Prvi ministarski intervju Danice Grujičić: Svaki kvart da dobije ličnog lekara, koga ćete uvek moći da dobijete na telefon!

Ministarka zdravlja Danica Grujičić, u svom prvom intervjuu od stupanja na novu funkciju, izjavila je za 24sedam da će se zalagati za uvođenje ličnog lekara, ali i bolje uslove za palijativne, onkološke i druge pacijente.

Ona je rekla i da će se zalagati za veće plate medicinskim radnicima, kako bi prestali da odlaze iz države, ali i transparentnost u radu medicinskih ustanova.

Mandat ste započeli vanrednom konferencijom za medije u vezi sa slučajam BSŽ vakcina u "GAK Narodni front", da li i u budućnosti možemo očekivati tako transparentan odnos prema javnosti?

- Uvek. Greške se dešavaju. Greška nije bila namerna, bila je propust jedne osobe. Desilo se da jednostavno nije pročitano uputstvo i da je tehničar u apoteci, koji je izdavao vakcinu, smatrao da je to vakcina koja je rastvorena. I, nažalost, to se ustanovilo tek posle mesec dana. Ono što je važno jeste da je u toj bočici bio samo fiziološki rastvor. Nijednom detetu nije naneta neka velika šteta, sem što na izlazu iz porodilišta nije odmah dobilo be-se-že vakcinu. Kao što znamo, tu vakcinu mogu da dobiju do kraja prve godine života tako da imamo za svu tu decu još 11 meseci da ih vakcinišemo. Između ostalog, i od mojih prijatelja dete je dobilo tako jer ja sam predložila da se porode u "Narodnom frontu". Sigurno je da će tužilaštvo pokrenuti neki postupak. Ja sam razgovarala sa tim ljudima, bila sam prvi dan tamo i svima koji rade tamo je izuzetno neprijatno. Međutim, to je ustanova koja je za godinu dana porodila 8.000 žena i najkomplikovanije trudnoće dolaze kod njih. Desio se propust i o tome se mora govoriti. Ja sam uvek za transparentnost upravo zato da se ne bi pravila panika. Jer ništa se generalno, sem propusta, nije strašno desilo. To ne sme da se dešava, državni sistem mora da funkcioniše kao vojska. Mora tačno da se zna ko šta radi, mora sve da se proverava i ubeđena sam da će ljudi koji su odgovorni za to itekako u budućnosti voditi računa. A javnost je bitna zato što će i ostali sada proveravati kako se radi kod njih u ustanovi. Mislim da je to jako važno jer svaka ovakva situacija, zapravo, upozori one sledeće da i njima to može da se desi. A kontrola mora biti perfektna! Vakcinacija je nešto što je dostignuće čovečanstva i protiv čega ne treba govoriti, posebno za be-se-že vakcinu. Nažalost, u ovoj situaciji kada su zagađenja sve veća, veći je i broj pacijenata koji boluju od tuberkuloze. To je sada posebna priča o tome koliko sada ima bolesti koji su zavisne od životne sredine, genetike i gde smo mi u svemu tome.

24sedam/Goran Sivački

 

Lični lekar u svakom kvartu

Izjavili ste da bi se na ministarskoj poziciji zalagali za reformu zdravstvenog osiguranja i za uvođenje porodičnog lekara. Kako bi ta reforma izgledala? Možete li nam navesti neki primer da bi pojasnili građanima?

- Možda uključiti pored republičkog fonda i druga osiguranja. Ali da se ne desi, kao u filmovima, da ste osigurani od svega, samo niste od onoga od čega ste bolesti, kao što se u Americi dešavalo. Iza toga mora da stane država i to mora da bude ozbiljan državni projekat. Po zakonu, kako mi je rekla pomoćnica za osiguranja, to već postoji ali moram sa njom da porazgovaram da bi imala detalje. S druge strane, volela bih da svaki kvart na Novom Beogradu, Zemunu, Vračaru... ima svoju zdravstvenu stanicu u kojoj će biti nekoliko lekara u zavisnosti od broja ljudi. Lekara opšte prakse, pedijatara, stomatologa, psihologa... recimo, da svako za sebe plati 50 evra godišnje za lekara opšte prakse. To dođe oko 400 dinara mesečno i vi imate oko 350 miliona evra za opštu praksu. Ali bi to moralo da bude obavezno zdravstveno osiguranje. Naravno, to politički nije popularno jer čim nešto dodatno tražite da ljudi plate, za nekoga je i to mnogo. Imate ljudi kojima je mnogo 50 evra na godišnjem nivou i oni uvek moraju biti zaštićena kategorija... To zahteva jednu zaista suštinsku reformu u koju mora da se uđe oprezno i polako, i da se ide preko pilot-projekata. Ja bih volela da to budu Novi Beograd i Surčin pa onda dalje. Ako bi ljudi bili zadovoljni i mogli da imaju svog lekara na telefonu, to bi bila prava stvar. Jer vi onda ne zovete Hitnu pomoć, već svog doktora koji vas zna. Koji će vam danas reći: "Sad ja zovem Hitnu pomoć", pa drugi put: "Popij to, sad ću doći da te vidim", treći put će reći: "Ajde nije ti ništa, došetaj sutra do mene pa ću da te pogledam".

24sedam/Goran Sivački

Prema vašem mišljenju u kojoj oblasti zdravstva je trenutno najteža situacija i šta će biti vaši prioriteti?

- Mi nemamo praktično palijativu onako kako bi trebalo da bude. U Beogradu imamo sreću da postoji organizovana palijativna nega u Gradskog bolnici, ali tu pacijent može da boravi dve nedelje i to je ograničenje. Imate situacije kada u Urgenti centar dođe politraumatizovan pacijent, koji mesecima ostane zavistan od medicinske nege. Ne treba on da ostane u Urgentnom centru, treba negde da se izoluje. To je isto palijacija. Nije palijacija pacijent koji umire. S druge strane imate masu starijih ljudi koji bi trebalo negde u nekoj internoj klinici da dobiju infuziju i da posle budu mirni pet godina. Imate situaciju kada su onkološki pacijenti, u završnoj fazi bolesti, budu u bolnici dva-tri dana i hoće da idu kući samo zato što se osećaju dobro. Dakle, sve je to palijacija i ja se iskreno nadam da će Vlada i predsednik imati razumevanja da nove bolnice koje su sagrađene upravo za tako nešto iskoristimo. I Batajnicu i Novi Sad i Kruševac. I mislim da je to način da ovi ljudi koji su primljeni zbog kovida, zapravo dobiju posao. 

Bolji uslovi za najteže pacijente

Kako povećati broj mladih ljudi u zdravstvu i kako zadržati medicinske radnike da ne idu iz Srbije?

- Zapošljavanjem na način koji je počelo Ministarstvo zdravlja pod rukovodstvom gospodina Lončara je jedan od načina. Drugi način su, naravno, plate. Ako će neko ko je završio za medicinsku sestru da dobije veću platu u kafiću, ona će raditi, nažalost, u kafiću a neće gledati teškog pacijenta. Znam da nismo zemlja koja ima neograničene prihode, znam da država mora da misli o masi javnih preduzeća, ali smatram da medicinske sestre i lekare treba nagraditi. Ovi ljudi koji su radili pod skafanderima i dobijali veću platu od nas ostalih, to je potpuno u redu. Jer to su nenormalni uslovi rada. Kako će biti dalje, ko treba da ima veću a ko manju platu, da li treba da postoji uranilovka... to je nešto o čemu treba da odlučuje vlada. Ali ja ću se, u svakom slučaju, za zdravstvene radnike boriti a koliko sam čula i predsednik je najavio neko povećanje plata. A sa druge strane i banke, ako je u pitanju medicinska sestra, kao što je bilo za vreme kovida, treba da imaju u vidu da tim ženama treba pomoći da imaju svoj stan, da lekarima treba pomoći posebno mladim... Mislim da je to način - da država nađe beneficije za te ljude koje bi ih zadržale ovde. Mladi treba da odu na neko usavršavanje, vide šta se dešava... Ali ja sam neko ko strašno ceni domaću pamet. Imaju šta da nauče, nije tačno da nema.

24sedam/Goran Sivački

 
Nedavno ste istakli da će 2025. godine biti potrebno zračenje za 40.000 onkoloških pacijenata, a da je broj pacijenta prevazišao Institut kojim ste rukovodili. Kakvi su vam planovi i kakve su mogućnosti za bolje uslove rada vas i vaših kolega? 

- Zato će biti nova zgrada. Mi smo u novoj zgradi planirali 16 bunkera. Imate radio-hirurgiju koja je budućnost radioterapije, i gde će verovatno jednoga dana da se zrači česticama, koje ne oštećuju tkivo, a ne zracima. Međutim, dugo godina će biti potrebno da se zrače ljudi 3D tehnikama. Ja sam 40 godina tu i nekada je bilo iz dva polja, odnosno 2D tehnika. A sada vam fizičar izračuna tako da izbegne te strukture koje su rizične, i zaista sačuva zdravo tkivo. I sa X zracima. Možda treba razmisliti da se i u nekim sekundarnim centrima postave, jer uvek morati dva linearna akceleratora jer ako jedan stane da ne prekidate zračenje. Ministarstvo je umrežilo sve radio-terapijske centre. Tako da kolega u Beogradu može da vam nacrta plan zračenja, fizičar da kaže koje doze i kako, i samo je potrebno da imate dobro edukovane radijacione tehničare koji će to sprovesti. Mi smo na Medicinskom fakultetu zbog toga otvorili master... To su strukovni radijacioni onkolozi, koji su sami tražili da imaju jednu takvu edukaciju. I bez tog mastera niko ko radi na terapiji neće moći da radi. Moći će na dijagnostici, ali ne i terapiji. 

 

NATO ne treba da postoji...

Da li ćete se baviti sveobuhvatnom analizom NATO bombardovanja i da li imate informaciju koji su najzagađeniji delovi Srbije osiromašenim uranijumom?

- Jug centralne Srbije do 45 paralele je očišćen. Naša vojska ga je čistila po svim kriterijumima kako se to radi. Onaj deo koji je najgori uz granicu sa Albanijom i Crnom Gorom, koji je najviše bombardovan, koliko znam nije očišćen. Dole jeste Bondstil, ali ne mislim da su Amerikanci čistili za civilno stanovništvo projektile osiromašenog uranijuma. S druge strane, oni su priznali da su koristili oružje sa osiromašenim uranijom tek onda kada je naša vojska identifikovala te projektile. Vi znate moju staru političku izjava da lično smatra da NATO ne treba da postoji i da gde god su otišli samo su posejali zlo. Mi smo bili prvi na udaru. Međunarodno pravo po meni više ne postoji od 1999. godine. Videli ste i sami da silnici ucenjuju ove male ljude. Možda je taj najiskreniji trenutak međunarodnog prava bio posle II svetskog rata, kada su pale velike žrtve. Samo se iskreno nadam da u svakoj državi postoje pametni ljudi koji su na visokim pozicijama i znaju šta znače patološke ambicije pojedinaca. I koji će to sprečiti. Ja sam u to duboko ubeđena, jer mislim da toga nema mi bi već propali. I uzdam se u te ljude. Moj apel njima je da ne dozvole svojim preambicioznim ljudima, koji žele da vladaju celim svetom, da se tako nešto desi. I duboko sam ubeđena da se neće desiti.

24sedam/Goran Sivački

Ima li neka situacija koju biste u radu sa pacijentima izdvojili, a da vam je bila jako teška i da je nikada nećete zaboraviti?

- Nekoliko takvih slučajeva je bilo. Uvek kad vam se pacijent posle operacije iskomplikuje. Onda ga sanjate. I razmišljate milion puta šta ste mogli drugačije da uradite. Na moju sreću, to su bile retke situacije ali ih je bilo.

A od lepih stvari?

- Od lepih kada vam neko koga ste operisali sa pet godina, pošalje posle 20 godina pozivnicu za svadbu.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi