Srbiju i svet zaludela manekenka koja u stvarnosti ne postoji: Postaje li normalno biti nenormalan?!
Virtuelni likovi postaju novi idoli mladima, kao što je Kraljević Marko bio nekada
Mladi u svetu, ali i Srbiji svoje uzore svec češće pronalaze na društvenim mrežama. Pevači, modeli i umetnici potpuno izmišljenih identiteta pored velike popularnosti ostvaruju i milionske zarade.
Polemiku virtuelnih zvezda, koje i nisu tako virtuelne, pokrenuo je kvartet ABBA koji će današnje generacije upoznati samo kao digitalno kreirane likove Agnete, Ani-Frid, Bjorna i Benija.
Dok su starije generacije sve šou programe i modne revije gledale uživo, za današnje je pitanje da li će svoje idole ikada moći tako da vide sem na ekranu. Najbolji primer toga jeste tamnoputa manekenka Šudu Gram, koja ima više od 225.000 pratilaca za Instagramu. Model je kreacija fotografa Kamerona Džejmsa Vilsona i po zanimanju je manekenka. Dakle, ona nije osoba već kompjuterska animacija koja je postala idol hiljadama ljudi!
Sociolog dr Dalibor Petrović za 24sedam objašnjava da je danas sve teže odvojiti virtuelni svet od stvarno.
Pročitajte još:
- Mi još uvek razmišljamo o virtuelnom prostoru kao alternativi realnom i pravimo distinkciju virtuelno-realno, a mi zapravo živimo u svetu u kom su se virtuelno i realno stopili i mnogi to ne shvataju. Govoriti o razlici između virtuelnog i realnog postaje sve više apsurdno i postavlja se pitanje "šta je zapravo realno". Da li su naše slike, nas kao realnih ljudi, na društvenim mrežama realne i da li su na tim slikama realni ljudi ili su to konstrukcije koje pravimo mi i naše okruženje?- kaže nam dr Petrović.
On ističe i da se malo ko bavi time i razmišlja o tome da li je ono što vidi realno, već uzima ono što vidi na mrežama kao takvo i ne bavi se njegovom pozadinom.
- U tom smislu, to kako smo mi našu fotografiju adaptirali kroz filtere se ne razlikuje mnogo od toga što je neko uzeo i napravio imaginarni lik, takođe koristeći različita tehnička pomagala. Zato uopšte nije neobično to što će ljudi za modele sve više uzimati nešto što nije realno, a to realno zapravo više i ne postoji - dodaje on.
Dr Petrović smatra da ovo nije ništa novo i da u svetu odvajkada postoje virtuelne stvarnosti čiji smo mi neprikosoveni fanovi.
- Novi primeri koje imamo nisu radikalno drugačiji. Likovi iz filmova, knjiga i umetnosti generalno su uglavnom imaginarni likovi, plod nečije mašte, a koji su ljudima služili kao neka vrsta uzora i modela u smislu ponašanja, izgleda i vrednosti koje proklamuje taj lik. Iako to nije deo realnosti. Zato je ovo jedna vrsta nastavka toga - zaključuje on.
Osim manekenke mnogo fanova ima i Hacune Miku, japanska "pevačica" koja je za svoje "nastupe" već od samog starta uspevala da proda i po desetine hiljada karata. Bez obzira na to što ne postoji u realnom životu, ona je već 15 godina popularna širom sveta, a u tome joj je pomoglo što je pre osam godina nastupila na otvaranju koncerta planetarno poznate Lejdi Gage. A ako je verovati stranim medijima Hacune Miku ima i muža koji nije izmišljeni lik, u pitanju je Akihikoa Kondu koji je pre nekoliko godina priredio čak i raskošno venčanje za 39 gostiju.
Internet stručnjak Zoran Torbica, za naš portal objašnjava da su ovi virtuelni likovi i ranije postojali, samo su bili drugačije predstavljeni.
- Likovi koji se sada pojavljuju na internetu su samo novo tehnološko postavljanje. Oni su postojali i ranije, samo su bili obrađivali na različite načine kroz književnost, fotografije i neku drugu umetnost. Zato mi se čini da je ipak potrebno da postoje neki izmišljeni likovi - kaže Torbica za 24sedam i pojašnjava:
- Kod nas tako postoji Marko Kraljević koji je za nas jako stvaran i koji je simbol hrabrosti sa istorijskom pozadinom, ali svi znamo da je njemu pripisano mnogo osobina od drugih istorijskih ličnosti i to je pravi primer virtuelnog lika čiji su se podvizi predstavljali i prenosili na različite načine nego što se to radi danas - objašnjava on.
Torbica naglašava da će virtuelnih likova biti sve više, ali i da je to samo tehnološka izvedba nečega što već postoji, pa je nama to fascinantno jer se prikazuje kroz holograme i društvene mreže.
On ipak podvlači činjenicu da nikada virtueli likovi neće zameniti stvarne.
- Sa jedne strane imate hronologiju koja ide i koja prosto ima potrebu i za virtuelnim, ali sa druge strane na prostom primeru možemo da vidimo da to ne može da zaživi. Dve godine kovida je pravi pokazatelj, jer smo mi mnogo vremena za vreme pandemije proveli u virtuelnoj stvarnosti, onlajn i ljudima se to smučilo jako brzo. Sad svi koji mogu izbegavaju onlajn komunikaciju i gledaju da izađu među ljude. U krajnjem slučaju to nije zdravo za čoveka jer mu to nije i nikada neće biti prirodno stanje - zaključuje Torbica.
BONUS VIDEO:
Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari