aktuelno

Bitka kod Deligrada: Pobeda ustanika posle koje je Evropa pričala o Srbiji (FOTO)

03.09.2024

09:21

0

Autor: 24sedam

Posle ove pobede, srpski ustanici su krenuli u protivofanzivu

Bitka kod Deligrada: Pobeda ustanika posle koje je Evropa pričala o Srbiji (FOTO)
Filip Višnjić - Copyright Wikipedia

Na današnji dan 1806. godine okončana je nitka na Deligradu, vođena između srpske ustaničke vojske pod komandom Karađorđa i turske vojske.

Pošto je na Skupštini ustaničkih starešina u Smederevu krajem 1805. godine obznanjeno da će se ustanak proširi na sve susedne turske oblasti i da se među ustanike primaju izbeglice iz okolnih neoslobođenih oblasti, početkom 1806. godine, po Karađorđevom naređenju izgrađeno je ustaničko utvrđenje radi odbrane južnog moravskog pravca. 

Njegovom izgradnjom rukovodio je kapetan austrijske vojske i fortifikator Vuča Žikić, koji je prethodno pobegao iz Srema i pridružio se vojsci Petra Dobrinjca.

Deligradsko utvrđenje nalazilo se na pola puta između Aleksinca i Ražnja, na ulazu u Đuniski tesnac, između Drenovačkog potoka i Morave, kuda je prolazio Carigradski drum. 

Kapetan Žikić je posao obavio na osnovu svog velikog vojničkog znanja, za veoma kratko vreme, sa bratom Jovanom i dobrovoljcima iz južnih srpskih krajava, koji su se još uvek nalazili pod turskom vlašću. 

Bitka kod Deligrada: Pobeda ustanika posle koje je Evropa pričala o Srbiji (FOTO)Wikipedia
 

 

Dobrovoljci i Žikić bili su prva posada utvrđenja i njegovi branioci. 

Žikić je, međutim, poginuo neposredno po završetku izgradnje. Posle njegove pogibije, komandu je preuzeo Petar Dobrinjac.

Deligradsko utvrđenje činilo je ogromnu prepreku turskom nadiranju niz Moravu, odnosno na pravcu Niš - Beograd.

Turska se 1806. godine spremala za konačni obračun sa ustanicima. Ibrahim-paša Bušatlija od Skadra, komandant turske vojske za napad na Srbiju, prema savetima francuskih vojnih stručanjaka planirao je napad iz tri pravca: iz Vidina sa istoka, iz Niša sa juga i iz Bosne sa zapada.

Srećom, iz pravca Vidina, Pazvanoglu i Redžep-aga su vešto izbegli pokretanje svoje vojske na ustanike. Pazvanoglu je već 1805. bio poražen, a poznajući dobro borbenost i snagu ustanika, izgovarao se bolešću, dok je Redžep-aga tvrdio da ne sme da napusti Negotin. Tako je jedino ostao Jusuf-paša, koji je sa oko 4.000 Turaka pokušao da krene iz Požarevca. 

Milenko Stojković, koji se tada nalazio u Deligradu, odvojio je 6.000 vojnika i krenuo da predusreti Jusuf-pašu, pre nego što je ovaj stigao do utvrđenja. Jusuf-paša, obavešten da će biti napadnut, promenio je pravac prema Poreču, ali ga je Milenko opkolio preko Volujka i Majdanpeka i porazio, posle čega su se Turci razbežali prema Kladovu i Timoku.

Posle ovog poraza, Ibrahim-paša naredio je Šait-paši, koji je raspolagao sa 16.000 vojnika između Niša i Morave, da odmah krene na Deligrad. Šait-paša, potcenjujući kvalitet utvrđenja, kao i njegovu vojnu snagu, krenuo je na Deligrad prvo 13. jula, sa 4.000 vojnika. 

Stanoje Glavaš i Vule Ilić, koji su u to vreme komandovali utvrđenjem, na vreme su opazili neprijatelja i lako ga naterali na povlačenje. 

Bitka kod Deligrada: Pobeda ustanika posle koje je Evropa pričala o Srbiji (FOTO)Wikipedia
 

 

Šait-paša, shvativši ozbiljnost situacije, sačekao je onda dolazak ostatka svoje vojske, utvrdivši se na jednom uzvišenju nedaleko od Deligrada. Videvši ih tamo, Petar Dobrinjac je odlučio da po svaku cenu otera Turke sa uzvišenja. U tu svrhu okupio je sve što je mogao od ljudstva iz okolnih utvrđenja i, uz pomoć seljaka iz obližnjih sela, na juriš je opkolio Turke i proterao ih sa uzvišnja. 

Sa još većom vojskom, 16. jula je Šait-paša još jednom pokušao da napadne Deligrad. U pomoć im je tada pristigao Mladen Milovanović, komandant Topoljaka, koji je Šait-pašu iz Deligrada proterao sve do Niša i pri tome zaplenio nekoliko topova, dosta municije i druge vojne opreme.

Razljućen zbog poraza, Ibrahim-paša je odlučio da smeni Šait-pašu sa položaja i zatraži novu pomoć iz Jedrena. Ubrzo je na raspolaganju imao ceo korpus od oko 50.000 vojnika iz Jedrena i dosta vojne opreme, koje je smestio u Aleksincu. Preuzevši komandu lično i računajući da će Karađorđe biti zauzet na Mišaru, Ibrahim-paša krenuo je krajem jula ka Deligradu. Tokom bitke Turci su koristili nizame, redovne vojnike turske pešadije.

Posada Deligrada je, međutim, bez pomoći sa strane, uspela da veštim manevrima slomi napade vojske Ibrahim-paše, koji su trajali gotovo šest nedelja. 

Boj za Deligrad počeo je 3. septembra 1806. godne u zoru jakim frontalnim napadom Turaka. U žestokim borbama, koje su trajale ceo dan, Turci su samo uspeli da se približe utvrđenjima.

Istog dana pred noć, Stanoje Glavaš sa odredom od 2.500 pušaka i 500 konjanika uspeo je da preko Kruševca i Jastrepca zauzme Prokuplje i time ugrozi Niš.

Kada je, u toku borbi, Ibrahim-paša za to saznao, prekinuo je dalje napade na Deligrad i povukao se preko Aleksinca ka Nišu.

Tom prilikom je zaplenjeno više topova, dosta municije i vojna blagajna turske vojske.

Posle ove pobede, srpski ustanici su krenuli u protivofanzivu.

Pobeda Karađorđevih ustanika u bici na Deligradu nadaleko je odjeknula. Narod koji je do tog trenutka dobar deo Evrope smatrao varvarskim i imao malo razumevanja za njegovu želju za slobodnom, pobedio je moćnu osmanlijsku vojsku i organizovano nastavljao otpor.

Bonus video


 

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti

Ostale vesti iz rubrike