Godišnje unesemo u sebe 250 grama plastike, a deo nam ostane u srcu do kraja života!

Prosečna osoba dnevno pojede oko 2.000 komadića mikro-plastike, odnosno oko 250 grama godišnje a nešto od toga ostane u organizmu do kraja života.

Australijski univerzitet Njukasl uradio je za Svetski fond za prirodu (WWF) studiju koja je pokazala da prosečna nedeljno unesu oko pet grama mikro-čestica plastike, od čega nešto pojedu a deo udahnu.

Prvi izvor plastike je voda, naročito flaširana, a među drugim proizvodima sa najvećim nivoom plastike nalazi se pivo, plodovi mora i so.

Našli plastiku u srcu

Međutim, najveći problem je što delići ove plastike ostaju ljudskom organizmu do kraja života! Nutricionistkinja Branka Mirković kaže za 24sedam da su delići plastike nađeni u nekim ljudima nakon što su umrli.

– Rađene su obdukcije i nađene su čestice u organima, pa čak i u srcu. Plastika se širi u telu, taloži se, ne može da se razgrađuje i nema ništa što može da je razgradi – objašnjava ona.

Plastika se, tvrdi nutricionistkinja, najviše unosi preko ambalaže.

– Naročito kada plastičnu flašu od vode punite više puta. Treba znati da na samoj ambalaži imate oznake koliko puta je reciklirana. Ako je prva reciklaža onda je ta plastika kvalitetnija. To su uglavnom ove providne plastike koje se kasnije boje. A imate i onako čisto bele kao što su ampule za kafu. Sve ostale koje su obojene, naročito intezivnim bojama, su od plastike koja je više puta reciklirana i one su lošijeg kvaliteta – objašnjava nutricionistkinja.

Što se tiče vode u plastičnim flašama, koja je označena kao najveći izvor, nutricionistkinja Mirković kaže da nema garancije kako se sa tom vodom postupa u toku transporta i magacinu.

Stavljaju plastiku i u masni papir

Nutricionistkinja Branka Mirković kaže da ni masni papir više nije ono što je bio.

– To je isto jedna vrsta plastike tako da vi nemate više ono što se nekada zvao masni papir. Imate papir i od gore plastiku. Sada ne možete da kupite ni meso da papir odgore nema plastiku – izjavila je ona.

– Ona ne bi smela da stoji na jakom svetlu ili na suncu, a mi ne znamo da li je ona stajala i na koji način je čuvana. Takođe, ne treba čuvati ovakvu plastičnu ambalažu niti je ponovo upotrebljavati. Pravilo je da se plastična ambalaža baca – kaže ona.

Borimo se protiv kesa, a hrana nam u plastici

Pročitajte još:

Mali vodič za kompostiranje: Pretvorite otpad u nešto korisno

Mirkovićeva podseća kako je vođena kampanja za smanjenu upotrebu plastičnih kesa, ali tako nešto ne postoji za plastičnu ambalažu za hranu.

– Kada je počela priča oko kesa, stalno su nam prikazivali mrtve ribe u plastici i slično. Ali vi u svakoj samoposluzi vidite gomilu hrane koja je spakovana u plastiku – kaže ona.

Nažalost, nutricionistkinja smatra da se od plastike ne može pobeći.

– Teško da možemo da izbegnemo plastiku jer to ne zavisi od nas. Očigledno je da zaštita zdravlja potrošača ne postoji nigde u svetu. Vi nemate ni deklarisanu robu u prodavnicama, a kamoli nešto ovako. Ako imate kvalitetan proizvod, onda se on pakuje u staklo. Svakako nema bolje ambalaže od staklene – zaključila je ona.

 

Šta znače oznake na plastičnoj ambalaži i kako da znate koja je “zdravija”

PET – ambalaža namenjena isključivo jednokratnoj upotrebi. Može da ispušta teški metal antimon, koji ometa rad hormona, ali mu je potrebno vreme i toplota. Odmah baciti nakon korišćenja.

HDP – Ovo je relativno bezbedna plastika s najmanjom verovatnoćom ispuštanja hemikalija u sadržaj ambalaže.

PVC (polivinil-hlorid) – Sadrži određene supstance koje uzrokuju disbalans hormona.

LDP – Uglavnom se nalazi u plastičnim kesicama za namirnice i relativno je bezbedna plastika.

PP – ambalaža od koje su napravljene čaše za jogurt i neke sokove. Relativno je bezbedna plastika bele boje ili poluprozirna.

PS (polistiren) je štetna plastika koja ispušta kancerogenu materiju stiren i namenjena je samo za jednokratnu upotrebu

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi