Od hleba do svinjskih odrezaka: Beograđani godišnje bace 165.000 tona hrane, a stanari jedne opštine u tome prednjače!

Bacanje hrane je postao jedan od ozbiljnih problema, gotovo jedna trećina proizvedene hrane u svetu bude bačena, odnosno ne stigne do potrošača ili bude bačena kao otpad iz domaćinstva.

Svaki stanovnik prestonice, u proseku baci godišnje 27,7 kilograma jestivih, i 80,4 kilograma nejestivih delova hrane, pokazale su analize istraživanja o direktnom merenju otpada od hrane u domaćinstvima u Beogradu, kao i stavovima i navikama građana po tom pitanju, koje je objavio Centar za unapređenje životne sredine.

Grad Beograd usvojio je Akcioni plan upravljanja komunalnim otpadom za period 2021-2030. godine, u kojem je otpad od hrane prepoznat kao jedan od tokova otpada, što daje osnovu za dalje stvaranje i unapređenje mera radi rešavanja ovog problema na lokalnom nivou.

Profimedia

U cilju boljeg razumevanja bacanja hrane, Centar za unapređenje životne sredine u Beogradu je sproveo dva istraživanja - direktno merenje otpada hrane iz domaćinstva koja je prvi put u Srbiji rađena po metodologiji UN, dok se drugo sociološko istraživanje bavilo navikama građana u okviru celog ciklusa nabavke i potrošnje hrane, njihovim stavovima, znanjem o uticaju i posledicama bačene hrane, kao i promenama potrošačkih navika tokom pandemije kovid-19.

Da bi se utvrdila pouzdana stopa generisanja otpada od hrane iz domaćinstava u Beogradu, predloženo je uzimanje uzoraka otpada iz najmanje 100 domaćinstava i merenje u trajanju od sedam dana.

Profimedia

Svi uzorci otpada od hrane ručno su odvajani u šest različitih kategorija, uzimajući u obzir za sve kategorije udeo jestivih i nejestivih delova hrane. Praćene kategorije za sortiranje otpada od hrane bile su:

• Hleb i peciva (npr. lepinja, mafin, pita, testenine itd.)
• Voće (npr. banana, limun, narandža, grožđe, jabuka itd.)
• Povrće (npr. pirinač, krompir, zelena salata, repa, kupus itd.)
• Meso, riba i jaja/proteini (npr. svinjski odrezak, pileći batak, file pastrmke itd.)
• Mleko i mlečni proizvodi (jogurt, pavlaka, kiselo mleko itd.)
• Ostalo (npr. kosti, rezanci, susam, senf itd.)

Na kraju istraživanja zaključeno je da je najveća projektovana stopa nastajanja otpada od hrane na opštinskom nivou zabeležena na Zvezdari (118,2 kg po glavi stanovnika godišnje), dok je najniža u opštini Surčin (75,8 kg po glavi stanovnika godišnje).

Najdominantnija kategorija u sastavu otpada od hrane jesu delovi povrća i voća, zatim slede hleb i peciva, dok su ostale kategorije manje zastupljene.

Pixabay

Kada je reč o jestivim delovima hrane, Beograđani najviše bacaju povrće (10,2 kg), voće (8,5 kg), hleb (4,7 kg), meso (3,6 kg) i mlečne proizvode (0,7 kg).

Prema izmerenim i procenjenim podacima, projekcije pokazuju da sektor domaćinstava u Beogradu trenutno generiše oko 165.838 tona otpada od hrane godišnje (jestivih i nejestivih delova hrane), što odgovara količini od 108,1 kilograma po stanovniku godišnje, odnosno oko 0,3 kilograma dnevno.

U proseku, u hrani bačenoj iz domaćinstava u Beogradu ima 25,6 odsto jestivih delova hrana, što odgovara količini od 42.005 tona godišnje, odnosno 27,7 kilograma po glavi stanovnika.

Godišnje u Beogradu se baci 165.000 tona hrane

Pixabay

Kako je objasnila Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji, domaćinstva u Beogradu u proseku godišnje bace 165.000 tona hrane, što predstavlja oko 110 kilograma po osobi godišnje.

- Procene su da se oko 30 posto hrane budi bačeno kroz ceo lanac proizvodnje i potrošnje hrane. U Srbiji se oko 700.000 tona hrane gubi godišnje, što znači da svako od nas godišnje baci oko 100 kilograma hrane. Za neka domaćinstva prehrambreni otpad u stvari predstavlja iznos jednog mesečnog prihoda. On završava na deponiji, u Vinči, i doprinosi daljem zagađenju, gubitak biodiverziteta i uticaj na klimatske promene - navodi ona. 

Žakob se nada da će ovaj projekat biti ostvarenja za ljude da se okrenu zdravijoj hrani. 

24sedam/Lj. S.

- Danas, još jednom, zajedno sa UN programom za životnu sredinu i gradom Beogradom, želimo da podignemo svest i pozovemo u akciju sve državne aktere  i građane, u vezi sa ovom važnom temom. Potrebno nam je novo zakonodavstvo, novi propisi, i fokus na prehrambeni otpad u ovkiru novog plana Beograda za upravljanje otpadom, predanost ugostiteljskog sektora i promovisanje održive potrošnje za sve. Gradimo zajedno ka boljem nakon pandemije -  zaključila je ona.

Prema rečima gradonačelnika Beograda prof. dr Zorana Radojičića, bacanje hrane je moralno i etično pitanje, jer na svetu postoji veliki broj gladnih ljudi.  

- Često bacamo hranu po automatizmu i nismo svesni toga koliko se razbacujemo. Zbog toga u vreme kada na Zemlji imamo toliko gladnih ljudi, ovo je moralno i etičko pitanje. Istovremeno, bacanje hrane znači i neracionalan odnos prema planeti i njenim resursima, prema budućnosti i novim generacijama - kaže on.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi