Kina lider u eksploataciji „belog zlata“, i po cenu gubitaka

Kina će se 2026. godine popeti na prvo mesto među svetskim rudarima litijuma, svrgnuvši Australiju, koja predvodi ovu industriju od 2017. godine, prema prognozi jedne specijalizovane konsultantske firme.

Kina će sledeće godine postati svetski lider u proizvodnji litijuma, ključnog elementa u izradi baterija za električne automobile i razne uređaje, prognozira konsultantska kuća Fastmarkets, na koju se poziva agencija Rojters.

Kompanija predviđa da će azijski gigant zbaciti Australiju sa prvog mesta na listi rudara ovog metala, koje ta zemlja drži od 2017. godine, i da će nastaviti da povećava proizvodnju do 2035.

Konkretno, Fastmarkets prognozira da će kineske kompanije 2026. godine iskopati između 8.000 i 10.000 metričkih tona litijuma više od australijskih firmi.

Do 2035. godine očekuje se da će Kina proizvoditi 900.000 metričkih tona litijuma, u poređenju sa 680.000 tona u Australiji. Slede Čile sa 435.000 i Argentina sa 380.000 tona.

„Viši cilj“

Agencija ističe, pozivajući se na Pola Lastija, šefa odeljenja konsultantske firme za istraživanje sirovina za baterije, da mnoge kineske rudarske kompanije koje eksploatišu litijum nisu profitabilne, ali uprkos tome ne smanjuju obim proizvodnje.

Profimedia

 

Ovakav pristup ima više razloga, među kojima su podrška vlade i želja da se očuva udeo na tržištu u vreme sve veće potražnje.

– Ovakva kontinuirana proizvodnja — i pored neprofitabilnosti — počinje da ima više smisla kada se svi ovi faktori uzmu u obzir – ocenjuje stručnjak.

U tom kontekstu, Rojters navodi da Kina i dalje prednjači u proizvodnji više od polovine minerala koje američka Geološka služba (USGS) smatra ključnim. 

– Kina ima veoma jasnu strategiju za razvoj svojih mineralnih resursa – naglašava Lasti.

Litijum se komercijalno proizvodi još od 1923. godine i ima primenu u medicini, građevinarstvu i industriji uopšte, današnje povećano interesovanje za ovaj metal proističe iz njegove ključne uloge u proizvodnji električnih baterija neophodnih za mobilne telefone, solarne panele i električna vozila, kao deo energetske tranzicije koja ima za cilj smanjenje upotrebe fosilnih goriva.

Svetski ekonomski forum procenjuje da će potražnja za litijumom dostići između 3 i 4 miliona tona do 2030. godine.

BONUS VIDEO

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi