Na digitalno moramo da potrošimo još bar devet evra

Sadašnja potrošnja „nije dovoljna“ i to se zove „neiskorišćeni tržišni potencijal digitalnih usluga“ a za Jugoistočnu Evropu on iznosi 1,2 milijarde evra, pokazuje istraživanje globalne konsultantske kuće „Karni“ (Kearney).

U Jugoistočnoj Evropi prosečni potrošač mesečno potroši 56 evra na telekomunikacione i digitalne usluge, od čega je samo 18 odsto iznosa namenjeno digitalnim uslugama.

Otvoren Data centar u Kragujevcu

Državni data centar u Kragujevcu, jedna od kapitalnih investicija vlade u tom gradu, svečano je danas otvoren u prisustvu premijerke Ane Brnabić. Investicija je vredna 30 miliona, a Data centar trebalo bi da doprinese neometanom i pouzdanom radu usluga elektronske uprave, bezbednom čuvanju podataka iz registara, kao i razvoju budućih usluga. U njemu će biti smeštena i prva državna platforma za veštačku inteligenciju koja će biti na raspolaganju državi, lokalnoj samoupravi, ali i univerzitetima, naučno-tehnološkim parkovima i startapima. Ugovori o komercijalnom korišćenju Data centra potpisani su sa više domaćih i inostranih kompanija, među kojima su Huavej i IBM

To je znatno manje od zapadnoevropskog proseka od 35 odsto, navedeno je u saopštenju i da bi se ovaj deo Evrope priključio onom razvijenom potreban je, pre svega brži internet. Računica kaže da bi mimo telefoniranja trebalo da nam se nađe novih usluga na koje bi potrošili bar još devet evra, i tako dostigli evropski prosek.

Iako je rasprostranjenost telekomunikacionih usluga velika u Jugoistočnoj Evropi, zaostaje korišćenje digitalnih usluga, poput pretplata na medijske i zabavne sadržaje, kao i pretplata na usluge zasnovane na povezanim uređajima.

Na to ukazuje na potencijal prodaje digitalnih usluga postojećoj bazi korisnika klasičnih telekomunikacionih usluga.

Zbog toga u pogledu postojeće penetracije tržišta i karakteristika potrošača, stručnjaci u „Karniju“ procenjuju vrednost neiskorišćenih poslovnih prilika u Jugoistočnoj Evropi na 1,2 milijarde evra.

Poslednjih godina telekomunikacione kompanije su u svoju ponudu selektivno uključivale video sadržaj na zahtev (over-the-top, to jest OTT), striming muzike kao i povezane uređaje.

Kako bi povećali potražnju za povezivanjem, operateri se moraju usredsrediti na zadovoljavanje potreba korisnika za brzim pristupom Internetu, što će im onda omogućiti i dalji rast u kategoriji digitalnih usluga.

Pročitajte još

Državni posao: Neće biti velikog talasa zapošljavanja, a ponegde bi baš trebalo

Kad se med pošteno napravi, može i u kozmetiku

Telekomunikacioni operateri imaju priliku, kako je navedeno u saopštenju, da ostvare dodatni prihod stvaranjem atraktivnih integrisanih ponuda  telekomunikacionih i digitalnih usluga, kao i povezanih uređaja.

Promene u našem načinu rada, učenja i druženja, podstaknute pandemijom koronavirusa, ojačale su potrebu za povezivanjem putem digitalnih kanala.

– Digitalne usluge nude mogućnost drugačijeg pristupa kombinovanju fiksnih i mobilnih usluga. Reč je o stvaranju atraktivnih ponuda van domena jednostavnog davanja dodatnih popusta koji danas dominiraju tržištem i smanjuju potrošnju korisnika na osnovne telekomunikacione usluge. Delu korisnika treba brži pristup Internetu, jer trenutno nisu zadovoljni brzinom pristupa sadržaju putem svoje fiksne Internet veze – kaže Ana Petrić iz „Karnija“.

Kako je rekla, telekomunikacione kompanije u Jugoistočnoj Evropi mogle bi da zarade dodatnih 120 miliona evra godišnje nudeći nezadovoljnim korisnicima bržu vezu koja bi ujedno i podstakla veću upotrebu digitalnih sadržaja.

Digitalne usluge su katalizator povećanja prodaje klasičnih telekomunikacionih usluga jer su korisnici spremniji da plate više za brži pristup Internetu, što omogućuje bolji pristup digitalnim uslugama.

Potrošači koji već sada imaju veliki broj povezanih uređaja su najunosniji, ali je njihov potencijal u većoj meri već iskorišćen.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi