Diva koju su svi zaboravili: Umrla je tiho u mračnoj sobi samačkog hotela! Do poslednjeg daha imala je samo jednu želju

Dana Jezdić u filmu  „Radopolje“,  Marica iz „Buđenja pacova“, tetka Milesa iz „Bubašintera“, Lina iz „Salaša u malom ritu“... pozorišna Koštana, Hasanaginica, Čehovljeva Sonja... samo su neke od uloga koje su obeležile karijeru čuvene glumice Gizele Gize Vuković. Ipak, onu najvažniju - životnu, provela je u četiri zida hladne, mračne sobe u samačkom hotelu u Rakovici, zaboravljena od svih.

Prvakinja subotičkog pozorišta preminula je 2015. godine verujući u bolje sutra. Iza sebe ostavila je 41 film i četiri serije.

Godinu dana ranije, dobitnicu ,,Zlatne arene“ u Puli, posetili su studenti Fakulteta poltičkih nauka, omogućavajući joj da se još jednom priseti onih lepših dana i dopuštajući joj da se njen glas po poslednji put čuje kao upozorenje da se ovakve stvari više ne dešavaju.

Već tada služila se malenom stolicom, kako bi mogla da napravi po koji korak. Ipak, iako je život nije štedeo, uspomene na lepše dane, nije mogao da joj oduzme. 

Prvu veliku ulogu na filmu ,,Raskorak" dobila je 1963. godine. U isto vreme, za ulogu su se borile Ružica Sokić, Mira Stupica i Rahela Ferari. Izabrana je baš "ona iz Subotice":

- Kad sam videla Rahelu, uf, ma ona je za mene bila boginja, ja provincijalka bre! Međutim, pita reditelj mene da li sam još sutra tu, ja odgovorih da jesam. I tako ja dobih tekst, tu mi legne - ispričala je tada Gizela, stavljajući ruku na srce.

Zla sudbina

Dobitnica "Zlatne arene" u Puli bila je zvezda domaće kinematografije, a onda joj je sreća okrenula leđa. Zbog finansijskih problema našla se na rubu egzistenicije, zbog čega je njen dom postala sobica samačkog hotela, koji je samo prvih nekoliko meseci imala novca da plaća.

- Kada sam iz Subotice krenula u Beograd, otac Toma i mama Viktorija, prodali su moj deo zemlje i dali mi da kupim sebi stan u prestonici. I jesam, u Nemanjinoj broj tri. Stanarsko pravo prenela sam na ćerku, a onda su stigle devedesete. Ćerkina agencija je počela da gomila dugove... Neki ljudi, valjda zelenaši, izbacili su nas na ulicu. Često smo, potom, menjali podstanarske sobičke, gomilali dugove. U tim neprekidnim seljakanjima izgubila sam sve fotografije. Nemam, deco, nijednu staru sliku, nijednu. Ne znam ni gde mi je ostala "Arena" - ispričala je Gizela u intervjuu za Novosti.

- Ne znam koga nisam pitala za pomoć. Međutim, svi su me zaboravili - rekla je tada ona.

Iako je predosećala da neće još dugo poživeti i veoma se teško kretala, glumica je do poslednjeg dana brinula o bolesnoj ćerki Milici i autističnom unuku Branku.

- Ćerka Milica (66) danima je bolesna, ne ustaje iz kreveta, dok je unuk Branko autističan, pa vrlo retko izlazi iz sobe. Ja dalje od hodnika hotela nisam kročila nijednom u prethodnih 11 godina. Jedva se krećem pomoću ove stolice - pričala je kroz suze Gizela.

Iako su joj socijalni radnici predlagali da se preseli u starački dom, ona nije želela da napusti bolesnu ćerku i unuka.

- Kako da se razdvojim od njih dvoje. Moja penzija je i njihov prihod. Ne mogu da se razdvajam od njih, ne mogu. Oni su mi sve što imam. Neću se razdvajati od njih pa makar poslednje dane sedela na ulici. Samo da mi je da vidim neki skroman, svoj krov nad glavom pa nek sutra umrem - rekla je Gizela.

Nažalost, poslednja želja joj se nije ispunila,  preminula je 29. marta 2015, u 89. godini, sećajući se svake glume i svakog stiha, a ipak zaboravljena od svih.

Bonus video

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi