Srpski med krenuo put Kine: Pčelari očekuju veliku promenu, otkupna cena mogla bi da skoči i do 50 odsto

Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović izjavio je da su u Kinu izvezene dve pošiljke meda, ukupne količine 2.700 kilograma. Reč je o medu iz pogona „Naš med“ u Rači, koji su pčelari izgradili uz podršku opštine Rača i države.

Živadinović je naglasio da je to prvi pogon u Srbiji koji je dobio registraciju za izvoz meda na kinesko tržište, kao i da je čitav posao realizovan uz pomoć države.

– Mi to ne bismo mogli sami, mnogi iz Evropske unije su pokušavali pa nisu uspeli. Država Srbija je puno uradila na stvaranju dobrih odnosa sa Kinom potpisivanjem odgovarajućih ugovora i mi taj ugovor imamo nekoliko godina unazad, a sada smo izvezli prve količine – objasnio je Živadinović.

On se nada da će posao krenuti u dobrom pravcu i da će na kinesko tržište ubuduće odlaziti sve veće količine domaćeg meda. To bi, kako ističe, bilo veoma značajno za Srbiju, koja je na tako velikom svetskom tržištu ipak mali proizvođač.

– Ako krene u većim količinama, cena u otkupu će biti 30 do 50 odsto veća nego sada, po odbitku svih troškova koji su inače jako visoki. Samo put robe do Kine traje 45 dana – objasnio je on.

Takva cena bila bi veoma značajna za pčelare i proizvodnju meda, imajući u vidu da su trenutne otkupne cene veoma niske.

Profimedia

 

– Otkupna cena uljane repice je 1,8 evra, to je tragedija. Ne mogu da se pokriju troškovi koji svakim danom rastu. Kilogram meda na malo ide i do 1.500 dinara u zavisnosti od vrste, ali to tržište nije dovoljno jer je proizvodnja veća od domaće potrošnje. Pčelari su, tako, prinuđeni da deo prodaju na malo, a deo na veliko za izvoz – objašnjava Živadinović.

Troškovi su, prema njegovim rečima, ove godine dodatno povećani zbog visokih cena goriva, koje predstavljaju značajan izdatak za pčelare, naročito za one koji sele košnice na različite paše.

– Na benzin i dizel dajemo na hiljade evra godišnje jer ako želite da intenzivno imate korist od pčela, morate intenzivno da selite. Ovako visoke cene goriva su dovele do toga da su troškovi dramatično porasli. Zbog toga se ponekad pčelari odluče da ne sele košnice zbog troškova jer je rizik da će paša biti dobra prilično veliki zbog ovakvih klimatskih prilika – kaže Živadinović.

Kako bi smanjili izdatke, pčelari već godinama traže od države da reguliše bar pitanje registracije pčelarskih vozila, za šta su konačno dobili saglasnost.

U toku je izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja, koja bi trebalo da omogući znatno povoljniju registraciju vozila koja se koriste isključivo za prevoz pčela, pčelarskih proizvoda i opreme, pod uslovom da se njima ne prevozi druga roba.

Živadinović ističe da veliki problem predstavlja i nelojalna konkurencija, odnosno proizvodi iz uvoza koji se, prema njegovim tvrdnjama, prodaju kao med iako to zapravo nisu. Kako navodi, takvi proizvodi masovno se nalaze u trgovinama, zbog čega domaći proizvođači teško dolaze do mesta na rafovima.

– Cene u otkupu su katastrofalne zato što je mnogo falsifikata na tržištu i to ne važi samo za naše tržište. Istraživanja pokazuju da u Evropi postoje slične količine falsifikata u trgovinama kao i u Srbiji. U proseku je to oko 80 odsto, dok je recimo u Velikoj Britaniji čak 96 odsto. Sa druge strane, kod pčelara gde god su rađene analize – i u Srbiji i u Nemačkoj, Finskoj, Velikoj Britaniji, med bude odličan – naveo je on, preneo je Biznis.rs.

Živadinović kaže da je trgovcima najvažnije da proizvod bude što jeftiniji, a ne da li je reč o pravom medu. Zbog toga se, prema njegovim rečima, masovno uvoze proizvodi koji prolaze osnovne analize.

– Iako ga je sramota zvati medom, jer to nije med. Ali je dobro skockan da prolazi osnovne analize po ceni od 1,3 evra za kilogram, a u proizvodnji je on tri do pet puta skuplji. O zaradi da ne pričamo – kazao je Živadinović.

Kao primer koliko je domaćim proizvođačima teško da uđu u trgovinske lance, Živadinović navodi jedan od najvećih domaćih megamarketa, koji ni danas ne prodaje med Saveza pčelarskih organizacija Srbije, uprkos njihovim brojnim pokušajima da se nađu na njegovim rafovima.

Prema njegovim tvrdnjama, velike analize pokazuju da na policama tog trgovinskog lanca ima mnogo falsifikata, a razlog vidi u tome što trgovci više zarađuju na takvim proizvodima nego na pravom medu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi