Reciklažom do zdravlja: Gde "baciti" stari mobilni?

Nikola Egić, predsednik Udruženje reciklera rekao je da kada građani Srbije budu znali gde će svoj odbačeni računar, frižider ili odbačenu gumu da odlože onda neće biti problema sa životnom sredinom i sa zdravljem ljudi. Napominje da ima pomaka u načinu finansiranja u ovoj oblasti.

Nikola Egić, predsednik Udruženje reciklera rekao je da se mnogo više opasnog otpada  našlo na sigurnom mestu i da su zadovoljni zbog toga, ali da uvek ima prostora za napredak. Prema njegovim rečima, njihovo zadovoljstvo je zbog promena načina finansiranja upravljanja posebnim tokovima opasnog otpada.

- Otpad ne može sam sebe da finansira, potreban je novac. Uvedena je ekološka taksa. Mi kao građani uplaćujemo ekološku taksu i taj novac je namenjen za zbrinjavanje opasnih otpada - napomenuo je Egić i dodao je da su do prošle godine funkcionisali na bazi bankarskih kredita, ali da je prošle godine napravljen presedan i raspisan konkurs i obračunete su sakupljene količine i isplaćen je novac sa kojim je moglo da se uđe u nova planiranja, a to se nastavilo i ove godine.

Printscreen/RTS

Ergić kaže da se ovim dobila prevencija zdravlja i da će recikleri izdvojiti velike količine opasnog otpada i da će biti poslati uglavnom u Evropu ili čak daleki Singapur.

- Imamo sve više uređaja koji sve kraće traju. Za šest sedam godina od otpada po 10 kg po stanovniku došli smo do 20 kilograma po stanovniku - napomenuo je.

Istakao je da postoji Pravilnik o upravljanju električnim i elektronskim otpadima u kome je naglašeno šta mora da radi vlasnik otpada, a šta sakupljač otpada.

Uloga trgovaca u procesu reciklaže 

- Trgovci su veoma bitni, mi kada dođemo kao kupci možemo da donesemo stari proizvod i trgovac je dužan da taj proizvod dalje prosleđuje. U svim proizvodimo koji postaju otpad postoje opasne materije u sva tri agregatna stranja. Čvrste materije mogu da se odvoje ručno, ali za gasovita i tečna stanja mora da postoji oprema - rekao je Egić.

Prema njegovim rečima, najviše se recikliraju gume, nakon toga ide električni i elektronski otpad, akomulatori i baterije.

Profimedia

Napravljen je jedan projekat kako bi se povećalo prikupljanje baterija i sijalica.

Kada je reč o recikliranju u Srbiji, kaže da imamo kvalitetnu opremu za tretman posebnih tokova otpada, ali nemamo dobro uređen sistem sakupljanja otpada.

- Kada građani budu znali gde će svoj odbačeni računar, svoj frižider, svoju gumu da odlože onda neće biti problema sa životnom sredinom i sa zdravljem ljudi - rekao je Egić.

Napomenuo je da je oko 15.000 ljudi zaposleno u reciklažnoj industriji, plus su tu i neformalni sakupljači, koji su dobro rešenje, ali ne i idealno.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi