Ovaj čovek je hirurg 2022. godine: Jednom Beograđaninu je srce bilo na izdisaju, a onda mu je dr Saša ugradnjom veštačkog dao šansu za život

Doktor Saša Borović, kardiohirurg i upravnik Centra za srčanu slabost Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", u intervjuu za 24sedam je ispričao kako izgleda operacija veštačkog srca koju je izveo u oktobru 2022. godine na Institutu "Dedinje".

Dr Borović je Beograđaninu Zoranu Dugopoljcu (60) spasao život, kada mu je srce radilo ispod 20 odsto, tako što mu je ugradio veštačko srce. U pitanju je izuzetno kompleksna operacija koja se ne radi tako često u Srbiji.

Kardiohirurg dr Borović nam je ispričao kako žive ljudi sa veštačkim srcem u Srbiji, govorio je o transplanataciji srca, najtežim slučajevima sa kojima se susretao u karijeri. A sa čitaocima portala 24sedam je podelio i svoju novogodišnju želju.

Koliko je operacija ugradnje veštačkog srca česta u Srbiji?

- Ovakve operacije su retke u Srbiji jer samo Institut "Dedinje" radi ovakve procedure. Procedura je zahtevna i podrazumeva da je čitav tim dobro uigran. Hirurg mora da vlada kompleksnom hiruškom tehnikom i procedurom da bi operacija bila bezbedna i efikasna za pacijenta. Osim hirurga u timu su anesteziolozi, kardiolozi, intezivisti, instrumentarke, tehničari i doktori sa rehabilitacije fizikalne medicine...

To je jedan timski poduhvat i da bi jedna takva kompleksna procedura bila uspešna čitav tim mora da dosegne najviši nivo sposobnosti i znanja. Taj lanac ima mnogo karika i ta karika je krucijalna. Ispadanjem jedne karike iz lanca ugrožen je pacijent i onda je ishod loš. U tome je posebnost ove procedure jer hirurg koji to radi mora da vlada kardiohirurgijom besprekorno. A bitno je i da svi ostali članovi tog tima daju svoj maksimum jer ne postoji prostor ni za najmanju grešku. I to je onda pokazatelj sveukupnog medicinskog servisa koje jedna ustanova pruža kako bi isporučili najbolje rezultate.
Nije dovoljno da jedna bolnica ima vrhunsku kardiohirurgiju ako nema dobre inteziviste i anesteziologe jer onda ne može da se bavi ovom vrstom operacije. Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" na osnovu svih ovih elemenata se kandidovao da bude ustanova koja jedina radi ovakve operacije u Srbiji.
Od 2017. godine do 2021. godine je ugrađeno jedno veštačko srce, od 2021. godine do današnjeg dana smo uradili 19 veštačkih srca. To je respektabilan broj. Broj ugrađenih veštačkih srca u jednom vremenom intervalu, koje je malo više od godinu dana, svrstava nas na prvo mesto u svetu. I to je važno da pokažemo da smo dovoljno dobri, da to radimo i da se nosimo sa najtežim bolesnicima i da radimo u toj meri jer imamo dobre rezultate.

Ustupljene fotografije/Saša Borović

Kako žive pacijenti sa veštačkim srcem?

- Treba imati u vidu da su to najteže oboleli pacijenti. To su pacijenti koji imaju završni stadijum srčane slabosti. Oni nemaju ni jednu drugu opciju osim transplantacije srca. Ovo je rezervna opcija za njih. U ovom trenutku u našoj zemlji ne postoji funkcionalan program transplantacije srca, pa ti pacijenti nemaju ni jednu drugu opciju do ugradnje veštačkog srca.
To su najteži pacijenti ne samo zbog bolesti srca nego čitav organizam zbog dugogodišnjeg oboljenja pati i svi vitalni organi su ugroženi i umanjena je funkcionalna rezerva - bubrezi, pluća, centralni nervni sistem, jetra. Svi ti organi nisu zdravi već su bolesni.
Dobar ishod kod ovih pacijenata je da više od 50 odsto preživi operaciju i da više od 70 odsto pacijenata ode kući. A to smo mi postigli. Od ovih 20 pacijenata, 10 njih je živo. Od ovih 20 pacijenata njih 14 je otišlo kući.
Nažalost, neki su kasnije umrli. A to je spram očekivanih rezultata, a mi se upoređujemo sa najboljim klinikama na svetu koje to rade i na osnovu njihovih rezultata mi smo dobri. Ono što nedostaje celoj ovoj priči je što nemamo mogućnost da transplantiramo srce.
Osnovna ideja ugradnje veštačkog srca je da pacijent kasnije dobije prirodno srce. To je kupovina vremena i dobrog opšteg stanja pacijenta da bi dočekao prirodno srce. A taj korak nama nedostaje.

Pacijenti koji dobiju veštačko srce vraćaju se životu - šetaju, voze bicikl, putuju, posvećuju se porodici

Koliko dugo pacijenti mogu da žive sa veštačkim srcem i na koji način radi u organizmu?

- Naš prvi pacijent dobio je veštačko srce 2017. godine, živ je i aktivan. A pet godina nije mali vremenski interval. Pacijenti koji dobiju veštačko srce vraćaju se životu - šetaju, jedan vozi bicikl, putuju, posvećuju se svojoj porodici. Ne mogu da obavljaju teške fizičke poslove ali to se i ne očekuje od njih. Bitno je da potencijalni pacijenti i auditorijum znaju da je glavna premisa, ne da obaramo rekord u dužini funkcionisanja veštačkog srca nego da omogućimo tim pacijentima da dožive transplanatciju srca.

Veštačko srce je pumpa koji se sastoji od dve veštačke komore. Krv dolazi iz dva sistema cirkulacije iz malog i velikog i unose je leva i desna veštačka komora. Odatle se istiskuje krv pomoću membrane koja se pokreće i istiskuje putem komprinovanog vazduha. To je pneumatski mehanizam koji istiskuje krv iz veštačkih komora u cirkulaciju. I ta pumpa može da radi beskonačno. Mogućnosti da se ona pokvari su zaista minimalne i gotovo da ne postoje.
Međutim, to je ipak veštački proizvod i organizam u velikoj meri može da se adaptira veštačkom srcu ali to nije fiziološki ambijent i u jednom trenutku se dešavaju komplikcije što je neminovno. I zato je neophodno da pacijenti koji su bili pred smrtnim ishodom, a dobili su veštačko srce, važno je da im što pre damo prirodno srce.
Transplantacija srca nije bezazlena i pacijentima kojima je transplantirano srce imaju ograničen životni vek baš zbog toga što je to srce tuđe. A sa druge strane bolje je nego veštačko jer je onda manja učestalost komplikacija i očekivani životni vek može da bude dvadeset i više godina od transplantiranog srca.

Ustupljene fotografije/Saša Borović

Da li ljudi koji imaju veštačko srce mogu da funkcionišu samostalno?

- Ideja je da takve pacijente otpustimo kući kada oni potpuno savladaju baratanje veštačkim srcem. Oni moraju da nauče osnovne tehničke principe funkcionisanja i rada sa tim aparatom koji nadzire funkcionisanje veštačkog srca. Veštačko srce se pokreće baterijama, a baterije se menjaju odnosno dopunjavaju u nekim intervalima. Pacijent je u potpunosti upoznat sa radom veštačkog srca i sa svim onim što treba da radi. Pre nego što pacijent ode kući, porodica dođe najmanje tri puta i porodicu učimo, treniramo kako da pomogne pacijentu koji ima veštačko srce. Mi imamo određene kordinatore u Centru srčane slabosti koji su stalno na raspolaganju pacijentima koji imaju veštačko srce i njihovim porodicama za sva pitanja i sve potencijalne probleme. Mi smo praktično njihovi doktori i sestre do kraja.

O programu trasplantacije solidnih organa i transplantacije srca

- Program za transplantaciju solidnih organa u Srbiji pa i transplantaciju srca postoji. Ali kada uzmemo u obzir podatak da je pre dve godine urađena jedna transplantacija srca u Srbiji koja nažalost nije bila sa dobrim ishodom, onda ne možemo reći da taj program funkcioniše. Ove godine su u Hrvatskoj uradili 37 transplantacija srca, a mi nijednu. Iako taj program postoji na papiru i ima dobru nameru očito da ne funkcioniše. I to je problem. Neka to bude izazov za našu ministarku koja je zaista željna da poboljša stanje u zdravstvenoj usluzi, hajde nek se posveti uređenju programa translpantacije svih solidnih organa, a srce je najugroženije. Mi smo edukovani i trenirani  i voljni da pomognemo ministarki da bismo svi zajedno radili na tome, a ne da bismo se reklamiriali već da bismo vratili tu vrstu medicinske usluge našim pacijentima. Tih pacijenta je mnogo.
Postoji neka okvirna brojka na milion stanovnika očekivano je da godišnje bude najmanje 10 transplantacija srca. U Srbiji je očekivano da godišnje 60 do 70 transplantacija srca radimo. Pacijenata ima, to su mladi ljudi, njima život visi o koncu, u pitanju su dani, a kod nekih sati. Voleo bih da to bude ministarkin prioritet u narednom periodu.

Koja operacija Vam je bila najteža u karijeri?

- Ja sam od 1996. godine na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje". Pre toga sam bio u Kliničkom centru na Vaskularnoj hirurgiji i video sam mnoštvo operacija. Još kao student sam išao u operacionu salu i dežurao sa mojim prvim učiteljem hirurgije koji je sada dekan Medicinskog fakulteta profesorom Davidovićem. On je bio moj prvi učitelj, a ja njegov prvi učenik. Ne postoje jednostavne operacije, male ili velike.
Svaka hiruška intervencija je kompleksna jer neposredno narušavate integritet organizma. A kada narušite integritet organizma onda može da se desi problem, komplikacija ili život pacijenta da bude ugrožen. Ja bih svrstao ugradnju veštačkog srca u najkompleksnije procedure jer se ne rade svaki dan. Veoma je izazovna, zahtevna, ne prašta ništa i to je jedina vrsta operacije gde nemamo pravo da napravimo grešku. Ne postoji mogućnost da se napravi greška. I najmanja greška može biti smrt pacijenta. Imao sam učenike i timove iz Saudijske Arabije, učenike iz Budimpešte i oni su dolazili da od mene uče kako se ta operacija radi.
Komentar i jednog i drugog tima je bio da "izgleda sve tako jednostavno ali je toliko komplikovano. Mi se bojimo svake procedure, komplikacije".  A ja sam im odgovorio da i treba da se boje. Tako da bih rekao da je ugradnja veštačkog srca najkompleksnija hiruška procedura koju sam radio.

Ustupljene fotografije/Saša Borović

Izdvojite nam neke od najzanimljivijih slučajeva?

- Život piše romane je možda kliše ali se nama to zaista dešava. Imao sam jedan slučaj pre desetak godina. Ova bolnica u drugoj polovini meseca dežura za hitne slučajeve u kardiohirurgiji. A jedan od najkompleksnijih i hitnih slučajeva je iznenadno cepanje aorte kao najvećeg krvnog suda i mi to zovemo akutna disekcija aorte. Takav slučaj sam imao na dežurstvu. Ulazim u sobu u kojoj se nalazio mladić od 29. godina. Ležao je pored prozora još dok smo bili u staroj zgradi. To je za mene već na neki način bilo stresno i šokantno, i onda sam prišao i razgovarao sa njim. A mi se i dan-danas družimo što je interesantno.

Taj prvi kontakt i operacija je prerasla u jedno prijateljstvo i druženje. Upoznao sam pacijenta sa ozbiljnošću situacije i sa nophodnošću da se odmah uradi operacija jer je smrtnost ogromna ako se pacijent ne operiše. A naš je stav kao i svuda u svetu da se odmah operiše. I on mi je rekao da nema problema i da mi želi puno sreće i uspeha u radu. I onda me je pitao da li bih mogao da porazgovaram sa njegovom suprugom. I kada sam izašao ispred mene je bila njegova supruga u sedmom mesecu trudnoće. I onda možete da zamislite psihološki pritisak u tom trenutku jer je operacija izuzetno komplikovana, rizična, a mogućnost smrtnog ishoda je visok svuda u svetu. I odjednom u rukama imam tri života - pacijenta, suprugu i nerođeno dete. Kada sam ulazio u salu morao sam da se isključim od toga i da dam svoj maksimum operaciji koja traje od 4 do 5 sati. A ishod je neizvestan.
Ovim želim vašoj publici da stavim do znanja sa čim se mi nosimo svakog dana. Svakog dana operišemo nečijeg oca, majku, sina, ćerku, unuka...To su sve ljudi koji imaju neku svoju životnu priču. I oni poveravaju nama svoje živote. Naš posao koliko god da je divan i kreativan mnogo je težak. Neminovno je da će se nekad desiti komplikacija, smrtni ishod i sa tim moramo da se nosimo. Ovaj pacijent sada ima 39 godina i dete koje je tada bilo sedmi mesec sada je jedan dečkić koje ide u školu. I s vremena na vreme se vidimo i u dobrim smo odnosima.

Ustupljene fotografije/Saša Borović

Zbog čega ste odlučili da postanete kardiohirurg?

- Još u osnovnoj školi sam poželeo da budem hirurg. U to vreme sam gledao neku televizijsku seriju gde se pojavljivao neki hirurg. A on je mene fascinirao svojom pojavom, govorom i nastupom. I onda sam u nekom trenutku poželeo da se identifikujem. U mojoj porodici sam za sada jedini doktor. A potičem iz male sredine iz Jagodine. Došao sam u ogroman grad gde sam se borio sa svim i svačim i postigao sam nešto što je malo ljudi postiglo.

Šta biste poželeli sebi i drugima u 2023. godini?

- Poželeo bih zdravlje jer je to najveće bogatstvo. Svakog dana sam u kontaktu sa bolesnim ljudima, a bolest je nesreća. I to je nesreća ne samo pacijenta već čitave porodice. Svima želim zdravlje i da vode računa o njemu jer se zdravlje troši. Zdravlje morate da održavate. Zdravlje je potrošna kategorija  i mora da se zasluži i da se čuva. Profesionalno sam izuzetno zadovoljan i meni je u ovoj bolnici dat maksimum. Profesionalno, a i ljudski poželeo bih da se u 2023. godini transplantacija srca vrati na Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" gde joj je i mesto.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi