Dve godine od "crnog marta" u Srbiji: Pogledajte hronologiju svega što smo prošli u vezi sa koronom

Na današnji dan, pre tačno dve godine, Srbija je i zvanično započela borbu sa korona virusom i suočila se sa izazovom prvog zaraženog pacijenta. 

Tog petka, u Subotici je registrovan prvi zaraženi od virusa o kom je uveliko brujala planeta.

Iz sveta su stizale informacije zbog kojih smo mogli samo da se molimo da zaraze neće biti kod nas, ali je virus ubrzo došao i ostao u Srbiji. 

Protekle dve godine, koliko živimo sa ovim virusom, susretali smo se sa raznim njegovim sojevima, varijantama i oblicima, a uprkos dostupnim vakcinama i razvijenom sistemu vakcinacije, svakodnevno se registruje i po nekoliko hiljada novih slučajeva.

Tako je Srbija, 9. oktobra prošle godine zabeležila milion zaraženih od početka pandemije, a zaključno sa današnjim danom Srbija beleži 1,925,618 registrovanih slučajeva.

24sedam/Goran Sivački

Igor Đantar prvi je građanin Srbije kod koga je zvanično potvrđen koronavirus,a on je ranije za 24sedam ispričao da mu je činjenica da je bio nulti pacijent u Srbiji mnogo promenila život.

- Posle izlaska iz bolnice bio sam jako slab i umoran, a za potpunu regeneraciju pluća zbog, jake upale, je bilo potrebno nekoliko meseci. Činjenica da sam nulti pacijent u Srbiji mi je promenila život, kao i ostalim ljudima u našoj zemlji. Svi smo shvatili tokom pandemije da je zdravlje najveće blago u životu i da bolest može za tren oka da nam promeni sve - ispričao nam je svojevremeno on.

Crni mart - Vanredno stanje, policijski čas i prva žrtva korone u Srbiji

Srbija je nedelju dana nakon prvog registrovanog slučaja obrazovala Krizni štab koji je građane svakodnevno obaveštavao o situaciji sa virusom u zemlji i davao preporuke za dalje mere i ponašenje građana. 

Međutim, nepunih deset dana posle prvog registrovanog slučaja, Srbija je uvela vanredno stanje. 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 15. marta najavio posebne mere koje prate uvođenje vanrednog stanja, među kojima su zatvaranje škola, obdaništa i fakulteta i ograničavanje kretanja starijih od 65 godina.

Ukupan broj obolelih u zemlji je tada bio 55, a preminulih nije bilo.

Tri dana kasnije, 18. marta, uveden je i policijski čas. 

24sedam/Goran Sivački

 Te srede, kretanje je bilo ograničeno u toku noći svima, a starijima od 65 godina u potpunosti.

- Doneli smo odluke koje su nepopularne, ali će sačuvati ljudske živote u zemlji - rekao je tada predsednik Aleksandar Vučić u obraćanju.

- Od 20 sati do pet ujutru biće zabranjeno kretanje svima, bez obzira na uzrast, dok je apsolutno zabranjen izlazak na ulicu svim licima starijim od 65 godina, a u seoskim i manjim od 5,000 stanovnika, starijim od 70 godina- rekao je Vučić.

- Niko ne može da bude na ulici (u toku noći), osim nadležnih organa na zadatku i radnika koji su u trećoj smeni- naveo je Vučić tada. 

Taj mart bio je koban za Srbiju, pa je i prvi preminuli pacijent registrovan dva dana posle uvođenja policijskog časa, 20. marta 2020. godine.

Preminuo je muškarac iz Kikinde star 59 godina i time je postao prva žrtva korona virusa u Srbiji. Tada je doneta odluka i da se obustavlja javni prevoz, zatvaraju kafići i tržni centri.

Za vreme karantina bilo je pobuna od stane građana, jer su smatrali da im je ograničena sloboda kretanja, a najviše su se bunili oni koji imaju kućne ljubimce. Pre ukidanja ove mere i policijskog časa vlasnicima kućnim ljubimaca je ipak dozvoljeno da u određenom periodu, a za vreme trajanja policijskog časa izvedu svoje kućne ljubimce.

24sedam/Goran Sivački

Najstarijim građanima dozvoljeno je da idu u šetnju isključivo onda kad su svi drugi u svojim domovima, a u kupovinu su odlazili i pre nego što svane da ne bi bili u kontaktu ni sa kim drugim već samo između sebe.

24sedam/Goran Sivački

Privremene kovid bolnice otvarane su širom Srbije kako bi se zbrinuli i izolovali pacijenti zaraženi korona virusom, a prva je otvorena na Beogradskom sajmu.

Beogradski sajam je od 29. marta 2020. godine služio kao privremena bolnica, a tamo je do juna meseca bilo 1.300 kovid-pozitivnih pacijenata, o kojima se staralo 620 zdravstvenih radnika.

24sedam/Goran Sivački

Koordinator privremene bolnice na Sajmu, pukovnik doktor Veljko Milić je rekao da se na Sajmu "niko od medicinskog osoblja i logističke podrške u okviru bolnice nije razboleo i da je to izuzetan uspeh".

Srbija do kraja 2020. godine nabavila prvi kontigent vakcina

Srbija je "pod ključem" bila tačno 68 dana, dok 7. maja 2020. godine nije ukinuto vanredno stanje i život se iole vratio u normalu. Ostalo nam je obavezno nošenje maski i dezinfekcija, ali većina ustanova još uvek nije uspostavljala normalan rad.

Ugostiteljski objekti bili su potpuno zatvoreni, a okupljanja građana bila su moguća samo na otvorenom prostoru i to uz poštovanje mera, koje su bile distanca između građana i nošenje maski i rukavica.

- Ugostiteljstvo je tek sada počelo da se oporavlja, kovid propusnice jesu još uvek kočnica, ali je iole napravljen balans između potpunog kolapsa ugostitelja i zdravlja građana. Uvek smo razumeli situaciju, samo tražimo da radimo i da građani budu odgovorni. Mora i ova korona jednom da se završi - rekao je za 24sedam Jovan Dimić, menadžer jednog beogradskog kafića. 

Mere su u zavisnosti od situacije u određenim periodima bile pooštravane i ublažavane, a Srbija je čekala vakcine kako bi svojim građanima obezbedila zaštitu.

Prvi kontigent vakcina stigao je u 22. decembra 2020. godine, a u tom trenutku naša zemlja je imala preko 300.000 zaraženih i 3.000 preminulih.

Masovna vakcinacija počinje 17. januara, a prednost su imali građani stariji od 65 godina.  

Proces vakcinacije, prema mišljenju stručnjaka, je jedina je mera koja nudi trajno rešenje, ali ni ona neće imati efekta ako se dovoljno ljudi ne vakciniše, a postojeće mere se krše.

Program imunizacije u Srbiji koji je počeo kao jedan od bržih u svetu, ali su ljudi krenuli da posustaju uprkos preporukama stručnjaka i vlasti.

Dok većina zemalja nije bila ni blizu nabavke vakcina, Srbija je išla brzim tempom i bila među prvima u svetu po broju imunizovanih po broju stanovnika, ali nije potrajalo.

Usledile su kampanje i pozivi preko medija, bilborda, vakcinacija je organizovana po tržnim centrima gde su davani vaučeri za kupovinu, davana je jednokratna novčana pomoć onima koji su zavrnuli rukav. Međutim, sve to nije bilo dovoljno da se vakciniše dovoljan broj stanovnika kako bi se postigao kolektivni imunitet.

- Vakcinacija je jedini odgovor da stavimo tačku na ovo, a ne da idemo iz talasa u talas, iz ciklusa u ciklus, da zatvaramo, otvaramo, zatvaramo, otvaramo, dok na kraju krajeva ne postignemo kolektivni imunitet- izjavila je premijerka Brnabić nešto pre nego što je Srbija dostigla cifru od milion zaraženih od početka pandemije.

Mera koja je još uvek na snazi, a tiče se ugostiteljskih objekata i pogađa nevakcinisane građane, uvedena je 23. oktobra prošle godine. U pitanju su kovid propusnice koje služe za boravak u zatvorenim delovima ugostiteljskih objekata. 

Prvobitno su važile od 22 sata do zatvaranja, ali je 4. novembra Krizni štab odlučio da granicu spusti na 20 časova.

Takođe, istom odlukom, ugostiteljskim objektima dozvoljeno je da rade 24 sata dnevno.

Pored ugostiteljskih objekata, kovid propusnice potrebne su i za ulazak u kockarnice i kladionice.

Putovanja u doba korone

Pored ugostitelja i turistički radnici su pretrpeli veliku štetu od početka pandemije, najviše zbog zatvaranja granica i definitivno odloženih letovanja.

Većina popularnih zemalja za letovanje u julu 2020. godine uvele su obavezan karantin ili zabranile ulazak.

Najveći problem građani Srbije su imali na granici sa Grčkom. 

Naime, 6. jula je na kratko otvoren pa ubrzo zatvoren granični prelaz između Severne Makedonije i Grčke, a pošto su tada svi pohrlili da ugrabe poslednju šansu za letovanje na graničnom prelazu Kulata-Promahonas stvorile su se ogromne gužve, a kolone vozila su bile kilometarske.

24sedam/Goran Sivački

- Evo čekamo već 2 sata, a prešli smo 2 kilometra, a kolona ispred nas je 13 kilometara, kaže policajac koga sam pitao- ispričao je tada Srbin koji je tada krenuo sa porodicom na letovanje, a zaglavio na graničnom prelazu.

Granice su sada otvorene za građane Srbije, ali za svaku zemlju postoje određeni uslovi pod kojima možete da je posetite.

Prvi milion za godinu i deset meseci, a na pragu drugog za samo pet meseci!

Srbija je 9. oktobra 2021. godine, uprkos dostupnim vakcinama i razvijenom sistemu vakcinacije, došla do milionitog zaraženog pacijenta, a i danas se svakodnevno registruje i po nekoliko hiljada novih slučajeva.

Od prvog talasa koji je Srbija zabeležila tog 6. marta 2020. godine stručnjaci su nam govorili o raznim sojevima i vrstama virusa od kojih je svaki imao različite simptome i sa svakim smo se borili na malo drugačiji način.

Ipak, 7. februara potvrđen prvi slučaj zaraze stelt omikron soja virusa, a stručnjaci su od samog početka govorili da je moguće da zbog ovog soja bude i na desetine hiljada zaraženih dnevno. 

Ovaj soj virusa se brzo raširio, a tek poslednjih nekoliko dana Srbija beleži pad novozaraženih.

Svetska zdravstvena organizacija je ipak u ovom soju videla spas. Pa su tako objasnili da bi omikron soj korona virusa mogao da zarazi 60 odsto Evropljana do marta, ali da je pokrenuo novu fazu pandemije kovida-19 u regionu i mogao bi da ga približi kraju. 

Srbija, kao i ceo svet, još uvek čeka taj kraj.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi