Ništa bez Srba i Rusa: Najveći investitori u CG dolaze „sa istoka“

Ruski državljani uložili su ove godine 52 miliona evra a investitori iz Srbije 48 miliona evra u Crnoj Gori, pokazuju podaci Centralne banke Crne Gore.

Kako je prenela RTCG, među investitorima slede Švajcarci sa 39 miliona evra, Turci sa 32 miliona, Nemci sa 28 miliona, sa Kipra je stiglo 24 miliona evra...

Međutim, ova statistika beleži samo odakle novac dolazi, bez obzira na namenu.

- Kada bi se kao strane direktne investicije prikazivalo samo ono što jeste investicija u ekonomskom smislu, onda bi brojke koje se saopštavaju bile značajno manje i prikazale bi nezavidno stanje stvari u privlačenju stranih investicija - ocenila je za Portal RTCG direktorka Akcije za socijalnu pravdu, Ines Mrdović.

Ona ističe da odavno postoji potreba da se promeni metodologija i kriterijumi za određivanje šta stvarno jesu strane direktne investicije.

- Pre svega treba poći od toga šta je to stvarna investicija u ekonomskom smislu. Ovako imamo prikazivanje stranih direktnih investicija u stotinama miliona evra na godišnjim nivoima, čime se stvara privid da su investicije ogromne, ali većina toga nije stvarno ekonomsko ulaganje, nije biznis otvoren u ovoj zemlji, koji generiše zapošljavanja i poslovnu aktivnost - navela je Mrdović.

Ona je kazala da vidimo veliki udeo u nekretninama, ali su te vrste ulaganja u nekretnine uglavnom individualne prirode.

- Tržište kupovine apartmana, stanova, pojedinačnih hotelskih jedinica u Crnoj Gori je privlačno za strance. Međutim, to znači da su oni ulagali u sopstveni životni komoditet (recimo, kupi se stan na primorju i onda se period godišnjih odmora provodi u Crnoj Gori) ili životne potrebe (recimo, kupi se stan radi življenja u njemu). Korist za državu se ogleda u porezu na nepokretnosti i ostalim porezima kroz potrošnju stranaca, ali kupovina stana ili apartmana nije poslovna aktivnost, nije biznis, koji bi dalje biti razvijen (u većini slučajeva) - navela je Mrdović.

Kompanijska mešetarenja

Naglašava da su interkompanijski dugovi posebno indikativni.

- Od trenutka nezavisnosti zemlje je razvijena praksa da strane kompanije kćerkama kompanijama u Crnoj Gori kroz pozajmice omogućavaju razvijanje poslovnih aktivnosti, a one im kasnije te pozajmice vraćaju kao dugove. Dakle, međusobni dugovi se uračunavaju u strane direktne investicije, ali nema kontrole koliko se radi o stvarnim investicijama, odnosno koliko je uloženo u Crnu Goru i dovelo je do uvećanja ekonomske vrednosti, a koliko je od toga fiktivno, tj služi za zaobilaženje poreskih propisa ove zemlje i omogućava izvlačenje novca zarađenog u Crnoj Gori ka majkama kompanijama u inostranstvu - rekla je Mrdović.

Kako kaže, kada bi se kao strane direktne investicije prikazivalo samo ono što jeste investicija u ekonomskom smislu i značilo bi ulaganje u poslovne i biznis aktivnosti, brojke koje se saopštavaju bile bi značajno manje i prikazale bi nezavidno stanje stvari u privlačenju stranih investicija u zemlji.

- U vezi sa privlačenjem takvih investicija, mi smo kao zemlja do sada uglavnom privlačili sumnjivi kapital. Kako su koruptivne prakse veoma prisutne i zemlja se karakteriše kao veoma pogodna za korupciju i koruptivne radnje, teško je očekivati da će u takvom ambijentu dolaziti zapadni investitori i oni koji žele da posluju po pravednim i fer uslovima - navela je Mrdović.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi