Dr Stjepanović za 24sedam upozorio: Sklonili smo zaštitu sa lica, sve je više infekcija, vraćamo se na staru priču!
"Svakog dana na pulmologiji pregledamo 250 pacijenata"
Prošlo je skoro 800 dana od kada je u Srbiji registrovan prvi slučaj koronavirusa. Prema zvaničnim podacima, u našoj zemlji umrlo je više od 16.000 ljudi od posledica kovida, a broj registrovanih slučajeva premašio je dva miliona.
Doktor Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju na Univerzitetskom kliničkom centru Srbije, za 24sedam objašnjava da li je ova pandemija uspela da uveća broj pacijenata obolelih od drugih plućnih oboljenja i kakva je situacija sada kad se stišalo sve oko pandemije.
- Sad počinje grip, i svakog dana je veliki pritisak na pulmologiju. Za 24 sata u našim polikliničkim službama imamo po 250 pregledanih pacijenata. To samo znači da je kada smo više obraćali pažnju, nosili zaštitnu opremu i držali distancu, bilo manje respiratornih infekcija. Manje su se detektovale bolesti kao što je grip, a sada je to drugačije i opet se vraćamo na staru priču - kaže on.
- Međutim, to nas samo upozorava na to koliki je značaj svih preventivnih mera i koliko nam je važno da kada smo bolesni sedimo kod kuće da ne bismo uništavali kolektiv. Moramo da budemo odgovorniji prvo prema svom zdravlju, pa i prema drugima - kaže on.
Pročitajte još:
Pandemija koronavirusa jenjava, ali postkovid pacijenti još uvek ne mogu da se reše posledica ovog virusa, a dr Stjepanović objašnjava da one mogu da traju i godinu dana.
- Postkovid pacijenti, koji su imali neki teži oblik bolesti, mesecima dolaze i mi pratimo njihovo stanje, jer imaju i oštećenja pluća, tj. fibrozu pluća. Na svu sreću, za ovaj period praćenja takvih pacijenata u postkovid ambulanti u klinici za pulmologiju, videli smo da su te promene prolazne. Nekome treba mesec, nekome godinu dana, ali polako se pacijenti oporavljaju - kaže on.
Na pitanje da li smatra da smo konačno završili sa kovidom, dr Stjepanović kaže da na to pitanje još uvek niko ne može da odgovori a da bude u pravu.
- Nažalost, još uvek to ne može da se tvrdi, mogu samo da se nadam da jesmo, jer se i ovaj, niži broj obolelih od kovida opet svakodnevno smanjuje.
Ono što je najviše zaintrigiralo javnost jeste informacija da bismo vakcinom protiv kovida možda trebalo da se vakcinišemo svake godine, kao što je slučaj za sezonski grip. Međutim, doktor objašnjava da će potreba za redovnom vakcinacijom protiv kovida zavisiti od novih sojeva, jer nismo o tome na vreme vodili računa.
- Mislim da smo mi, kada se pojavila ova vakcina, izgubili tu prvu bitku. Na globalnom nivou, a tu mislim na celu planetu, nije se dovoljno stanovništva vakcinisalo u isto vreme. Sad je era drugačija, internet je dostupan i svi smo "internet doktori". Pre 40 godina kad se pojavila variola vera nismo mogli da čitamo na internetu da li da se vakcinišemo ili ne, svi su se vakcinisali i bolest je prošla. Sad je mnogo drugačije, tako da ćemo sigurno morati shodno novim sojevima tako i da pravimo vakcine, a samim tim i da se vakcinišemo - kaže on.
Isto tako, vakcina protiv kovida nije jedina koja sprečava respiratorne infekcije, pa se tako onima koji su najugroženiji, koji imaju hronična oboljenja i stariji su od 65 godina, preporučuju još dve vakcine.
- Preporučuje se da prime vakcinu protiv sezonskog gripa, pneumokoknu vakcinu jednom ili dvaput za života i za kovid i dalje, dok se ne pojave nove vakcine. Svakako, postojeće vakcine nas štite od teških oblika i od smrtnog ishoda, što je najvažnije - kaže dr Stjepanović za naš portal.
U borbi protiv zaraznih bolesti, vakcinacija je u najvećoj meri doprinela smanjenju obolevanja i umiranja ljudi, jer je najefektivnija i najefikasnija mera primarne prevencije. Zahvaljujući imunizaciji, mnoge bolesti više ne postoje ili se retko javljaju, poput velikih boginja i dečje paralize. I pored toga što je globalna imunizacija smanjila obolevanje od drugih bolesti koje mogu da se spreče vakcinom, moderna civilizacija se danas susreće sa problemom održivosti sprovođenja imunizacije.
Životno ugrožavajuće infekcije
To su pneumonija, meningitis i sepsa. Pneumonija ili upala pluća izazvana pneumokokom javlja se u svim uzrastima. I pored upotrebe antibiotika, 20 odsto svih slučajeva sa pneumonijom mogu da se završe smrtnim ishodom.
- Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima. Za razliku od gripa, pneumokokna bolest nema svoju sezonu i može se dobiti u bilo kom momentu. Kada se pojavio kovid, Svetska zdravstvena organizacija je pozvala da se zaštitimo od svih respiratornih infekcija, tačnije da se zaštitimo dostupnim vakcinama za kovid, grip i pneumokok, koji su najčešći izazivači. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima. Institut za javno zdravlje "Batut" i brojne svetske referentne ustanove preporučuju zaštitu dostupnim vakcinama. Složićete se da bismo voleli da postoji ovakav vid prevencije za neke druge bolesti, a nemamo ih. Nije lako lečiti ozbiljne infekcije i sve više se priča o antibiotskoj rezistenciji, a rešenje je pred nama - kaže dr Mihailo Stjepanović.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari