Agrar je veća izvozna šansa za Srbiju nego IT

Zahvaljujući velikoj vrednosti poljoprivrdne proizvodnje prošle je godine ublžen pad ukupne privredne aktivnosti. Pritom je izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda lane dostigao 4,15 milijardi dolara, što je rast od oko 15 odsto. I pored toga, smatraju  sagovornici „Magazina Biznis“, država potcenjuje učinak poljoprivrednika i njihov značaj za ekonomski rast.

Iako je zahvaljujući poljoprivrednicima pad srpske ekonomske aktivnosti 2020. godine bio najmanji u regionu, ratari su pred ovu setvu ostavljeni su bez regresiranog goriva i to, ističe agroekonomista Vojislav Stanković, možda najbolje opisuje kakav je danas položaj srpskog poljoprivrednika.

Poljoprivreda može da izveze 10 milijardi dolara

Stanković smatra da izvoz ovih proizvoda u narednih nekoliko godina može da dostigne od osam do 10 milijardi dolara. To je moguće povećanjem obima i izmenom proizvodne strukture poljoprivredne proizvodnje, ali i uz donošenje i primenu adekvatnih mera poljoprivredne politike, posebno u domenu finansiranja proizvodnje namenjene izvozu.

Profesor Ekonomskog fakulteta, Radovan Kovačević, kaže da u zavisnosti od poljoprivredne sezone proizvodnja zna da oscilira, a samim tim i učinak ove privredne grane ali da izvoz hrane iz godine u godinu raste.

– To je trend koji je evidentan – kaže Kovačević.
Značajan doprinos poljoprivrede srpskoj ekonomiji država uzima zdravo za gotovo, a rezultat je više ostvaren zahvaljujući dobrim vremenskim uslovima i rastu cena hrane na svetskom tržištu, nego planskoj i sistemskoj podršci države.

BPD paorskog srca

Zvanična statistika izmerila je učinak srpske poljoprivrede i bruto vrednost agrarne proizvodnje tokom prošle krizne korona godine, iznosila je 5,82 milijarde dolara. Prema analizi Vojislava Stankovića, dugogodišnjeg saradnika u Centru za naučno-istraživački rad Privredne komore Srbije, pokazuje da to predstavlja rast od 4,61 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

– Za naš bruto domaći proizvod (BDP), slobodno može da se kaže da je paorskog srca. Jer, čak 7,5 odsto predstavlja udeo poljoprivrede u svemu što građani i privreda stvore za godinu dana. Toliki je doprinos BDPu “fabrike pod otvorenim nebom”. Kad se na to doda i prehrambena industrija, koja je usko vezana za poljoprivredu, onda se dolazi do udela od čak 12 odsto. Kada je reč o nacionalnim računima, poljoprivrednici su popravili i izvozni rezultat cele srpske privrede. Jer je tokom protekle godine izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda iznosio 4,15 milijardi dolara. To predstavlja rekordan rast izvoza po stopi od 14,4 odsto i zbog toga je agrar, a ne IT – srpska šansa – ističe Stanković.

Pročitajte još:

Saveti za uštedu: Uz malo muke do 30 odsto nižih računa za struju

Javni dug Srbije u februaru smanjen na 53,5 odsto BDP-a

Potencijali za rast i razvoj poljoprivrede veći su od IT-a ali kada je o državnoj podršci reč, više je stihijski i na izvoz, u koji odlazi višak poljoprivredne proizvodnje, gotovo da niko ne računa.

– Više se smatra da taj rezultat dolazi sam po sebi”, kaže Stanković i dodaje da poljoprivreda u ukupnom srpskom izvozu učestvuje sa 15 do 20 odsto svake godine.

Istovremeno, poljoprivreda je jedna od retkih proizvodnih grana u čijem izvozu imamo suficit. Jer, prošle godine uvezeno je poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za 2,31 milijardu dolara, što je 8,8 odsto više nego 2019. godine. Ali, suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivrednih proizvoda i prehrambene industrije, iznosio je 2020. godine čak 1,8 milijardi dolara, što je 20 odsto više nego 2019. godine. Uz to, izvoz ovih proizvoda konstantno raste.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi