Ana Gligić za 24sedam otkrila: Jedna grupa stanovništva je zaštićena od virusa majmunskih boginja!

24.05.2022

20:39

0

Nema mesta panici, ali ima mesta brzoj organizaciji

Ana Gligić za 24sedam otkrila: Jedna grupa stanovništva je zaštićena od virusa majmunskih boginja!
24sedam/Profimedia/TV Prva

Majmunske boginje, zaraza koja se poslednjih nedelja širi svetom, a čiji je prvi slučaj zabeležen u Velikoj Britaniji, tema je o kojoj sada raspravlja SZO.

Ana Gligić, naša čuvena naučnica, virusolog smatra da nema mesta panici. Ona je za portal 24sedam navela da ovu zarazu ipak treba pomno pratiti.

- Nema mesta panici, ali ima mesta brzoj organizaciji. Vakcinisani smo protiv variole vere svojevremeno, a to znači da će nas ta vakcina štititi i od majmunskog virusa i nećemo imati problema - započinje svetski poznata virusološkinja.

Ona ipak dodaje da gore navedena tvrdnja ne može da se odrazi na celo društvo.

- Ipak 1980. godine je zaustavljena vakcinacija. Mladi od 80-te do danas nisu vakcinisani i za njih postoji opasnost, ako bi na neki način u sebe uneli virus - pojašnjava naša sagovornica.

Odluka SZO stara 42 godine utiče na današnju sliku

"SZO je osamdesetih godina prošlog veka proglasila da variola vere više nema i da nema potrebe za daljom vakcinacijom. Donesena je odluka da je variola eradicirana, ne računajući na ovu pojavu"

Gligić kaže i da je ipak zabrinuta nakon saznanja da na različitim mestima sveta odjednom prijavljuju nove slučajeve obolovanja, a na sve to ipak nije sa sigurnošću utvrđen način na koji se majmunske boginje prenose.

- Ja odbijam da poverujem da je u pitanju bio-terorizam. Ali obzirom na to kako trenutno izgleda situacija ovo liči na nešto sto bi se moglo pretvoriti u globalni problem - iskrena je gospođa Gligić.

Batut ima lek
Foto: Printsreen
 

Protiv majmunskih boginja postoji vakcina i antivirusni lek razvijen za lečenje velikih boginja.

- Na Batutu je antivariolična vakcina. Postoji više vrsta boginja , ali to su svi virusi istog stabla, imunološki su srodni i kad se primi jedna vakcina štiti protiv svih njih - objašnjava Ana Gligić.

SZO o vakcinaciji

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ne veruje da izbijanje majmunskih boginja u Evropi i Severnoj Americi zahteva masovne vakcinacije jer će mere poput dobre higijene i bezbednog seksualnog ponašanja pomoći u kontroli širenja, izjavio je Ričard Pibodi, koji vodi tim SZO za visoke patogene pretnje u Evropi.

Primarne mere za kontrolu epidemije su praćenje kontakata i izolacija, kazao je on

Kako navode iz Batuta, novija vakcina, zasnovana na modifikovanom atenuiranom virusu vakcinije (soj Ankara) odobrena je za prevenciju majmunskih boginja 2019. godine i daje se u dve doze ali je ograničene dostupnosti. 

Hronologija

Dosad je potvrđen 131 slučaj majmunskih boginja, a sumnja se na još 106, otkako je prvi slučaj prijavljen 7. maja van zemalja gde se obično širi, saopštila je danas Svetska zdravstvena organizacija (SZO).

Iako je pojava ovih boginja neobična, i dalje je pod kontrolom, navela je SZO, i dodala da će obaviti još sastanaka kako bi podržala zemlje članice sa dodatnim savetima kako da se bore protiv žarišta, preneo je Rojters. Prvi slučaj majmunskih boginja potvrđen je 7. maja u Velikoj Britaniji kod putnika koji je prethodno boravio u Nigeriji, a on je prve simptome, poput osipa, dobio 29. aprila.

O virusu

Period inkubacije je 6-14 dana, a može varirati od 5 do 21 dan, bolest obično traje 2-4 nedelje.  

Klinička slika majmunskih boginja kod ljudi je slična kliničkoj slici velikih boginja, ali znatno blaža. Majmunske boginje počinju groznicom i jezom, glavoboljom, bolovima u mišićima i leđima i iscrpljenošću, a može se javiti kašalj i bol u grlu. Glavna razlika između simptoma majmunskih boginja i velikih boginja je u tome što kod majmunskih boginja može doći do uvećanja limfnih čvorova (limfadenopatija). Uvećani limfni čvorovi se javljaju na vratu (submandibularni i cervikalni), pazuhu (aksilarni) ili preponama (ingvinalni) i javljaju se na obe strane tela ili samo na jednoj. U periodu od 1 do 3 dana (ponekad i duže) nakon pojave groznice, kod pacijenta se razvija ospa, koja često počinje na licu (95% slučajeva), a zatim se širi na ekstremitete (dlanovi
i tabani 70% slučajeva) i druge delove tela (oralna sluzokoža, genitalije, konjuktive, rožnjača). Osip prolazi kroz faze makule, papule, vesikule, pustule i kruste koje na kraju otpadnu.

Bonus video
VL/Juraj Filipović

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi

Možda vas zanima

Najčitanije Vesti