Setva: Kukuruz kod paora bez konkurencije, soja u uzletu

Pripremni radovi za prolećnu setvu na njivama su u toku a tamo gde su vremenski uslovi bili zadovoljavajući već su i završeni. Setva ratarskih kultura obično počinje oko 1. aprila, osim za šećernu repu koja je završena, a okonačaće se u naredne dve nedelje, piše „Politika“.

–  Međutim, u praksi se događa i da traje do kraja ovog meseca u zavisnosti od vremenskih prilika – objašnjava Sunčica Savović, direktor Udruženja „Žita Srbije”.

Kontrolisati zemljište

Ratarima se savetuje da pred setvu obavezno prekontrolišu mineralni sastav zemljišta, kako bi znali šta je neophodno da dodaju od đubriva. Stručnjaci upozoravaju da prekomerno dodavanje mineralnih đubriva, posebno onih koja se već nalaze u sastavu zemljišta, može negativno da utiče ne samo na ovogodišnji već i prinose u narednim godinama. Ministarstvo poljoprivrede poslednjih godina subvencionisalo je analize zemljišta upravo iz ovih razloga.

Naše setvene površine su ograničene tako da i ove godine neće doći do velike preraspodele. Kukuruz je i dalje najpopularnija ratarska kultura kod domaćih proizvođača. U poslednje tri godine površine pod kukuruzom povećane su sa 900.000 hektara na milion i procenjuje se da će upravo toliko biti zasejano i ove godine.

Na 30.000 hektara biće posejan prolećni ječam, suncokret na oko 200.000 do 220.000, a soja na 240.000 do 250.000 hektara. Procenjena površina za šećernu repu je oko 40.000.

Soja sve popualrnija

U ovom udruženju napominju da je soja sve popularnija kultura za prolećnu setvu jer smo od uvoznika postali izvoznici u vrlo kratkom vremenskom roku. Prethodne godine Srbija je ostvarila rekord u izvozu sa 250.000 tona. Poznavaoci tržišta potvrđuju da će ovogodišnja setva biti nešto skuplja nego u 2020. zbog rasta cena mineralnih đubriva kao i semenske robe.

– Istovremeno je i merkantilna roba koju proizvođači prodaju dvostruko više poskupela od semena i đubriva. Cena pšenice veća je za 21,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, kukuruza za 41,77 procenata, dok je đubrivo u proseku skuplje za 13 odsto – naglašava Savović.

Pročitajte još:

Saveti za uštedu: Uz malo muke do 30 odsto nižih računa za struju

Javni dug Srbije u februaru smanjen na 53,5 odsto BDP-a

Kada je reč o semenu za sada nema preciznih informacija koliko su cene otišle na gore jer je na tržištu veliki broj ponuđača. Osim toga, jakim proizvođačima se odobravaju rabati u koje nemamo uvid.

Savović navodi da je za ratare trenutno osnovni problem nedostatak željenih hibrida kod kukuruza. Neke semenske kuće koje kod nas prodaju strane hibride imale su problema u proizvodnji i nemaju raznovrsnu ponudu kao prethodnih godina.

– To ne znači da nema dovoljno semena za sve već da proizvođači neće moći da seju željene hibride – dodaje ona i objašnjava da se hibridi razlikuju po vremenu zrenja i po prinosima, da li rod kukuruza vlagu otpušta na njivi ili mora da se suši dodatno što povećava troškove proizvodnje, a to proizvođači izbegavaju.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi