Stručnjaci otkrivaju: Većina promena na dojkama nije karcinom, ali zahteva hitnu posetu lekaru

U 2020. godini na teritoriji Severnobačkog okruga karcinom dojke dijagnostikovan je kod 162 osobe, a 52 osobe izgubile su bitku sa ovom bolešću. Iako većina promena u dojkama nije karcinom, svaka promena zahteva obavezan i neodložan odlazak kod izabranog lekara ili iskusnog radiologa, izričiti su onkolozi.

Ukoliko se otkrije na vreme, karcinom dojke je izlečiv u više od 90 odsto slučajeva, navode lekari u mesecu posvećenom borbi protiv ove opake bolesti.

- Tumor manji od 2 cm se u našoj zemlji otkriva kod manje od trećine obolelih. Kod oko 50 odsto žena tumor je bio veći od 2 cm sa već postojećim bližim ili udaljenijim metastazama, što je jedan od razloga velike smrnosti. Imajući u vidu ovu činjenicu, jasno je da rano otkrivanje ima centralnu ulogu u smanjenju procenta smrtnosti od ove bolesti - navodi dr Dragica Čizmarević Štrbac, načelnica Odeljenja onkologije u Opštoj bolnici za subotički portal. 

Foto: Pixabay

Ultrazvučni pregled dojki i mamografija ključni su u otkrivanju ove bolesti u ranoj fazi, kada je izlečenje gotovo izvesno.

- Sa samopregledima treba početi još u ranoj mladosti, oko dvadesete godine, a ovaj vid pregleda se radi jednom mesečno i to između 5. i 10. dana menstrualnog ciklusa, dok žene u menopauzi samopregled rade uvek istog datuma u mesecu. Moram istaći da samopregled ne može da zameni ultrazvučni pregled kod iskusnog radiologa. Godišnji ultrazvučni pregledi dojki obično su dovoljni do 40. godine života. U zavisnosti od faktora rizika RTG mamografija može da se radi i pre 50. godine, a zlatni standard je mamografija jednom u dve godine kod žene između 50 i 69 godina. Magnetna rezonanca dojki radi se u zavisnosti od faktora rizika i trenutne problematike dojki -  priča dr Čizmarević Štrbac za portal subotica.com.

Iako većina promena u dojkama nije karcinom, svaka promena zahteva neodložan odlazak kod izabranog lekara ili iskusnog radologa.

- Najčešći simptomi koji mogu ukazati na postojanje karcinoma dojke su čvor u dojci, na vratu ili pazušnim jamama, uvećanje dojke, crvenilo, zadebljanje kože koja može poprimiti izgled pomorandžine kore, uvlačenje bradavice, sekret iz bradavice naročito tamne boje, a bol može postojati, ali se i ne mora javiti. Ipak, najbolje je kada se bolest otkrije dok još simptoma nema, na redovnom pregledu ili skriningu - poručuje sagovornica.

Po stastističkim podacima karcinom dojke najčešće je zastupljen u starosnoj kategoriji žena od 55 do 65 godina, dok je od ukupnog broja obolelih 4 odsto ispod 40 godina.

- Faktori rizika za nastanak karcinoma dojke su ženski pol, nasleđe, starije životno doba, rana prva menstruacija (pre 11. godine), kasna menopauza (posle 54. godine), nerađanje, kasni prvi porođaj (posle 30.), upotreba oralne kontracepcije duže od 10 godina, hormonska terapija u menopauzi, dobroćudne proliferativne bolesti dojke (sa atipijom). U faktore rizika ubrajamo i upotrebu alkohola, izloženost jonizujućem zračenju (naročito u detinjstvu u terapijske svrhe), fizička neaktivnost, gojaznost - navodi dr Čizmarević Štrbac i podvlači da do danas nisu otkriveni svi uzroci nastanka raka dojke, te da je pored mera primarne prevencije ključno rano otkrivanje ove bolesti.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi