Svaki dan je koristimo, a može biti užasno štetna po zdravlje! Ima je čak i u nameštaju, tiganjima, ambalaži, igračkama...

02.12.2022

20:50

0

Hemikalije koje svakodnevno koristimo mogu izazvati neplodnost, dijabetes, probleme sa štitnom žlezdom ali i alergije i druge bolesti

Svaki dan je koristimo, a može biti užasno štetna po zdravlje! Ima je čak i u nameštaju, tiganjima, ambalaži, igračkama...
Copyright Profimedia

Pouzdano se ne zna broj hemikalija koje imaju komercijalnu vrednost, a ljudi često nisu svesni prisustva hemikalija u nekim proizvodima.

- Postoje hemikalije koje ulaze u sastav materijala, a onda potrošači nisu svesni toga zato što se one ne navode na etiketi. Kada kažemo da smo kupili nameštaj ili tiganj, ne pada nam na pamet da smo kupili hemikaliju unutra. U takvim proizvodima su često skrivene hemikalije koje imaju štetan utican na zdravlje ljudi. Neke od njih su regulisane zakonom, pa je stvar inspekcijskog nadzora koliko se on efikasno sprovodi. A neke od njih su tek ušle u proceduru zakonskog regulisanja, tako da se potencijalno još uvek nalaze oko nas. A dok se ne donese neka konkretna zabrana, od kompanija zavisi da li će ih povući sa tržišta - kaže za 24sedam Jelena Milić iz Alternative za bezbednije hemikalije (ALHem).

Prema proceni Svetske zdravstvene organizacije svetsko tržište hemikalija 2010. godine vredelo je oko 4.000 milijardi dolara, a procene su da će do 2030. to tržište biti između 9.000 i 10.000 milijardi dolara. 

Najviše smo izloženi plastici

U svakodnevnom životu najviše smo izloženi i upotrebljavamo plastiku, a Milićeva kaže da tu često opasnost vreba u raznim aditivima koji se dodaju u pravljenju plastičnih predmeta.

Profimedia
U meku plastiku se stavljaju opasni aditivi

- Plastični polimer je dosta krt i onda se u njega dodaju različiti aditivi da bi ona imala neka određena svojstva koja su potrebna da se proizvede određeni proizvod. Tako imate mekanu plastiku, koja se vrlo često koristi za igračke jer se one omekšavaju da se deca ne povrede... sa druge strane, imate tvrdu plastiku poput bočica za tečnost kod sportista - dodaje Milićeva.

- Polimer su hemijski inertni, ali kod njih je problem što od njih kasnije nastaje mikroplastika čija štetnost se zasniva na veličini čestica. Sa druge strane, aditivi nisu hemijski inertni i da bi se plastika omekšala dodaju se takozvani omekšivači kao što su, na primer, ftalati. Oni su sada kod nas zabranjeni u svim potrošačkim proizvodima. A koliko ih zaista ima, to je pitanje za inspekciju - objašnjava ona.

Mogu da utiču na plod i plodnost

Milićeva kaže da se ftalati u plastici mogu prepoznati čak i fizički, pa građani mogu da obrate pažnju ako primete plastiku koja bi mogla da ih ima.

- Ftalate možete prepoznati tako što uzmete predmet od mekane plastike, malo protrljate, imate osećaj kao da je masna i kao da vam ta masnoća ostaje na prstima. Oni ometaju rad endokrinog sistema. Dejstva su im jako različita jer je to grupa hemikalija, a ne jedna supstanca. Ono što se može reći da oni jesu endokrini distruktori i imaju toksične efekte na reprodukciju i štetno mogu da utiču na plod i na plodnost - objašnjava Milićeva.

Pexels
Plastika za jednokratnu upotrebu stvara puno otpada

Na pitanje koliko ftalata treba uneti da bi došlo do ovih posledica, ona kaže da se to precizno ne zna.

- Problem nastaje kada se ometa endokrini sistem i kada neka hemikalija može da imitira aktivnu supstancu u endokrinom sistemu. Sami hormoni u našem organizmu postoje u jako niskim koncentracijama. I oni mogu da dovedu do velikih promena u organizmu, čak i usled malih promena njihove koncentracije. Ako neka hemikalija može da imitira takvu supstancu, onda i niske doze nekih hemikalija mogu da utiču na hormonalne promene. Ovde govorimo o hroničnoj izloženosti hemikalija, ona može da traje više godina, decenija a nekada čak i transgeneracijski - kaže Milićeva.

U urinu trudnica nalazili ftalate

S obzirom da je problem steriliteta sve veći kod muškaraca i žena, ona dodaje da postoje studije koje dovode u vezu ovaj problem sa dugoročnom izloženošću štetnim hemikalijama.

- Moje mišljenje je da je to uticaj svega, od hemikalija do zagađenja životne sredine i nekih drugih promena. Jedna studija iz 2016. godine rađena je u Francuskoj na 5.000 trudnica i u njihovom urinu su određivali štetne hemikalije. Oni su došli do podataka da je preko 99 odsto trudnica imalo ftalate u urinu, a preko 70 odsto bisfenol - objašnjava ona.

Profimedia
Opasno za trudnice

Na pitanje da li to znači da se mi ne možemo zaštiti od toga, Milićeva dodaje da je naša zaštita zakonska regulativa i zabrana korišćenja ftalata u Srbiji, koja je stupila na snagu ovog leta.

- Očekujemo da će doći do smanjena proizvoda koji u sebi sadrže ftalate. Ono što može svako u svojoj kući da učini jeste da ne koristi plastiku koliko god može - kaže ona.

Plastika ima alternativu

Umesto plastičnih posuda, Milićeva preporučuje one od inoksa i stakla.

- Najbolje i najlakše bi bilo reći da ne koristite plastiku uopšte. Ali to nije tako lako jer smo okruženi njom, i ono što možemo da uradimo jeste da se potrudimo da smanjimo tu količinu plastike koja se nalazi u našem okruženju. Za početak, svaki put kada možete koristite nešto što nije plastika. Kada kupujete igračke, gledajte da budu drvene a ne plastične. Takođe, redovno provetravanje prostorija zato što ti ftalati često završe u prašini. I onda ih redovnim čišćenjem uklanjate iz kuće - objašnjava ona.

Međutim, u javnosti se često može čuti i termin "zdrava plastika" a Milićeva kaže da to zavisi od samog proizvoda.

- Kada kažemo bioplastika, ili zdrava plastika, tu spada veliki broj proizvoda i prirodnih polimera koji potencijalno mogu da imitiraju osobine plastike. Stalno izlaze novi na tržištu, a naučna zajednica se intenzivno podstiče da istražuje nove vidove polimera koji bi bili prirodni, a ne sintetički - objašnjava ona.

Pixabay
Staklena flaša zdravija od plastične

Veliki broj ljudi, naročito na poslu, jede spremljenu hranu koja se dostavlja u raznim plastificiranim ambalažama, pa čak i onima od stiropora.

- U principu se ta stiroporna ambalaža ne preporučuje jer može da ima u sebi od aditiva. Takođe, plastične flaše nisu predviđene za korišćenje više puta i sve što je predviđeno da se jednom koristi, tako ga treba i koristiti. Uvek se treba držati uputstva. A ako ne želite da zagađujete sredinu jednokratnom plastikom, onda je nemojte ni kupovati - dodaje Milićeva.

Kod kućne hemije čitajte uputstva!

Što se tiče hemikalija koje se koriste u domaćinstvu, Milićeva kaža da su one dosta dobro regulisane zakonom iako su klasifikovane kao opasne.

- Najvažnije je da pogledate poleđinu etikete i ako tamo ima beli kvadarat sa crvenim ramom, to znači da se radi o opasnoj hemikaliji. Izuzetno je važno da pročitate uputstvo za upotrebu. Ako se poštuje uputstvo onda ste bezbedni i rizik je smanjen na prihvatljiv. Ali vrlo često mi to ne čitamo. Na primer, na sprejevima za obuću piše da se obuća prska na otvorenom. Onda, kada imate deteržent za veš i piše da je za mašinsko pranje, to ne znači da možete ručno perete sa njim... mi smo se nekako srodili sa kućnom hemijom, tako da skoro više i ne čitamo uputstva - dodaje ona.

- Ne treba mešati hemikalije za čišćenje. Imamo slučajeva da se kada se tokom čišćenja nanese jedna hemikalija, pa druga, treća... i onda na tu smešu sipa vrela voda. Tada dođe do hemijskog isparavanja, a naša kupatila su često mala, loše ventilirana i dolazi do velike izloženosti koja može dovesti i do onesvešćivanja - upozorava Milićeva.

Ono što je zanimljivo jeste da mnoge hemikalije koje imaju mirise mogu izazvati alergije.

- Ima puno mirisnih aditiva u proizvodima koji često izazivaju alergije. A nalaze se u svakom proizvodu koji miriše, od mirisnih sveća, do deterdženta, omekšivača... To su, uglavnom respiratorne alergije jer se mirisi ulaze u organizam putem inhalacije. Možete da kijate, kašljete, da vas grlo boli od toga - objasnila je ona.

BONUS VIDEO

Privatna arhiva

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike