Stanogradnja na mukama: Gradiće se manje i brojem i površinom
Broj stanova za koje je tražena i dobijena građevinska dozvola je u junu manji za više od 14%, a za prvi šest meseci buduća novogradnja bi mogla da bude tanja 3%
Građevinarstvo u Srbiji nastavlja da vuče domaću ekonomiju, ali to je zahvaljujući velikim infastrukturnim radovima koje finansira država. I dok će građani imati više kvalitetnih puteva i pruga po kojima će se voziti, bolju struju i gas, broj stanova u kojima će živeti ne prati taj tempo razvoja.
Obe navedene stvari pokazuju sveži podaci Republički zavod za statistiku (RZS). Vrednost izvedenih građevinskih radova na teritoriji Srbije, u drugom kvartalu ove godine porasla je u tekućim cenama (onim sadašnjim) za 14,9% a u stalnim cenama (zamrznutim iz referentnog perioda čime se meri obim radova a ne inflatorne cene) za 10,2%, u odnosu na drugi kvartal 2023. Čak i kada se odbije inflacija, koja je u junu iznosila 3,8% međugodišnje, rast je solidan.
Međutim, u stanogradnji se nastavio trend stagnacije i opadanja. Vrednost radova za zgrade je tek za 2,8% veća u stalnim tekućim cenama, a u stalnim je u minusu 1,4%.
Kriza na tržištu novogradnje je očigledna već mesecima i kraj joj se ne nazire. Skupi stambeni krediti u poslednje dve godine nadovezali su se na višegodišnji neumereni rast cena nekretnina, i sada je kupaca vrlo malo. A kada nema kupaca, nema ni onih spremnih da grade a da nisu sigurni da će (relativno brzo) povratiti uloženo i napraviti profit.
Pročitajte još:
To brojkama pokazuje i oseka interesovanja koju dokumentuje zvanična statistika kroz manji broj (traženih i) izdatih građevinskih dozvola. Iako je broj građevinskih dozvola u junu manji ukupno za 8,6%, broj dozvola za 3.062 stana koji će se graditi je za čak 14,4% manji nego što je bilo juna prošle godine.
Od početka godine izdate su dozvole za 17.185 stanova, što je za oko 3% manje nego u istom periodu 2023.
Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.
Iako se u javnosti, kao i među stručnjacima za nekretnine, kao glavni razlog manjeg prometa nekretnina, a time posledično i stanogradnje, navode skupe stambene kredite, iz Narodne banke Srbije ukazuju u drugom smeru. Pre svega zbog toga što su kamatne stope hipotekarnih kredita ionako ograničene a tako će i ostati najavljenim izmenama zakona.
Muke imaju i Nemci
Problem sa stanogradnjom nije isključivo srpski, jer sličan problem imaju i u EU, na primer Nemci. Broj građevinskih dozvola već neko stalno pada a vlasti su u junu izdale samo 17.600 dozvola za gradnju stanova. To je 19% manje nego 12 meseci ranije, a u prvoj polovini godine pad je veći od 21%.
Kada je kancelar Olaf Šholc došao na vlast, krajem 2021., postavio je cilj izgradnje 400.000 stanova godišnje, ali je taj cilj iz godine u godinu sve dalji.
– Za prodaju stanova je mnogo veći problem cena kvadrata stana nego visina kredita. Gotovo je nedopustivo da cene stanova u Beogradu budu kao u svetskim metropolama. Ako su kod stanova za ljude iz bezbednosnih struktura cene gradnje mogle da budu povoljne, mnogo niće mogu da budu i na komercijalnom tržištu. A radi se o stanovima i gradnji sličnog kvaliteta – rekla je ove nedelje guvernerka NBS, Jorgovanka Tabaković .
Guvernerka je napomenula da bi tu situacija sa prevelikim cenama kvadrata mogla da se reši i time što će se proširiti investiciono tržište u Srbiji, pa nekretnine i jurenje profita preko „ulaganja u ciglu“, kako se izrazila, više neće biti jedina opcija da se investira višak novca ili očuva vrednost imovine.
Prema podacima koji su prikupljeni u II kvartalu 2024. godine, vrednost izvedenih radova na teritoriji Republike Srbije porasla je u tekućim cenama, za 14,9%, u odnosu na II kvartal 2023. godine, dok je u stalnim cenama rast 10,2%. Posmatrano prema vrsti građevina, vrednost građevinskih radova u ovom kvartalu u odnosu na isti kvartal prošle godine, porasla je na ostalim građevinama za 16,6%, a na zgradama je opala za 1,4%, u stalnim cenama.
Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi
Komentari