Da li akvaponija može da postane isplativ biznis u Srbiji?

Savremena poljoprivreda sve više se oslanja na inovativna rešenja koja kombinuju nauku, tehnologiju i održivu proizvodnju hrane. Cilj ovakvih sistema je da uz manju potrošnju vode, energije i drugih resursa obezbede kvalitetne i zdravstveno bezbedne proizvode, uz minimalan uticaj na životnu sredinu.

Jedan od takvih modela je akvaponija – sistem u kojem se istovremeno uzgajaju ribe i biljke u zatvorenom kružnom procesu. Ribe se gaje u bazenima, a voda obogaćena njihovim prirodnim otpadom koristi se za ishranu biljaka. Biljke zatim prečišćavaju vodu, koja se vraća u bazene, čime se stvara održiv ciklus sa veoma malom potrošnjom vode i bez upotrebe pesticida.

Iako na prvi pogled deluje neobično da se u istom sistemu uzgajaju riba i, na primer, zelena salata ili paradajz, upravo je to suština akvaponije. Ova metoda objedinjuje akvakulturu i hidroponsku proizvodnju, a u mnogim zemljama već predstavlja ozbiljan pravac razvoja moderne poljoprivrede. U Srbiji je, međutim, broj komercijalnih gazdinstava koja primenjuju ovaj sistem i dalje veoma mali.

Jedan od retkih primera uspešne primene akvaponije nalazi se u Kikindi. Na farmi Urban Greens, njen osnivač Dragan Kerkez uspeva da na ovaj način proizvede između jedne i jedne i po tone zelene salate nedeljno.

Kako je rekao za Biznis.rs, visina početne investicije zavisi od veličine farme i stepena automatizacije. Za ozbiljnu komercijalnu proizvodnju neophodna su značajna ulaganja u objekte, bazene, sisteme za filtraciju, kontrolu kvaliteta vode, kao i opremu za grejanje ili hlađenje.

– Investicija može da iznosi od nekoliko desetina hiljada evra za manje sisteme do nekoliko stotina hiljada evra za velike komercijalne pogone. Uz dobro planiranje i siguran plasman proizvoda, ulaganje se najčešće isplati u periodu od pet do osam godina, dok veći sistemi ostvaruju brži povraćaj – kaže Kerkez.

On dodaje da gotovi sistemi po principu "ključ u ruke" koštaju između 100 i 500 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od opreme, ali upozorava da je za profitabilnost neophodno računati i na ulaganja u pakovanje proizvoda.

– Prodaja sirovine danas često nije dovoljno isplativa. Takođe, marketing je jedan od najvažnijih segmenata poslovanja, a upravo njega smo mi u početku najviše zanemarili. Bez kvalitetnog marketinga danas je veoma teško izboriti se na tržištu – ističe on.

Prema njegovim rečima, najveći izazov nije sama tehnologija, već nedostatak stručnog znanja.

– Akvaponija objedinjuje akvakulturu, hidroponiju, biologiju i automatizaciju, zbog čega zahteva svakodnevno praćenje i dobro razumevanje kompletnog sistema. Pored visokih početnih ulaganja, problem predstavljaju i nedovoljna stručna podrška, kao i propisi koji još nisu u potpunosti prilagođeni ovakvom načinu proizvodnje. Istovremeno, potrebno je edukovati kupce o prednostima ovako proizvedene hrane i pronaći tržište koje prepoznaje njen kvalitet – objašnjava Kerkez.

U akvaponskim sistemima najčešće se uzgajaju biljne kulture koje brzo rastu i imaju plitak koren, poput zelene salate, paradajza, jagoda i mikrobilja. Njihova najveća prednost je što se proizvode bez pesticida, dok hranljive materije koje potiču iz uzgoja ribe često doprinose boljem ukusu i većoj nutritivnoj vrednosti.

Ipak, iako se povrće proizvodi potpuno prirodno i bez hemijskih sredstava, ono ne može da dobije oznaku organskog proizvoda, jer važeći propisi zahtevaju da biljke budu uzgajane u zemlji, a ne u vodi.

Kerkez smatra da bi upravo akvaponija mogla da bude jedno od rešenja za domaću poljoprivredu, posebno u trenutku kada uzgoj ribe u Srbiji beleži pad profitabilnosti. Ovakav sistem proizvođačima omogućava da na istoj površini istovremeno dobiju dva proizvoda – ribu i povrće.

– Interesovanje za akvaponiju poslednjih godina raste, naročito među investitorima koji traže održive modele proizvodnje hrane, ali i u HoReCa sektoru, kojem su potrebni lokalni, sveži i kvalitetni proizvodi tokom cele godine. U svetu se najčešće uzgaja tilapija, dok u Srbiji veći potencijal imaju šaran i kečiga, u zavisnosti od uslova proizvodnje i potreba tržišta – kaže Kerkez.

Zanimljivo je da se Kerkez pre ulaska u poljoprivredu bavio programiranjem. Sa akvaponijom se prvi put susreo zahvaljujući prijatelju iz Kenije, gde je imao priliku da se detaljno upozna sa ovim načinom proizvodnje. Nakon povratka u Srbiju odlučio je da napusti IT sektor, a od 2020. godine na svojoj farmi u Kikindi uspešno uzgaja zelenu salatu i šarana koristeći upravo ovaj inovativni sistem.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi