Koji je sledeći korak: Privrednici očekuju novi paket pomoći, a evo zašto je digitalizacija ključna

Pred kraj prošle godine država je izašla sa nekoliko dodatnih mera pomoći privredi, kao što je isplata jednog minimalca za zaposlene u turizmu i ugostiteljstvu, zatim odlaganje otplate kredita u bankama, kao i najnovija odluka Vlade Srbije da privrednici mogu da izmire dugovanja za poreze i doprinose na 24 mesečne rate. Ipak, po svemu sudeći to neće biti dovoljno, a dodatne mere su privredi preko potrebne.

Prema mišljenju izvršne direktorke NALED-a Violete Jovanović, jedna od najvažnijih mera za privredu u narednom periodu odnosi se na izmirivanje obaveza javnog sektora prema privatnom.

– Takođe, važno je nastaviti sektorsku podršku najugroženijima, a to su turizam i ugostiteljstvo, građevinarstvo, itd… Ono što je pandemija ubrzala, i što je, da tako kažemo, dobra strana krize, jeste potreba za digitalizacijom i automatizacijom procedura. Zato verujem da će dalji rad u tom smeru smanjiti troškove privredi i učiniti je otpornijom na virus – kaže za 24sedam Violeta Jovanović.

Smanjenje poreza i ukidanje parafiskala

Upravo u tom smislu, dodaje ona, a zbog razvoja digitalizacije, važno je da se finaliziraju mere poput automatizacije obračuna poreza, onlajn plaćanja i jednostavnije registracije preduzeća i prijave radnika, upotreba e-faktura, da se uvedu e-menice i digitalna fiskalizacija.

– Važno je i proširiti reformu e-angažovanja sezonskih radnika i na druge delatnosti pored poljoprivrede, ali i dalje smanjenje poreskog opterećenja rada i ukidanje parafiskala – naglašava Violeta Jovanović.

Ona je posebno naglasila i da siva ekonomija poraste uvek kada je kriza, i da zbog toga treba posebnu pažnju obratiti na njeno suzbijanje.

– Mere za privredu pomogle su da se održi poslovanje i sačuvaju radna mesta. To, međutim, nije pomoglo onima koji su bili angažovani na crno, jer je država predvidela pomoć samo za firme koje poštuju zakon. Rešenje za deo tih ljudi bi moglo da dođe kroz proširenje sistema onlajn prijave na delatnosti kao što su ugostiteljstvo i turizam, građevinarstvo i kućni i pomoćni poslovi. Očekujemo da će tako više desetina hiljada radnika biti u prilici da ponovo nađe angažovanje i uđe u legalne tokove – smatra ona.

Ogromni gubici u turizmu

Podsetimo da su procene Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da je sektor turizma u Srbiji, koji obuhvata ugostiteljstvo, hotelsku industriju, organizacije događaja i sajmove, zbog virusa korona izgubio oko milijardu evra.

To je i razlog za zahtev koji su Vladi Srbije uputili predstavnici Unije poslodavaca i Privredne komore Srbije, a koji se odnosi na primenu konkretnih mera kako bi pomogla ugroženim sektorima. Naime, Unija i PKS su predložili da se PDV za sektor ugostiteljstva i hotelijerstva smanji sa 20 na 10 odsto, kao i da se odloži plaćanje poreza i doprinosa, odnosno da se oni u sektoru malih i srednjih preduzeća delimično otpišu.

Takođe, njihov predlog je i da se obustavi uvođenje lokalnih i državnih taksa i dažbina i nastavi sa garantnom šemom za likvidnost malih i srednjih preduzeća, kao i da se obezbedi nadoknada u slučajevima kada poslodavac zbog smanjenog obima posla ne angažuje zaposlenog na puno radno vreme.

Plate bez poreza i doprinosa

I resorno Ministarstvo trgovine i turizma takođe je podnelo Vladi Srbije inicijativu za smanjenje stope PDV sa 20 na 10 odsto. Srpski privrednici i sami kažu da bi sledeći paket pomoći privredi trebalo da bude selektivan.

Koordinator Mreže za poslovnu podršku Dragoljub Rajić kaže za 24sedam da bi, iz ugla privrednika, najveću pomoć predstavljala redukcija određenih poreskih zahvatanja u periodu kada su im prihodi smanjeni u odnosu na 2019. godinu, ali i smanjenje broja parafiskalnih opterećenja i uvođenje predvidljivih i racionalnih kriterijuma za naplatu parafiskala.

Pročitajte još

INTERVJU Jasmina Štambuk: Investitori u slobodnim zonama obrću više od 4,5 milijardi evra, dok izvoz premašuje 2,3 milijarde

Koka-kola 480, pivo 650 dinara, paprene cene u kafiću na Zlatiboru (FOTO)

– Zato je bila potrebna i ranije opsežna reforma fiskalnih i parafiskalnih opterećenja. Naša privreda je utoliko ranjivija u krizi u odnosu na konkurenciju na inotržištima jer to nije urađeno – ističe Rajić.

On smatra da bi puno pomoglo i kada bi država za one zaposlene za koje nema posla omogućila kompanijama da im privremeno isplaćuju neto plate bez poreza i doprinosa, dok se nivo prihoda ne vrati na pretkrizni nivo.

– Većina proizvođača bi tako održala isti broj zaposlenih. Ovako, bez redukcije opterećenja zarada, neće imati puno izbora, jer mnogi će morati da odluče da li da uđu u rizik od bankrota ili da smanje broj zaposlenih – zaključuje Rajić.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi