Beograđani zabezeknuti koliko hrane bacaju: Pitali smo ih šta najčešće završi u smeću, a jednu namirnicu svi su izdvojili (VIDEO)
Svaki stanovnik Beograda u proseku godišnje baci 108 kilograma hrane
Svaki stanovnik Beograda u proseku godišnje baci 108 kilograma hrane, što predstavlja zabrinjavajuće podatke uz pomoć kojih je srpska prestonica dospela u vrh liste evropskih gradova po količini generisanog otpada od namirnica.
Povodom ovog istraživanja, koje je objavio Centar za unapređenje životne sredine, reporteri portala 24sedam uradili su anketu kako bi saznali koliko često Beograđani bacaju hranu i koje namirnice obično završe u njihovoj kanti za đubre.
Profimedia
Anketa je pokazala da jedni vode računa o tome da iskoriste sve namirnice koje kupe u prodavnici, kao i da pojedu svu hranu koju naprave, dok drugi ne vode "evidenciju" niti računicu o tome koliko hrane završi u smeću.
Jedna sugrađanka je istakla da se trudi da se u njenom domaćinstvu baci minimalna količina hrane.
Pročitajte još:
- Na kraju se uvek baci od 10 do 20 odsto hrane. S obzirom na to da je u pitanju kuvana hrana, a deca već drugi dan izgube interesovanje za nju, ona završi u smeću - rekla je ona.
S druge strane, jedna od anketiranih je rekla da se trudi da kupuje na dnevnom nivou kako bi što manje hrane završilo u smeću.
- Kupujem uglavnom samo za dnevne potrebe. Na primer, uzmem čašu jogurta i tako znam da je neću baciti, već da ću sigurno popiti i sve iskoristiti - navela je ona.
Među sagovornicima je najviše bilo onih koji su istakli da je hleb namirnica koju najčešće bacaju.
Ono oko čega su se svi saglasili jeste da je zabrinjavajući podatak da se više od 100 kilograma hrane po stanovniku baci.
U video-snimku pogledajte kakve su nam sve odgovore dali sugrađani.
Restorani i lokali brze hrane prednjače
Prema analizi koju je sproveo Centar za unapređenje životne sredine, komercijalni sektor u Beogradu godišnje "proizvede" više od 40.000 tona jestivih i nejestivih delova hrane.
Kako je saopšteno, najveći deo otpada generiše se u restoranima i objektima brze hrane - više od 21.000 tona na godišnjem nivou.
Jedna opština prednjači
U jednom od istraživanja je zaključeno da je najveća projektovana stopa nastajanja otpada od hrane na opštinskom nivou zabeležena na Zvezdari (118,2 kilograma po glavi stanovnika godišnje), dok je najniža u opštini Surčin (75,8 kilograma po glavi stanovnika godišnje).
Zatim slede prodavnice sa 4.767 tona godišnje, pa škole i vrtići sa 3.551 tonom godišnje, dok su na poslednjem mestu hoteli i drugi smeštajni objekti sa 1.302 tone.
Ukupno generisan otpad od hrane u Beogradu, na godišnjem nivou, iznosi 205.000 tona, što je 134,6 kilograma po stanovniku.
Bonus video
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari