Stručnjaci upozoravaju: U slučaju biološkog rata i Srbija bi bila na udaru, ne mora cilj biti samo čovek već i stoka i usevi

Otkako je u nedelju u blizini jedne od benzinskih stanica na teritoriji Luganske Narodne Republike (LNR) otkriveno skladište hemijskih supstanci koje su pripremile ukrajinske vlasti, pokrenuta je i tema upotrebe biološkog naoružanja. 

Međutim, samo pominjanje hemijskog naoružanja stvara paniku, pa se i cene nafte koje su naglo skočile, kao posledica sukoba čine kao sitnica.

Sa informacijom koja dolazi iz  LNR, otvoreno je i pitanje šta ako dođe do borbe hemijskim naoružanjem i šta to znači za Srbiju?

Kriminolog Božidar Spasić za naš portal objašnjava da li postoji opasnost od upotrebe hemijskog naoružanja i kako bi ono moglo da utiče na Srbiju.

- Kad je u pitanju biološko, hemijsko oružje uvek se diže panika u svetu jer se to smatra jednim od najopasnijih oružja koje može da se upotrebi u ratu. To hemijsko oružje mi nazivamo oružje za totalno uništenje sveta, jer i u običnom konvencionalnom ratovanju sa municijom i bilo kojom količinom uranijuma vi zapravo gađate objekte, živu silu, ali delovi prirode ostaju zdravi i mogu da se koriste nakon završetka rata. Međutim, kad se upotrebljava biološko oružje, koje su Rusi pronašli kod Ukrajinaca, ono se odnosi na totalno uništenje čoveka i ne samo to, nego na uništenje prirode i svih ljudskih resursa - kaže Spasić.

Boža Spasić, Printscreen/ Jutarnji Program TV Happy

On objašnjava i da je svet je svestan ovih opasnosti i da zato postoje brojne konvencije o zabrani upotrebe biološko hemijskog oružja, pa čak i zabrane ispitivanja. 

- Očigledno je da se niko toga ne pridržava i sada smo toga i svedoci. Velike sile su te koje su problem, jer male zemlje poput naše nisu u stanju ni da dođu do takvih istraživaja, nemaju resurse ni mogućnosti. Međutim velike sile koje su razvile nuklearno oružje idu dalje i u svom arsenalu proizvode ili već imaju to biološko oružje, kao što je sada slučaj sa Ukrajinom - kaže on i dodaje da je problem što to oružje napada čoveka na sasvim drugačiji način.

- Ne morate da bombardujete i palite, dovoljno je samo da bude puštena klica tog biološkog oružja i da krene proces uništenja putem pandemija i svega što može da se razvije i tako se uništi više žive sile nego što bi to uradila bilo koja vojna operacija.- kaže on.

Spasić napominje i da bi u slučaju biološkog rata i Srbija bila u problemu. 

- U slučaju takvog jednog rata naravno da bi se i Srbija našla na žestokom udaru, jer je tada nemoguće kontrolisati borbu koja se vodi biološkim oružjem. Ne postoji mogućnost kontrole, samo eventualno neka sredstva kojima možete da pokušate da usporite njegovo dejstvo. Međutim, u najbukvalnijem smislu, hemijska oružja su najrazornija i predstavljaju najveću opasnost. Zato i jeste panika u svetu kada se ovo oružje spomene. I sada smo svedoci da u srcu Evrope postoje ozbiljne laboratorije koje se bave proizvodnjom tog oružja koje je jedan od najpasnijih segmenata borbe koji može da se povede - ističe Spasić i zaključuje:

- Kad kažu treći svetski rat, podrazumeva se da je treća apokalipsa i tada bi se uništio svet.

Epidemiolog dr Radmilo Petrović za 24sedam kaže da kada se deluje biološkim oružjem radi se na onesposobljavanju protivnika.

- Biološko oružje je širok pojam, to je sve što je živo. Od živih agenasa i uzročnika, virusa, bakterija, gljiva... sve to može biti tip biološkog oružja, zavisi od toga koji je njegov cilj i svrha. Biološko oružje se koristi protiv zdravlja ili života ljudi, domaćih životinja i gajenih biljaka. Ono ne mora da bude samo protiv ljudi, već životinja koje ljudima koriste kao hrana i biljke koje isto tako služe svrsi ishrane čoveka. Biološki rat je podmukli i nečasni, a to je oružje siromašnih kada neko ne može da koristi konvencialno ili neko drugo oružje onda koristi biološko, jer se tako napadač nikada ne zna - kaže dr Petrović.

AP photo

 

On objašnjava da je napadač nepoznat jer na bakterijama i virusima ne piše ko ih je proizveo, ali ni gde je proizvedeno. Zato je diskutabilna i zaštita od biološkog oružja.

- Zaštita zavisi od svakoga posebno. Ima agenasa koji su za taktičke nnamene, za strategijske namene, lokalne namene... Sve zavisi od dosta uzročnika. U ratnim uslovima najčešći agensi su variola od virusnih infekcija, zatim od bakterijskih antraks i kuga, ali i razni drugi virusi protiv gajenih biljaka - kukuruza, pšenice, repe... Jer cilj biološkog rata nije da pobedi protivnika nego da ga onesposobi naročito ekonomski, da mu maksimalno oslabi potecijal, zato se napadaju domaće životinje i gajene biljke koje ljudima služe kao hrana - rekao je epidemiolog za naš portal i dodao da često biološki rat ide kao uvertira za klasični.

- Nikad ne ide obrnuto, uvek ide kao priprema za neki veći zahvat. Tako su Nemci u prvom svetskom ratu zaražavali konje u Češkoj, jer su konji bili glavna vučna snaga municije na frontu i tako su usporili dejstvo protivnika da donose naoružanje.

Dr Petrović ističe i da je konvencijom UN iz 1972. godine zabranjeno korišćenje biološkog oružja u čitavom svetu, ali da to niko ne poštuje jer je teško ući u trag onima koji su ga upotrebili. 

- Biološki rat je podmukli i neetički, za plasiranje biološkog oružja koristi se jedan čovek kojeg se kasnije jednostavno reše i pripšu to samoubistvu jer "mrtva usta ne govore"- zaključuje.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi