Srbiji carina SAD od 35 odsto, kreće za sedam dana

Američki predsednik Donald Tramp potpisao je novu izvršnu naredbu kojom je uveo višecarinske stope za desetak zemalja u svetu. Nove carine su u rasponu od 10% do 41%, s najvišom carinom za Siriju.

Prema ranije postignutom dogovoru Evropska unija, Japan i Južna Koreja podležu carinama od 15%, a za zemlje koje nisu postigle sporazum sa SAD stope su sledeće: za Srbiju 35%, Bosnu i Hercegovinu 30%, Indiju 25%, Tursku i Izrel 15%, Švajcarsku 39%, Južnu Afriku 30%...

Ove tarife deo su Trampove strategije za smanjenje trgovinskog deficita Sjedinjenih Država, preneo je Rojters.

Screenshot:Whitehouse.gov

 

Kako je saopšteno iz Bele kuće, tarife su "recipročne" i uvode se u cilju rešavanja trenutne trgovinske neravnoteže sa različitim trgovinskim partnerima.

Novi tarifni režim neće stupiti na snagu danas, kako je najavljivano, već od 7. avgusta, kako bi se Carini i graničnoj zaštiti dalo dovoljno vremena da napravi neophodne izmene za naplatu novih carina, piše CNN.

Kanada je izuzetak i za nju one kreću odmah danas, za Kinu je rok 12. avgust a za Meksiko je povećanje stopirano dok se ne završe tekući pregovori.

Neki su pristali, neki ignorisali

"Neki trgovinski partneri su pristali, ili su na ivici da pristanu, na značajne trgovinske i bezbednosne obaveze sa Sjedinjenim Američkim Državama, čime pokazuju svoju iskrenu nameru da trajno otklone trgovinske barijere koje su doprinele proglašenju vanrednog stanja u Izvršnoj uredbi 14257, i da se usklade sa Sjedinjenim Američkim Državama po pitanjima ekonomske i nacionalne bezbednosti",navodi se u dokumentu koji je objavljen na sajtu Bele kuće.

Drugi trgovinski partneri, kako navodi Tramp, iako su učestvovali u pregovorima, ponudili su uslove koji "po mom mišljenju, ne rešavaju dovoljno neravnoteže u našem trgovinskom odnosu ili se nisu dovoljno uskladili sa Sjedinjenim Američkim Državama po pitanjima ekonomske i nacionalne bezbednosti".

Postoje i neki trgovinski partneri koji nisu pristupili pregovorima, navedeno je, niti su preduzeli odgovarajuće korake da se dovoljno usklade sa SAD po pitanjima ekonomske i nacionalne bezbednosti.

"Utvrdio sam da je neophodno i primereno rešavati vanredno stanje proglašeno u Izvršnoj uredbi 14257 uvođenjem dodatnih ad valorem carina na robu određenih trgovinskih partnera", naveo je Tramp.

Tržište blago reagovalo

Kao rekacije na nove tarife azijske berze i američki fjučersi zabeležili su pad, pri čemu tajvanski dolar pada sedmi dan zaredom. Švajcarski franak, inače stabilna valuta, takođe blaga pada, javlja Blumberg Adrija.

Međutim, reakcije tržišta su bile umerene jer su investitori mesecima očekivali mogućnost uvođenja viših carina. Većina novih carina stupiće na snagu nakon ponoći 7. avgusta kako bi američke carinske službe imale vremena da se pripreme. 

Globalna ekonomija ulazi u rizičnu fazu, jer prosečne američke carine skaču sa tri na 17-18 odsto, što izaziva značajan "šok potražnje", izjavio je Raghuram Rajan, bivši guverner Centralne banke Indije, za Bloomberg TV. 

"Videćemo kako mnoge centralne banke razmatraju snižavanje kamatnih stopa, jer ostatak sveta donekle usporava suočen s ovim carinama", rekao je Rajan. 

Da li su carine "hitna mera"?

Pitanje da li je ovakvo povećanje carina legalno, trenutno se aktivno raspravlja u SAD, napominje CNN: Tramp se pozvao na Zakon o međunarodnim ekonomskim vanrednim ovlašćenjima (IEEPA) kako bi uveo carine specifične za određene zemlje.

U maju je Međunarodni trgovinski sud u SAD presudio da je Tramp prekoračio svoja zakonska ovlašćenja kada je to učinio. Usmene rasprave po žalbi administracije započele su u četvrtak, a panel sudija pokazao je skepticizam po pitanju toga da li je Tramp imao ovlašćenje da uvodi carine koristeći ta vanredna ovlašćenja.

Posebno sporno bilo je to što se Zakon IEEPA koristi za uvođenje carina, što je bez presedana, s obzirom na to da zakon uopšte ne pominje carine.

Nekoliko sudija takođe je dovelo u pitanje Trampovo obrazloženje za proglašavanje ekonomske vanredne situacije. Predsednik je ranije izjavio da trgovinski deficit SAD sa drugim zemljama — odnosno kada SAD više uvozi nego što izvozi — predstavlja nacionalnu ekonomsku vanrednu situaciju koja zahteva carine kao korektivnu meru.

Sudija Rejmond Čen se, međutim, zapitao: „Može li trgovinski deficit biti vanredna i neuobičajena pretnja ako ga imamo već decenijama?“

Može proći nekoliko nedelja, pa čak i meseci, pre nego što apelacioni sud donese presudu. Nakon toga, presuda bi mogla biti osporena i pred Vrhovnim sudom. Bez obzira na krajnji ishod, Tramp i dalje ima mnogo mehanizama na raspolaganju da uvede nove carine i zadrži mnoge koje su već na snazi.

Do pravnog razrešenja pitanja cela lista zasad izgleda ovako:

•     Afanistan - 15%
•     Ažir - 30%
•     Bangladeš - 20%
•     Bosna and Hercegovina - 30%
•     Botcana - 15%
•     Brazil - 10%
•     Bruneji - 25%
•     Evropska unija - 15%
•     Filipini - 19%
•     Fidži - 15%
•     Indija - 25%
•     Indonezija - 19%
•     Irak - 35%
•     Izrael - 15%
•     Japan - 15%
•     Južna Afrika - 30%
•     Južna Koreja - 15%
•     Kanada - 35%
•     Kazahstan - 25%
•     Laos - 40%
•     Libija - 30%
•     Malezija - 19%
•     Mauricius - 15%
•     Moldavija - 25%
•     Mozambik - 15%
•     Mjanmar - 40%
•     Novi Zeland - 15%
•     Pakistan - 19%
•     Srbija - 35%
•     Sirija - 41%
•     Sri Lanka - 20%
•     Švajcarska - 39%
•     Tajland - 19%
•     Turka - 15%
•     Ujedinjena Kraljevina - 10%
•     Vijetnam - 20%

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi