Sve pretnje Energetske zajednice: Šta Srbiju čeka 17. decembra?

Srbija će se u četvrtak na sednici Ministarskog saveta Energetske zajednice suočiti sa još jednom pretnjom te panevropske organizacije. Nakon što smo se EZ zamerili oko struje, pa oko (ne)čistog vazduha, sada smo na dnevnom redu zbog gasa.

Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač rekao je juče da će Ministarski savet u četvrtak, 17. decembra, razmotriti koliko je Srbija kršila pravila EZ, zbog toga što nije razdvojila delatnosti operatora gasa, rusko-srpsko-austrijske firme „Jugorosgaz transporta“ od srpskog „Srbijagasa“.

Šta je Energetska zajednica

Energetsku zajednicu (EZ) osnovale su Evropska unija, zemlje Jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, i zemlje crnomorskog regiona – Ukrajina, Moldavija i Gruzija – kako bi ostvarile povezivanje u oblasti energije i pre nego što neke od ovih zemalja postanu punopravne članice EU. Cilj je uspostavljanje jedinstvenog energetskog tržišta na celom kontinentu.

Kopač je istakao da je to “ozbiljan slučaj kršenja energetskog prava EZ i da Jugorosgaz transport, zavisno preduzeće Srbijagasa, nije sertifikovan u skladu sa Trećim (energetskim) paketom”.

Sam „Srbijagas“, čija delatnost i struktura je takođe sporna za Energetsku zajednicu, nije na dnevnom redu sednice Ministarskog saveta ali je postupak istrage u toku a tiče se prethodnog, Drugog energetskog paketa, koji u Srbiji nije primenjen u celini.

Kako je naveo Kopač, Sekretarijat sada ne insistira na prekršajnom postupku pošto su “neke stvari ipak realizovane” ali i da „ukoliko Srbija ne preduzme mere za razdvajanje delatnosti po Trećem energetskom paketu, Sekretarijat će pokrenuti nov postupak protiv Srbije.

Jedna od tih „ipak realizovanih stvari“ je i to što je Vlada Srbije na sednici 10. decembra donela Zaključak kojim je usvojen plan za reorganizaciju JP “Srbijagas”. Ministarka energetike, Zorana Mihajlović, je rekla da plan reorganizacije podrazumeva razdvajanje delatnosti transporta i distribucije gasa između JP “Srbijagasa” i preduzeća “Transportgas” i “Distribucijagas Srbija”, licenciranje ovih preduzeća za delatnost koju obavljaju, kao i usklađivanje njihovog rada sa Zakonom o energetici ali i donošenje predloga mera za rešavanje pitanja brojnih povezanih preduzeća u kojima “Srbijagas” ima učešće u kapitalu, a koje opterećuju poslovanje ove kompanije.

Srbija je u EZ od 2006. godine, a 2015. godine donela je Zakon o energetici koji je trebalo da omogući da se u potpunosti primeni set energetskih propisa iz Drugog i Trećeg energetskog paketa EU. Po odredbama iz tih sporazuma proizvodnja, transport i snabdevanje energije moraju da u jednog državi budu razdvojeni u zasebnim kompanijama.

U Srbiji je to delimično urađeno u domenu električne energije, kada je od Elektroprivrede Srbije 2014. godine odvojena Elektromreža ali u gasnom sektoru samo formalno, jer „Srbijagas“ je matična firma „Jugorsogasa“ i „Transportgasa“.

Pored toga, propisi EU predviđaju pristup treće strane energetskoj mreži, i razdvajanje delatnosti u kompanijama koje se bave proizvodnjom, prenosom i snabdevanjem strujom ili gasom, kao i veću zaštitu kupaca.

Da li baš sve “radimo pogrešno“?

Prema izveštaju Sekretarijata Energetske zajednice za 2019. godinu, Srbija je postigla dobar nivo usklađenosti sa EU u oblastima električne energije i energetske efikasnosti, recimo označavanje energetske efikasnosti proizvoda i energetsku efikasnost zgrada.

Preduzeće Srbijagas, rekao je Kopač, nije uskladilo poslovanje s Ugovorom o EZ od njenog osnivanja, “pa se može reći da je slučaj započet 2013. godine, a neusklađenost s Trećim energetskim paketom Srbijagasa traje od 2016. godine”.

Sekretarijat EZ ima “značajne primedbe“ i na regulatorni okvir gasovoda “Balkanski tok“ kroz Srbiju, jer je srpski regulator izuzeo taj projekat od glavnih principa Trećeg paketa o slobodnom pristupu, regulisanju tarifa i razdvajaju delatnosti, a pritom nije uvažio suprotno mišljenje Sekretarijata u vezi sa uvođenjem preventivnih mere protiv budućeg monopolskog udela “Srbijagasa“ i “Gasproma“ na domaćem tržištu.

Zašto je odvajanje problem i zašto je toliko važno EU. Pa, kao što to navode iz EZ, odvajanjem delatnosti dobija se nezavisan operator mreže koji omogućuje jednak pristup bilo kojem korisniku, trgovcu, snabdevaču, a bez toga nema slobodne konkurencije na srpskom i regionalnom tržištu gasa.

Pritom, nezavisni operator, jasno prokazuje svoje troškove rada i prihode koje reguliše državni regulator, a to je kod nas Agencija za energetiku Republike Srbije (AERS). Iz toga sledi, ističu iz EZ , da ne može biti „subvencija za vlasnika Srbijagasa”, odnosno Vladu Srbije.

Rešen problem NIS-ovog mazuta

Ali to nije jedino zašta nas “gone“ iz Energetske zajednice. Energetska zajednica Srbiji zamera i pitanje zagađenja vazduha. Kopač je u nekoliko navrata istakao da Srbija godinama izbegava realizaciju direktive o maksimalnom udelu sumpora u mazutu, koji je u Srbiji dvostruko veži nego u EU i zbog toga to gorivo NIS nije mogao ni da izvozi.

– Naftnoj industriji Srbije (NIS) je tako dozvoljeno, da proizvodnjom zagađuje vazduh širom Srbije, daleko preko dozvoljenih granica – naglasio je Kopač.

No, i taj problem je, praktično, rešen jer koliko juče Ministarstvo rudarstva i energetike usvojilo je novi Pravilnik o tehničkim i drugim zahtevima za tečna goriva naftnog porekla, koji predviđa smanjenje sadržaja sumpora u lož uljima (mazutu) sa maksimalnih tri na najviše jedan odsto od 1. januara 2021. godine.

– Usvajanjem ovog pravilnika, za koji je bila obaveza da se donese još pre dve godine, Srbija se u potpunosti usaglasila sa međunarodno preuzetim obavezama implementacije Direktive 2016/802/EC o sadržaju sumpora u određenim tečnim gorivima – rečeno je u saopštenju Ministarstva.

Ali, iako na prvi pogled sve to kašnjenje deluje nepotrebno i daje sliku aljkavosti srpske administracije i „nespremnosti za Evropu“, pitanje mazuta ima i veliki ekonomsku ali i političku težinu. Ovakav pravilnik mogao se doneti danas a ne pre dve godine, jer je tek pre nepunih mesec dana NIS u Rafineriji Pančevo završio ultarmoderni pogon „Duboka prerada“, kojim je omogućeno da se iz nafte dobija mnogo manje „škarta“, odnosno mazuta s kojim NIS inače više ne zna šta bi jer ga sve manje koriste i gradske toplane po Srbiji.

Pre dve godine bi takva odluka samo pravila trošak i NIS-u (čitaj Rusima) ali i samoj Vladi Srbije, jer ta naftna kompanija je najveći poreski platiša u državi.

“Nerazumna podrška uglju“

Veliki problem Srbije je, a tako ga ne sagledava samo Energetska zajednica, već i domaći i evropski ekološki pokreti, “nerazumna podrška uglju”.

Iako je Srbija potpisala Sofijsku deklaraciju, kojom se predviđa potpunu dekarbonizaciju u energetici, odnosno ukidanje korišćenja uglja za dobijanje struje do 2050. godine, uporedo se sprema i izgradnja termoelektrane „Kostolac 3″.

S obzirom na to da se jedna termolektrana ne može amortizovati tridesetak godina u Energetskoj zajednici se pitaju da li je srpsko opredeljenje za čistiji vazduh i manje globalno zagrevanje iskren.

Od Srbije se, doduše još tiho, zbog toga traži da u skladu sa Sofijskom deklaracijom uvede cenu emisija ugljen-dioksida, koji bi papreno platila Elektroprivreda Srbije, ali i NIS i dobar deo srpske industrije.

Čak i ako ne uvede tu taksu, Srbija će platiti “na ćupriji“, upozoravaju iz EZ, kada EU sledeće godine uvode „graničnu taksu za emisije ugljen-dioksida“. To znači da svaki izvozni proizvod iz Srbije u EU može dodatno da se oporezuje onoliko koliko se proceni da je njegova cena manja jer njegov proizvođač ne plaća taksu na zagađenje.

Ali, ni ove se ne radi o srpskom inatu, niti nerazvijenoj svesti o zdravlju i ekologiji, već o bazičnom ekonomskom interesu. Srbija 70 odsto struje proizvodi u elektranama na ugalj, a rezerve uglja, doduše lošeg kvaliteta, su rezerve oko 3,3 milijarde tona, što je dovoljno za 50 do 70 godina.

Pročitajte još:

Srpsko zlato se gomila u nebo, a biće ga još 

Hotelijeri predlažu: Zašto je manji PDV zapravo dobar za sve

Da bi nadomestila proizvodnju električne energije iz preko 4.000 megavata termoelektrana, trebalo bi u narednih 10 ili 20 godina negde naći bar 10 milijardi dolara za više od 10.000 megavata solarnih, vetro ili hidro elektrana, kažu stručnjaci.

Tih para, jednostavno, nema a i da ima pitanje je šta u kratkom roku raditi sa radnicima koji rade u ugljenokopima i termoelektranama. Samo u RB Kolubara ima ih 14.500.

Sporan i sektor struje

“Elektromreža Srbije“ je, kao što smo rekli, odavno izdvojena od EPS-a i kao operator električne mreže sertifikovana od strane AERS, ali i tu ima problema. Razdvajanje nadležnosti EMS-a unutar Vlade , smatra Sekretarijat EZ, „nije uredno organizovano“.

Ovoga puta, nećemo biti kažnjeni ali nije isključeno da nećemo dobiti „javnu opomenu“, kao u januaru, kada je zbog nepotpuna primena Direktive o velikim ložištima, odnosno zbog toga što devet od šesnaest velikih ložišta u Srbiji emituju previše štetnih gasova, Sekreterijat Energetske zajednice poslao Srbiji „uvodno pismo“.

Prema proceduri propisanoj u Ugovoru, Ministarski savet (savet ministara energetike država članica) može da glasa o postojanju kršenja sporazuma prostom većinom.

Ukoliko se utvrdi da je kršenje obaveza iz ugovora “ozbiljno i trajno”, Ministarski savet može da jednoglasno suspenduje određena prava članici, uključujući i glasačka prava i učešće u mehanizmima Evropske zajednice.

A to u CV-ju jednog aplikanta za EU svakako ne izgleda obećavajuće.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi