Srpski kukuruz i maline nisu izgubili kupce: Izvoz agrara veći za 13,6 odsto

To je povećanje trgovine od 11,7 odsto u odnosu na isti period lane, objavila je Privredna komora Srbije.

Izvezeno je robe za 1,98 milijardi evra, što je povećanje od 13,6 procenata u odnosu na rezultate iz 2020. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,6 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Za arzliku od nekih drugih grana privrede, rast je velik i u odnosu na pretpandemijsku 2019. godinu, kada je vrednsot poljoprivrednog izvoza u celoj godini iznosio 3,6 milijardi evra.

U EU duplo veći rast izvoza

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu u prvoj polovini ove godine su zemlje EU sa učešćem u izvozu od 55,8 odsto (1.102,9 miliona evra), potom zemlje CEFTA regiona sa 22,7 procenata (448,8 miliona evra) i Rusku Federaciju sa 7,8 posto (153,6 miliona evra).

U odnosu na isti period 2020. godine, vrednost izvoza u povećana je u zemlje EU za 27 odsto, u Rusiju za 14,8 procenata, a u CEFTA zemlje za 6,6 posto.

U EU se najviše izvozio kukuruz, pšenica, beli šećer, ječam, voda, maline, soja, i drugo, dok se u CEFTA najviše izvozio kukuruz, bezalkoholna pića, jestivo suncokretovo ulje, cigarete, pšenica, brašno…

Uvoz je vredeo blizu 1,12 milijardi evra, što je za 8,4 odsto više u odnosu na prvih šest meseci 2020. sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 8,6 procenata.
U celoj 2019. godini uvoz je bio dve milijarde evra.

Ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za šest meseci ove godine od 859,4 miliona evra, što je povećanje od 21,1 odsto u odnosu na polovinu 2020. godine.

Pokrivenost uvoza izvozom je 177 procenata i veća je u odnosu na šest meseci prošle godine kada je iznosila 169 odsto.

Najvažniji proizvodi izvoza agrara u prvoj polovini 2021. su kukuruz (298,9 miliona evra), smrznute maline (137,4 miliona evra), pšenica (91,1 miliona evra), cigarete koje sadrže duvan (88,5 miliona i duvan za pušenje – 86,4 miliona evra).

Prema strukturi izvoza najzastupljenije su žitarice sa 26,8 odsto, voće i povrće sa 22 procenta, duvan i proizvodi od duvana sa 9,7 i pića 6,8 odsto.

Na uvoznoj strani, najvažniji proizvodi su banane – 35,1 miliona evra, različiti proizvodi za ishranu vredni nešto više od 55 miliona evra, nepržena kafa 22,1 milion, cigarete 19,7 miliona evra, i meso od domaćih svinja za 18 miliona evra.

U strukturi uvoza najveće učešće ima voće i povrće sa 24,8 posto, kafa i čaj sa 11 procenata i duvan sa 8,9 odsto.

Vrednost uvoza iz zemalja EU tokom prvih šest meseci ove godine bila je 748,8 miliona evra, što čini 67,2 odsto ukupnog uvoza, sledi CEFTA regiona sa 96,3 miliona evra uvoza i učešćem od 8,6 posto, i iz Rusije sa 45,1 miliona evra i učešćem uvoza od četiri procenta.

Pročitajte još:

Koliko će sad poskupeti i kad će uopšte stići: Roba iz Kine će nam još zagorčati e-kupovinu

Kakvo mleko piju Srbi: Problem mnogo veći od pitanja više premije

U odnosu na posmatrani period 2020. vrednost uvoza iz zemalja EU je povećana za 11,4 posto, dok je iz Rusije smanjen za 21,1 odsto.

Iz zemalja EU je najzastupljeniji uvoz proizvoda za ishranu, mesa od domaćih svinja, obična i gazirana voda, preparati na bazi ekstrakata, asencija, kao i prerađevina od mesa.

Iz zemalja CEFTA se najviše uvozio paradajz, malina, mleko i pavlaka, krstavaci, uljane pogače, meso od domaćih svinja, ulje od suncokreta…

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi