Kako nam je korona ukrala praznike: Prvi put u životu smo bez dočeka Nove godine u Srbiji
Ne, nije sve tako crno, zagrlite najbliže, volite još više voljene i molite se za bolesne
Još nije prošla ni godina otkako smo u ovo vreme trčali u agencije da pronađemo “last minute” aranžmane da Novu godinu dočekamo u Budimpešti, Pragu, Istanbulu, Beču, ili možda na Kopaoniku, Zlatiboru i Zlataru. Birali smo restorane, kafane, diskoteke, klubove i splavove sa narodnjacima, rokom, repom… Jurili smo kako bismo na sniženju kupili svečanu novogodišnju haljinu, cipele, ludu kravatu… Birali poklone za svoje najmilije.
Danas, na kraju 2020. godine, sve je drugačije!
Šta se to izmenilo?
Pexels
Pomno pratimo objave Kriznog štaba, zabrane, mere i ograničenja, crne bilanse. Zabrinuti za svoju budućnost i opstanak, omađijani ispred TV-a, setimo se Nove godine tek kada prođemo okićenom Knez Mihailovom, kad pukne neka petarda ili se začuju smeh i cika pubertetlija iz obližnjeg parka. Smeh, pesma i veselje nas čude, kao da to nije nešto najnormalnije.
Ipak, tu smo. Ostalo je još nekoliko sati do trenutka kada ćemo zakoračiti u novu godinu i u ponoć zamisliti želju.
Pixabay
Ali šta ćemo da radimo kada ne možemo da zagrlimo sve one koje želimo i kada znamo da sve što je bilo loše u prošloj godini ovoga puta nećemo tek tako moći da ostavimo za sobom i zatvorimo vrata?
Koliko je sve ovo, sa zabranom organizovanja dočeka, okupljanja i radom ugostiteljskih objekata do 18 sati, uticalo na ljude, otkrio je za “24sedam” neuropsihijatar dr Miodrag Miljković.
Običaji su važni
– Iako smo imali godinu dana da se naviknemo na život sa koronom i da usvojimo nove navike i način života, ljudima teško pada što poslednji dan u godini neće moći da, tradicionalno, proslave u društvu i na mestu na kome želi. Znate, negodovanje ljudi nastaje zato što se okupljanje, na primer za Božić, ne organizuje samo radi razmene poklona i kićenja badnjaka, već je to je simbol ljubavi. U Americi jedenje ćuretine na Dan zahvalnosti nije samo zajednički obrok – to je izraz zahvalnosti. Narod jednostavno smatra da su običaji važni, a pandemijsko socijalno udaljavanje od ovih vrednosti – ljubavi i zajedništva, stvara moralni sukob – objašnjava dr Miljković.
Stres po ljude
Sa ovim neuropsihijatrem složila se i Vesna Tomić, socijalni psiholog, koja kaže da, pored toga što sve ovo deluje tužno, predstavlja i jedan vid stresa po organizam.
Pixabay
– Nakon veoma teške i iscrpne 2020, ulazimo u novu godinu sa istim probelmima, pa sve to stvara neki blaži oblik stresa kod ljudi. Čovek ne može da se proveseli ni tim povodom, a socijalne interakcije su svedene na minimum. Zadovoljamo se s minimumom nečega, što ne deluje preterano veselo – poručuje ona, i dodaje da jedino oni koji imaju mir u kući mogu lepo da provedu ovo veče.
– Svakom ko ima nesuglasice, konflikte i nesporazme u kući, a ne daj bože i nekog ko je pozitivan na kovid, biće veomao teško. Ipak, privatnih žurki biće svakako za mlađe generacije, što stariji i odgovorniji sigurno neće da rade. Moramo da shvatimo da je sada, koliko god to bilo teško, okupljanje veliki rizik, jer bolnice se pune – naglašava ona.
Pročitajte još
Tako, većina će “najluđu noć” provesti u užem društvu odabranih prijatelja ili u krugu porodice, a svi u nadi da će se zaustaviti ovo ludilo i da će se želje, sasečene u korenu početkom 2020, ispuniti makar u sledećoj godini.
Kažu da sve može da se vrati i plati osim izgubljenog vremena i života, a mi smo ih ove godine nepovratno izgubili – čak 3.163 života.
Kako će biti u narednoj godini, ostaje da se vidi.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari