnije postao je prvi i jedini srpski samuraj priznat čak i od japanskih majstora!

- Od malena sam gledao japansku kinematografiju, a i otac i majka su se bavili karateom. Oni imaju tu ljubav prema borilačkim veštinama u sebi tak da sam od malena rastao sa simpatijama prema tim veštinama - počinje priču Mladen Burazerović za 24sedam.

Njegov otac se borilačkim veštinama bavio i u vojsci, gde je bio oficir, a osvajao je i medalje u karateu. Međutim i Mladenov deda je bio majstor džiju-džicua pa je u slobodno vreme trenirao sa njim. A onda se desio još jedan znak koji je Mladenu pokazao kojim putem treba da krene.

- Deda je bio u gostima kod nas u Beogradu i odem na prvi trener aikidoa. Ispostavi se da je trener kod koga smo otišli da se upišemo iz Loznice, isto kao i deda. A ja sam sticajem okolnosti rođen u Loznici - priča Mladen.

Njegov put ka samuraju kreće upravo tada, odnosno pre 22 godine, a trenirao je svakodnevno.

- Imali smo tada četiri sale u Beogradu i od ponedeljka do subote svaki dan je bio ispunjen treningom. Kada sam odrastao, počeo sam da odlazim u inostranstvo da učestvujem na seminarima ali i kao predavač. I unazad od 2011. godine vodim svoj klub i redovno učestvujem na međunarodnim seminarima - priča naš samuraj.

Preko leta trenirao svaki dan

A što se tiče odricanja, Mladen je na svom putu samuraja morao i da se odriče puno stvari. Priča da nije imao vremena za izlaske, a posle škole je morao vredno da trenira.

- Ja odem u školu i čim se škola završi, idem u salu. Tamo me čekaju dva-tri treninga. Treninge su tada završavali posle ponoći. Nama su pripreme trajale po pet-šest meseci. Mi odradimo redovno trening do 11 sati, a onda od 11 do jedan imamo pripreme. To je tako trajalo punih 12 godina da bih dostigao svoja zvanja. Svaki dan sam trenirao sem nedeljom. Nedeljom sam trenirao samo preko leta i to na otvorenom u prirodi - ispričao je Mladen.

Danas je on majstor aiki-buda (šesti dan), džiju-džicua (šesti dan), ko-budoa (šesti dan) i aikidoa (peti dan).

Foto Printscreen Facebook Mladen Burazerović

 

Sve četiri veštine trenirao je uporedo a do prve majstorske titule, u džiju-džicuu, mu je trebalo devet godina.

A na pitanje kako se postaje samuraj, on kaže da je minimum uslova da neko ima peti dan u nekoj tradicionalnoj japanskoj borilačkoj veštini.

- Ne može čovek sam da podnese prijavu, već to ide po preporuci. Dakle, neko ko je već u samurajskoj organizaciji proceni da neko ima kvalitete i sposobnosti i on šalje preporuku. Normalno, kontaktira osobu koja treba da postane samuraj, traži potrebna dokumenta koja se šalju u Japan na valorizaciju. I ako njihovo telo velikih majstora odobri, onda se zvanično šalje dopis i kreće sa promocijom. Pravi se tradicionalni dokument na njihovom kanđi pismu, gde se neko imenuje za samuraja - priča on.

Njega je predložio italijanski majstor Alfonso Tolegrosa, koga je godinama poznavao i dovodio u Srbiju kao gosta, ali odlazio na seminare na Siciliju.

Zanimljivo je da nije potrebno nikakvo dodatno polaganje veštine za samuraja, jer zvanje petog dana govori o čoveku da je već ispunio borilačke veštine. 

Japanci mu odali posebno priznanje

Mladen je bio i u Japanu.

- Oni su oduševljeni, zaista vole kada je neko posvećen njihovoj kulturi i to zaista znaju da cene. Zahvaljujući tome sam i dobio priliku da budem predsednik svejapanske Budo asocijacije. To je međunarodna organizacija koja broji 22 zemlje sveta - priča on.

- To što sam samuraj, to je kod njih izuzetno prihvaćeno. Imao sam priliku kada sam bio kod njih pre četiri godine da budem u kući nekoliko vrhunskih majstora. Oni retko kome ukazuju tu čast da neko bude njihov lični gost. Čak sam učestvovao na par njihovih porodičnih okupljanja. Jedan majstor je obeležavao godišnjicu smrti njegovog oca, gde je bila čitava njihova familija. Tu su mi ukazali veliku čast jer sam, čak, sedeo u čelu stola i kasnije kada je obavljena ceremonija imao razgovore sa njihovim monasima i glavešinama porodice. Sa glavnim majstorom sam vežbao veštinu mačevanja sa katanom starom preko 300 godina. Zaista su oduševljeni i dobio sam veliko poštovanje - kaže on.

Inače, Mladen se nije nadao da će dobiti ovakvu titulu i bio je počastvovan kada je italijanski majstor rekao da će poslati preporuku za njega.

On kao mlađi nije čak ni znao da samuraji još uvek postoje, ali s obzirom da su oni jedan stub kulture u Japanu samurajske porodice i dalje imaju pravo da osnivaju samurajske organizacije i promovišu u samuraje.

- Danas je to počasna titula kao počasni dokorat ili članstvo u Vitezovima Templarima. Osoba koja doprinosi i afirmiše svojim radom japansku kulturu i borilačke veštine u tom duhu razvoja ličnosti onda može da bude samuraj, uz ispunjavanje svih drugih uslova - kaže on i dodaje da ima obavezu da podnosi raport o svojim delatnostima kako bi oni mogli da vide da li i dalje gaji duh samuraja - objasnio je on.

BONUS VIDEO

 

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi