Da li je vaše dete nadareno? Nastavnica Tanja otkriva kako da ne upropastite sopstvenog genijalca! (FOTO/VIDEO)

Mnoga deca se rađaju nadarena, ali do kraja školovanja veoma mali procenat njih ostane darovit. Kako da prepoznamo nadarenost kod deteta, na koji način se ona neguje i kako da ne upropastimo sopstvenog genijalca, otkriva nam nastavnica Tanja Olear Gojić.

Tanja Olear Gojić je nastavnica u Osnovnoj školi "Dragan Lukić", ali je takođe i nagrađivani predavač i jedan od najboljih edukatora nadarene dece. U okviru srpske Mense i tima "UčeniQ", Tanja je koordinatorka rada sa decom i mentor na radionicama koje ova organizacija sprovodi.

Iz bogatog iskustva rada sa decom, kao i zvaničnih podataka iz literature, kaže da je veliki procenat dece nadaren za određene oblasti, ali da se tokom školovanja taj udeo smanjuje, da bi na kraju samo tri odsto odraslih imalo IQ veći od 130.

24sedam/Ivan Mitić

 

Da li je problem u obrazovnom sistemu, roditeljima, ili nečemu trećem, pozabavićemo se kad utvrdimo kako se nadarenost uopšte prepoznaje kod mališana.

- Takva deca ranije progovore, ranije prohodaju... To se vidi i po načinu igre, najčešće su zainteresovana za povezivanje različitih elemenata, prvo svojim rukama da rade, a kasnije, to se vidi i kroz način govora, kako spajaju i kako povezuju rečenice. Za tu decu obično kažemo da brže kapiraju i primenjuju ta znanja u svakodnevnom životu - objasnila je Tanja u emisiji “24sedam sa Marom”.

Ona smatra da je za razvoj inteligencije mnogo važnija uloga roditelja nego škole, jer su oni ti koji treba da podstiču razmišljanje i kreativnost kod deteta. Za to nisu potrebne skupe igračke, već roditeljska pažnja.

- Dobro je da se deca naviknu na knjigu. Kada su mali, oni ne mogu da čitaju, ali druženjem sa knjigom oni stiču tu naviku. Čitanje kao proces je nešto što zahteva obe hemisfere, znači naše oči dekodiraju slova, ali mozak treba da zamišlja te slike. Takođe, u sve aktivnosti koje podrazumevaju rad ručicama, prstićima, sklapanje i rasklapanje, zajedničko spremanje kolača... treba uključiti decu i davati im prostor da budu samostalna i na taj način jačati njihovo samopouzdanje. Koordinacija tela i povezivanje oka i ruke, dok dete nešto radi, izuzetno je važna, jer upravo time stimulišemo razvoj mozga - rekla je voditeljki Mariji Atanasković.

 

Najveća roditeljska greška je ignorisanje deteta i njegovih interesovanja, a drugi problem je kada roditelj želi da previše zaštiti dete od svega, pa i neuspeha. Takva deca porastu u odlične učenike, ali kada, recimo, dobiju prazan papir i zadatak da naprave origami, doživljavaju težak poraz i tužni su, jer jednostavno ne umeju da se snađu, niti da se nose sa neuspehom.

- Ono što je vidljivo poslednjih godina, jeste to da u prvi razred škole dolaze deca koja ne znaju uopšte da drže makaze, ne znaju da seckaju, njima je problem da odlepe kolaž papir. Zatim, pojavljuje se veliki broj dece koja nemaju formiran izgovor svih glasova. To postaje masovno. Zašto se to dešava? Sa decom se sve manje razgovara, možda su previše izložena tehnologiji - kaže Tanja.

Kako da podstičete kreativnost kod svog malog genijalca, da li nadarenost znači i odličan uspeh u školi i šta je važnije od izbora profitabilnog zanimanja, saznaćete u novoj epizodi emisije “24sedam sa Marom”.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i videa, bez navođenja izvora, autora i embedovanja epizode sa YouTube kanala 24sedam tv.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi