Život između papira i stvarnosti: Šta je sve stajalo na putu onima koji su hteli da legalizuju svoje kuće

Legalizacija nelegalnih objekata u Srbiji već decenijama je nerešen problem. Procene govore da ih ima skoro pet miliona.

Novi zakon o legalizaciji, koji će se u petak naći pred Vladom, nosi poruku da će ubuduće važiti princip nulte tolerancije na bespravnu gradnju, navode nadležni. Kako izgleda situacija u Kaluđerici, nekada najvećem nelegalnom naselju na Balkanu?

RTS printscreen

 

Svedočenja građana

Dobrica Milenković u Kaluđerici živi od 1979. godine i do danas nije uspela da legalizuje svoju kuću.

RTS printscreen

 

Moj muž je želeo da otvori auto-servis, ali nije mogao dok nismo ispunili sve uslove. Čak smo morali i kontejner da kupimo da bi mogao da registruje radnju. Stalno su obećavali – biće tad, biće tad, važno da smo predali zahtev. Plaćamo i struju, i vodu, i telefon, i kanalizaciju – sve plaćamo – ispričala je ona.

Statistika i razlozi

Prema podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, na teritoriji Beograda trenutno postoji 266.655 nelegalno izgrađenih objekata. Najviše je stambenih – čak 203.298. Slede pomoćni, stambeno-poslovni i poslovni, dok je najmanje komercijalnih i proizvodnih.

Nenad Đorđević iz "Klastera nekretnine" objašnjava da su na širenje bespravne gradnje uticali socijalni problemi devedesetih – ratovi, sankcije i ekonomske krize – ali i činjenica da država nije na vreme izrađivala plansku dokumentaciju.

RTS printscreen

 

Nelegalna gradnja bila je i jeftinija, jer se nije plaćala naknada za uređenje građevinskog zemljišta i druge obaveze koje su oni koji su gradili legalno morali da snose – dodaje Đorđević.

Novinar Zoran Matković podseća da je država u poslednje tri decenije donela više od deset zakona i podzakonskih akata, ali je „samo simboličan broj objekata legalizovan“.

Između dva zakona znalo je da nikne i po 100.000 novih objekata – napominje Matković.

Najveća prepreka – imovina i papiri

Stručnjaci smatraju da legalizaciju najviše usporavaju nerešeni imovinsko-pravni odnosi.

Osamdesetih i devedesetih godina bio je zabranjen promet zemljišta. U praksi je to izgledalo tako što bi prodavac i kupac izašli na parcelu, izmerili deo metrom, potpisali ugovor na parčetu papira uz dva svedoka – i tako su nikla čitava naselja – objašnjava Matković.

Danas na teritoriji Beograda najviše nelegalnih objekata ima upravo u Kaluđerici, kao i u Ovči, Borči i na Altini. Takvi objekti ne mogu da se prodaju, založe pod hipoteku, niti da se priključe na komunalnu infrastrukturu, pa mnogi i dalje nemaju ni vodu ni struju.

Bonus video

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi