Srbija "obećana zemlja“ za strance: Kod koga kupujemo stvari, a ko su vlasnici "srpskih“ šoping molova

Srpsko maloprodajno tržište odavno je zahvaćeno globalnim tokovima kapitala, barem sudeći prema tome ko nam ili preko koga prodaje robu i proizvode.

Bilo da se radi o hlebu i mesu, farmerkama i cipelama, ili komadima nameštaja, potrošači u gradovima širom Srbije teško da će to nabaviti od domaćeg trgovca. Ili da će kupovinu završiti u nekom od naveliko raširenih šoping molova, a da je vlasniku adresa u Srbiji.

Kupcima dobro, proizvođačima i ne baš

Potrošači se na ovo ne žale, povećana konkurencija je donela veći izbor, nešto bolji opšti kvalitet robe i usluge, kao i raspon cena u kome "svaka roba nađe kupca“. Kod domaćih proizvođača, bilo da se radi o prehrambenim proizvodima, garderobi, kozmetici ili nečem drugom, situacija je drugačija.

Ući u trgovinski lanac sa domaćim proizvodom je teško i skupo, a ništa lakše nije ni dobiti (dobro) mesto u nekom od tržnih centara, ma koliko izgledalo da „niču na svakom koraku“.

A niču jer je, kako je to za 24sedam rekao Žarko Malinović, sekretar Udruženja za trgovinu u Privrednoj komori Srbije, jer je tržište Srbije sada otvoreno i prilično razvijeno.

Pixabay

- Prometi u trgovini su u poslednjih pet godina u maloprodaji porasli, pogotovo u prehrambenom delu, i to je razlog zašto smo sada zanimljivi i najvećim lancima u Evropi. A prostora za konkurenciju ima, jer kod nas trgovinski lanci drže polovinu tržišta, dok je to u Evropi veći procenat - kaže Malinović.

Navala "s istoka"

U poslednje vreme primetna je pojava dolaska lanaca sa "istoka Evrope“, kao i najava novih.
Tako su zanimanje javnosti u poslednje vreme privukli, možda i zbog "egzotičnosti“ matičnog tržišta sa kojeg dolaze, poljski lanac "Pepco“ ili ruski "Mere“.

Mnogima je bilo čudno "otkud sad kod nas Poljaci“, ali taj trgovinski lanac odevnih predmeta i opreme za kuću prethodno je osvojio tržišta Češke, Hrvatske, Estonije, Letonije, Litvanije, Mađarske, Poljske, Slovačke, Slovenije, Rumunije, Bugarske i Italije, pa se tek onda pojavio ovde.

Slično je i sa Rusima, jer je "Mere“ (evropska filijala "Svetofor Grupe") s ove strane Kavkaza prvo "uzeo pare“ na robi široke potrošnje kupcima u Nemačkoj, Poljskoj, Litvaniji, Ukrajini, Rumuniji, Španiji, Italiji, pa evo sada i Srbiji.

Već ova silna nabrajanja zemalja "Zapada“ dosta govori o tome da se ne može raditi o lošem "istočnom“ kvalitetu, jer tamošnja tržišta to ne bi prihvatila čak ni u nižem cenovnom segmentu.

A Poljaci ne samo da se probijaju na srpsko tržište sa svojim lancima, već preuzimaju i neke "zapadne“. I to u višim cenovnim kategorijama, kao što je nameštaj. Tako je nedavno "Merkjuri market“ preuzeo 16 trgovačkih centara nemačke "Emecete“ (vlasništvo "Štajnhof grupe“ ali kupljene preko fonda LCN "Kapital partners“) u Hrvatskoj i Srbiji.

Ekspanzija nemačkih lanaca...

To, naravno, ne znači da se Nemci povlače sa ovog tržišta. Naprotiv, ako gledamo samo "Lidl“, vidimo da je ekspanzija tog najvećeg evropskog maloprodajnog lanca ("Švarc Grupa“ koja je vlasnik i „Kauflenda“) u punom jeku i u Srbiji. Za samo tri godine izgrađeno je više od 50 diskontnih hipermarketa.

A dolazak "Lidla“ samo je poslednji talas iz inostranstva koji je preplavio srpsko maloprodajno tržište. S protokom vremena već smo "zaboravili“ da su stranci vlasnici i slovenačkog "Merkatora“ (u čijem sastavu su i nekad srpske "Roda“ i hrvatska "Idea“), kao i belgijskog "Deleza“ (prodavnice nekad srpskog "Maksija“ i "Tempa“).

Pixabay

I iako mislimo da na tržištu maloprodajnih lanaca u Srbiji više nema "igla gde da padne“, statistika nas demantuje. U evropskim zemljama građani od ukupne potrošnje 70 odsto novca potroše u kupovinama u nekima sa liste "top ten“ lanaca na tom tržištu.

U Srbiji je taj iznos svega 45 odsto, i istraživanje agencije "SmartPlus Riserč“ iz 2019. pokazuje da jedna četvrtina građana Srbije nikada ne kupuje u hipermarketima, odnosno kod velikih trgovaca.

To znači da velike trgovine imaju mesta da još "priđu bliže“ građanima, ali i da se one manje grčevito bore za svoje parče tržišnog kolača.

Neki od njih nisu ni tako mali. Za domaće gigante "Univereksport“ (156 prodavnica prema istraživanju iz 2019.), "DTL“ (692), "Gomeks“ (191) i "DIS“ (32) svi znamo. Za "Šumadija markete“ (30 prodavnica) i "Venera markete“ (27 prodavnica) ste možda i čuli, ali većina građana verovatno nikada nije kupovala u nekoj od prodavnica zrenjaninskog "Soulfood“ (51), subotičkog "Mikromarketa“ (134 radnje) ili “Luki komerca“ iz Pećinaca (61 prodavnica). Kod njih izbor svakako nije kao u hipermarketu, ali meštanima iz manjih sredina po Srbiji "završavaju posao“.

Stranci gazduju i šoping molovima

Pored maloprodaje u prehrambenom, odnosno sektoru široke potrošnje, stranci u Srbiji gazduju i prostorom gde se prodaje skuplja roba – šoping molovima.

Prvom i najpoznatijem molu - "Delta siti“ na Novom Beogradu, koji je do 2016. držala srpska "Delta“, ove godine promenjen je vlasnik, pa umesto južnoafričkog "Hiprop investmenta“, sada njime (prema nekim navodima medija) gazduje "NEPI Rokastl“, registrovan u ofšor zoni britanskog Ostrva Man.

Oni upravljaju i tržnim centrom "Promenada“ u Novom Sadu, kao i šoping molom "Kragujevac Plaza“. Velki vlasnik tržnih centara je i izraelski "BIG šoping centers Izrael“. U njegovom vlasništvu je kompanija "BIG CEE“, koja gazduje "Aviv parkom“ u Zrenjaninu, ali i šoping molovima u Beogradu ("Kapitol park" u Rakovici i "BIG fešn" na Karaburmi) u Novom Sadu (BIG), u Inđiji ("Fešen autlet") i Pančevu.

24sedam/Goran Sivački

Izraelci su vlasnici i TC "Rajićeva“, koji pripada kompaniji iz "Ashtrom grupe“. Beogradski "Ada mol“ je u vlasništvu kompanije poljskog "Global trejd center“, a šoping centar "Stadion" drži biznismen Klas Daun (vlasnik Daun&Cie).

Domaćih "tržnjaka“ je relativno malo. Najpoznatiji je beogradsko "Ušće“, u kome veliki udeo ima kompanija srpskog biznismena Petra Matića, "MPC propertis“. Isti je vlasnik i novobeogradskog "IMMO autlet centra“.

Matić je imao i lanac “Šopi ritejl park“ u beogradskoj Borči, Smederevu i Subotici ali ih je prodao austrijskoj grupi "Imofinanc“. To je sada deo ritejl lanca "Stopšop“ sa prodajnim parkovima i u Čačku, Lazarevcu, Nišu, Požarevcu, Sremskoj Mitrovici, Valjevu i Vršcu.

Od novijih domaćih šoping centara tu je "Delta planet“ u Nišu, koji je napravio "Delta holding“ Miroslava Miškovića.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi