Stegao mraz: Setva je odložena, veliki voćnjaci će dobro proći

Vesti o jutarnjim mrazevi doneli su nemir kod proizvođača voća kojima su voćke procvetale ili precvetavaju. Šteta će kod nekih malih proizvođača biti velika ali , piše novosadski „Denvnik“, stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović sa Novosadskog univerziteta kaže da mrazevi nisu mnogo oštetili voćke na plantažama, jer minus nije bio veliki a i zato što se na stablima cvet počeo zametati.

Seme može da se prehladi

Goran Bekavac sa novosadskog Nacionalnog instituta za ratarstvo i povrtarstvo kaže da se prilikom setve kukuruza ne treba gledati u kalendar, već osmatrati vremenske prilike. Seme može da se prehladi, navodi ovaj stručnjak,pa dodaje da će sigurno ratari koji tek treba da krenu u posao bolje proći od ranoranilaca.

– Tek kada se temperatura zemlje na dubini od 7 do 10 santimetara bude ustalila i kretala od deset do 12 stepeni, može se početi sejati kukuruz. Garantujem da će oni koji tek treba da krenu u setvu imati bolji rod od onih koji su požurili.

– Veliki voćnjaci uglavnom imaju antifrost sisteme ili se zadimljavaju paljenjem vlažne slame. Jedino je, gledajući niziju, u Subotici i Vrbasu minus bio iznad četiri stepena, pa je na tim područjima moguće da je voće stradalo, ali i tamo ima sistema koji štite od mraza – kaže Keserović.

Stradale su, naveo je, rane sorte kajsija, šljive i kruške su u fazi cvetanja, pa su ugrožene, dok bi trešnje i jabuke trebalo da izdrže jutarnje mrazeve.

Uprkos tome što ćudi klime i ovog proleća mogu da pokvare prinose, prof. dr Keserović procenjuje da bi ova godina u voćarstvu mogla biti jedna od najrodnijih, posle 2013.godine.

Setva odložena

Prolećna setva kukuruza trebala bi tokom aprila da počne i bude završena, ali kako se u proteklim danima vreme preokrenulo i postalo pravo zimsko usred proleća, ratari čekaju bolje uslove za to. Izvesno je da će zemljoradnici zbog niskih dnevnih temperatura i jutarnjeg mraza ovog proleća gotovo istovremeno sejati tri primarne poljoprivredne kulture.

Pročitajte još:

Prodaja stanova: Hoće li cene i dalje rasti ili će balon pući?

Skupe predrasude: Žena je u biznisu malo a donose više para nego muškarci

Očekuje se da će uz kukuruz, koji će zauzeti najveći deo obradivog zemljišta, na oko milion hektara, soje biti posejano između 240.000 do 250.000 hektara, a suncokreta od 200.000 do 220.000 hektara.

Šećerna repa je posejana u martu i onim poljoprivrednicima koji su industrijsku biljku posejali u prvim martovskim danima, već je nikla. Jutarnji mraz i niske dnevne temperature, stručnjaci i ratari kažu, ne škode usevu i navode da je mart bio dobar da se repa poseje kako treba.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi