Vaspitačica Ljilja 43 godine radi sa teško obolelom decom: Nisam odustala jer me drži kada deca upamte lepe stvari u bolnici! A to je igra!

Ljiljana Dimić, vaspitačica je predškolske ustanove "11. april", a većinu svog staža dugog 43 godine, provela je na Institutu za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Srbije ,,Dr Vukan Čupić’’.

Tokom svih ovih decenija, Ljilja je upoznala jako puno dece a mnoga od njih bila su tu zbog najtežih bolesti, poput kancera.

Svašta je vaspitačica Ljilja, kako je zove osoblje instituta, doživela a bilo je tu i suza i smeha. Ali nikada se nije pokajala zbog odluke koju je donela još davne 1981. godine, kada je izašao konkurs za vaspitača na ovom institutu.

- U to vreme to je bila jedna nepoznanica za moje koleginice i niko nije ni želeo da se prijavi. Za mene je to bilo nešto novo i htela sam da probam da vidim kako to izgleda. Tako sam došla i ostala - kaže Ljiljana.

Objašnjava da postoji razlika u radu sa zdravom decom i mališanima koji su na institutu. 

- Vaspitači koji rade ovde moraju imati mnogo razumevanja za dečije probleme, njihovo zdravstveno stanje, pa i za kompletno stanje njihove porodice. Moramo biti jako taktični i neizmerno strpljivi - objašnjava ona.

Na pitanje da li su obolela deca zahtevnija od zdrave dece i da li im je teže pristupiti, vaspitačica Ljilja kaže da je to jedan poseban pristup.

- Svi znamo koliko detetu znači igra, a odjednom to se prekida. Dete dolazi na institut, rade se razne analize, pregledi... to je ono što ga plaši i nepoznato mu je. To tako traje dok dete ne stigne na odeljenje. A kada dođe na odeljenje, upoznaje nas vaspitače. Naš posao je da prvo smirimo dete, zatim da se dobro upoznamo sa njim i da mu ponudimo ono što mu u tom momentu najviše fali a to je igra - objašnjava vaspitačica.

Nije jednostavno smiriti dete koje je uplašeno zbog svega što doživljava u bolnici, ali ova sjajna žena prvo proba da se upozna sa samom decom kako bi im se približila.

- Prvo probam da se upoznam sa njima, dodelim im neki kompliment, da im kažem neku toplu, lepu reč... da vidim kako dete reaguje. Najčešće deca to brzo prihvate i onda se lako sa njima uspostavi komunikacija. Da li će se dete istog momenta igrati u našoj igraonici, ili će to biti za dva-tri dana to nije toliko važno. Važno je da je ono primilo informaciju - priča Ljilja.

 

- Za početak uvek razgovaramo o tome odakle oni dolaze, kako se zovu, da li idu u vrtić, zbog čega su u bolnici... oni su svesni svojih bolesti, posebno ako su to teže bolesti i ako se izvesno vreme leče. Onda su potpuno svesni. Ako su lakši slučajevi, onda ne u toj meri - kaže ona.

Deca mogu da se leče minimalno od 7 do 10 dana, a nekada čak i mesec dana. S obzirom da mnogo dece dolaze na odeljenje nakon operacija, pitanje je kako vaspitačica Ljilja uspeva da ih opusti i skrene pažnju zbog bolova koje imaju.

- Obično izaberem neko vreme kada mogu da dođem. Uglavnom ih obaveštavam o onome što se dešavalo u našoj igraonici da se ne bi osećali izopšteno. A onda se igramo onih igara koje oni žele. Deca najviše vole da igraju neke društvene igre. Vole da mi pokažu neki film, uglavnom na kompjuteri ili telefonu - priča vaspitačica.

24sedam TV

 

S obzirom da je jako dugo u poslu, kaže da ju je održalo to što je velika radost kada se dete opusti iako je bolesno.

- To i jeste naš cilj da dete kada izađe iz ove ustanove upamti samo one lepe stvari, a to je bila igra. A sve ostalo da zaboravi. I to je osnovni motiv koji nas drži u ovom poslu - kaže ona.

Na pitanje da li se deca vezuju za nju kao vaspitačicu, gospođa Ljilja odgovara da deca dobro pamte ali se vaspitači više vezuju za decu.

- Ne mogu da kažem da li se vezuju, ali jako dobro pamte. Posebno na našem odeljenju ima jako puno dece koja se vraćaju zbog određenih intervencija, terapija i slično. I jako su radosni zato što znaju da ih čeka igra! A naravno da se vezujemo za njih na neki način i za neku decu. Recimo, koja su imala jako teške intervencije i dugo boravila kod nas... - kaže ona.

S druge strane, svesna je da će svako dete u jednom momentu otići kući i da ga možda više neće ni videti. Na pitanje kako to emotivno prevazilazi, vaspitačica Ljilja kaže da se vrlo često dešava da sa roditeljima neke dece ostane u kontaktu.

24sedam TV

- Pa se oni, s vremena na vreme, jave ili mi pošalju neku lepu fotografiju putem društvenih mreža - kaže Ljilja i dodaje da, ipak, van posla ne viđa te mališane.

Svoj radni dan ne može da planira unapred jer ne zna koliko ima dece, niti koliko su oni raspoloženi za igru. Tako je bilo i situacija kada su deca jako uznemirena i teško je uspostaviti kontakt sa njima.

- Onda obično mamama predložim da se malo prošetaju i tog momenta promene ambijent. Nekada je dovoljno da to bude jedna šetnja do kraja hodnika i sve se promeni. Jer znate kako, nekada i igra može da dosadi - objašnjava vaspitačica.

Na pitanje šta joj je najlepše u poslu, odgovara da je to dana kada deca idu kući.

- To su posebna osećanja onda kod njih. Onda su jako dobro raspoloženi, srećni su i to je jako dobro videti - kaže Ljiljana.

Ali ima i teških momenata.

- Najteže je kada čujem da ima nekih teških zdravstvenih situacija koje neće imati dobar ishod. Svakako ja nisam na tom odeljenju, nekada sam bila, ali to je najteži rad na hematološkim odeljenjima. Recimo, sa detetom smo možda želeli da se igramo nekih igara, ali njegovo zdravstveno stanje nije takvo tog dana i ono ne može - dodaje vaspitačica.

24sedam TV

Kaže da mnogo puta "nosi posao kući" jer su to neke situacije kada razmišljate o njima čak i kod kuće. 

Ljiljana dodaje da nikada u životu nije razmišljala da odustane od posla u bolnici, a da je bilo jako puno situacija koje su joj ostale u pamćenju.

- Pre nekoliko godina smo imali jednog dečaka na odeljenju gde je bila operacija jednjaka. Ona je trajala nekih 14 sati, a posle nekoliko dana on je imao rođendan. I ja sam želela da mi proslavimo njegov rođendan na odeljenu. I sada je trebalo imati snage i volje da razne ljude angažujemo, da nam poklone jednu lepu rođendansku tortu, i sve ostalo što pripada jednom rođendanu. I to je bila jedna situacija koju smo svi dobro upamtili - priča ona.

Dolazi Nova godina ali su posete njenom odeljenju zabranjene zbog korone. Ipak, pre kovida kaže da su organizovali programe za svu decu na institutu, koji su trajali i po nedelju dana.

- Od dečjih pozorišta, koja su se u to vreme odazivala na naš poziv. Pa sve do kulturno-umetničkih društava od "Abraševića" do "Kola" mislim da ni jedno društvo nije odbilo poziv da dođe u dečju bolnicu. Razne škole su nam dolazile... ne mogu više ni da se setim, mnogo toga je bilo - objasnila je ona.

Na pitanje, šta će raditi jednog dana kada bude morala da ode odavde, vaspitačica Ljilja kaže da o tome nije razmišljala.

- Kod mene na odeljenju se uvek šale i kažu da će uvek da me zovu na kafu da me vide. Ja ne mogu da znam kako će to izgledati jednog dana kada budem otišla odavde - zaključila je ova sjajna vaspitačica.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi