Koliko je domaća privreda tehnološki potkovana: Vajber, kralj srpskog interneta

Sajt poseduje čak 82 odsto firmi u Srbiji, od kojih je dve trećine na srpskom internet domenu. Međutim, onlajn prodaju preko sajta ima svega 36 odsto preduzeća, dok su omiljene društvene mreže za prodajne aktivnosti i dalje Fejsbuk i Instagram.

Vajber je nedovoljno iskorišćen u poslovne svrhe, imajući u vidu da sa 90 odsto udela u Srbiji apsolutno dominira među servisima za instant razmenu poruka, rečeno je na konferenciji "DIDS 2023" povodom predstavljanja rezultata do kojih je došao RNIDS u istraživanju "Upotreba digitalnih tehnologija u poslovanju“.

Imejl svima zajednički "alat"

Koliko je domaća privreda tehnološki potkovana, koje tehnologije najviše koristi, a gde još ima mesta za unapređenje? Da li na primenu tehnoloških rešenja utiču veličina preduzeća, delatnost i dužina poslovanja? Ovo su neke od najvažnijih tema koje se analiziraju u publikaciji "Upotreba digitalnih tehnologija u poslovanju“, koju je objavio Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS), piše magazin Biznis i finansije (B&F).

Analize su urađene na osnovu ovogodišnjeg istraživanja među 650 preduzeća u celoj Srbiji, koja su različitih veličina, posluju u proizvodnji, uslugama i trgovini, i osnovana su u različito vreme, pri čemu skoro 49 odsto njih postoji duže od dve decenije, a tek nešto iznad pet odsto radi manje od pet godina. Shodno strukturi domaće privrede, u uzorku su najzastupljenija mikro i mala preduzeća, dok većina anketiranih firmi posluje u uslužnim delatnostima. Četiri od pet preduzeća je primarno usmereno na domaće tržište, nešto više od desetine radi u regionu, a nešto manje od 10 odsto njih, i to uglavnom proizvodna preduzeća, ima klijente u svetu.

Rezultati istraživanja pokazuju da skoro svi ispitanici upotrebljavaju imejl u zvaničnoj komunikaciji, pri čemu gotovo polovina koristi imejl na domenu firme. Među njima preovlađuju velike i srednje kompanije, a kada je reč o delatnosti, to su pretežno one koje se bave proizvodnjom. Manje firme, preduzetnici, kao i preduzeća koja kraće posluju, češće upotrebljavaju besplatne servise, sa izuzetkom trgovinskih firmi. Iako većina trgovaca posluje kao mikro i malo preduzeće, više od polovine koristi imejl na domenu firme.

Od onih koji za imejl upotrebljavaju domen firme, preko dve trećine njih koristi .rs domen, malo više od četvrtine ima .com domen, nešto ispod tri odsto koristi .net i još 1,8 odsto preduzeća koristi neki drugi domen. Kompanije čije je primarno tržište na teritoriji bivše Jugoslavije, u najmanjoj meri koriste .rs domen – 44,83 naspram 72,59 odsto preduzeća čije je glavno tržište Srbija.

Srednja preduzeća imaju najviše e-prodavnica

Više od 82 odsto ispitanika ima veb-sajt, pre svega velika i srednja preduzeća i ona koja rade u proizvodnji. Od ukupnog broja anketiranih firmi, više od 65 odsto koristi .rs domen za svoj veb-sajt. Gotovo svi ispitanici upotrebljavaju sopstveni sajt za prikazivanje svojih proizvoda ili usluga, pri čemu više od trećine koristi ovaj kanal za predstavljanje podataka koji su bitni za prodaju.

Međutim, elektronsku prodavnicu ima tek nešto više od 12 odsto preduzeća, ali manje od polovine njih je omogućilo plaćanje karticama, dok svega nešto iznad četiri odsto ima integrisano kartično plaćanje. Srednja preduzeća imaju najviše, a preduzetnici najmanje elektronskih prodavnica, dok gledano prema delatnostima, trgovci ubedljivo dominiraju nad proizvodnim i uslužnim firmama.

Za razliku od preko 88 odsto ispitanika koji na svom veb-sajtu imaju kontakt formu, čet-bot koristi približno sedam odsto anketiranih, a komunikaciju putem tiketinga tek oko pet odsto preduzeća, i to su najviše velike kompanije.

Najveći broj firmi, više od trećine, ažurira svoj sajt nekoliko puta godišnje, dok samo nešto iznad 12 odsto ima potrebu da ažurira sajt na dnevnom nivou. Preko četvrtine svih preduzeća koja imaju veb-sajt kreiralo ga je pre više od tri godine. Velika preduzeća imaju mnogo aktuelnije podatke u poređenju s preduzetnicima, a najaktivnije u tom pogledu su trgovačke firme, među kojima više od petine svoj sajt ažurira svakodnevno i skoro još toliko na nedeljnom nivou.

Pixabay

Nešto manje od polovine anketiranih preduzeća koristi društvene mreže za komunikaciju, pri čemu gotovo 86 odsto upotrebljava Fejsbuk, više od 76 odsto koristi Instagram, skoro 28 odsto je aktivno na poslovnoj mreži Linkedin, dok je udeo ostalih društvenih mreža daleko manji. Velika i srednja preduzeća znatno više koriste ovaj kanal komunikacije nego što to čine mikro preduzeća.

Veliki procenat anketiranih, preko 57 odsto, ne kupuje ni proizvode ni usluge onlajn, a više od 77 odsto nikada nije platilo porudžbine iz inostranstva putem interneta. Malo manje od četvrtine preduzeća plaća usluge i proizvode kupljene na internetu platnim karticama.

Profesionalni servisi manje zastupljeni

Ovo istraživanje pokazuje i da je pandemija bitno uticala na promene u poslovanju, od kojih su mnoge ostvarene upravo zahvaljujući tehnološkim rešenjima, uključujući i mogućnost da se brojni poslovi obavljaju od kuće, odnosno van kancelarija. Prema nalazima ankete, preko 48 odsto svih domaćih preduzeća ima bar jednog zaposlenog koji radi van kancelarije, s tim što se u analizi napominje da su tu uračunata i zanimanja koja se tradicionalno obavljaju na terenu.

Promene su vidljive i u načinu komuniciranja sa klijentima u inostranstvu. Gotovo polovina anketiranih firmi posluje sa stranim partnerima, a očekivano, takvih je mnogo više među velikim kompanijama nego među preduzetnicima. Podaci pokazuju da više od 27 odsto preduzeća ima klijente sa kojima primarno komunicira putem video-poziva. Domaća preduzeća najviše koriste Vajber za brzu pisanu komunikaciju, čak devet od deset ispitanika, dok su video-platforme nešto manje zastupljene i upotrebljava ih 44 odsto anketiranih. Najzastupljenija platforma za video-pozive je Zum, sa više od 74 odsto korisnika, a sledi Skajp, sa udelom od skoro 46 odsto.

Profimedia

Veliki broj firmi, gotovo 61 odsto, koristi neki od klaud servisa za skladištenje podataka, pri čemu su najzastupljeniji Google Drive i, potom, OneDrive. Malo više od trećine preduzeća plaća neki od internet servisa na mesečnom ili godišnjem nivou, najviše Office 365, dok približno 60 odsto firmi plaća antivirusne softvere. U istraživanju se navodi i da je, očekivano, upotreba profesionalnih servisa manje zastupljena, jer su oni pre svega namenjeni preduzećima sa većim brojem zaposlenih ili složenijom upravljačkom ili prodajnom infrastrukturom.

ERP (Enterprise resource planning) profesionalne servise koristi nešto preko 10 odsto preduzeća, CRM (Customer relationship management) nešto manje od desetine, DMS (Document management system) više od 11 odsto anketiranih, dok Project Management platforme u svom poslovanju koristi tek nešto iznad šest odsto preduzeća. Profesionalne servise u znatno većoj meri koriste velika preduzeća, pa tako, na primer, CRM sistem koristi 36 odsto velikih i tek 3,5 odsto mikro preduzeća.

Rast elektronskog i mobilnog bankarstva

Najveći broj domaćih preduzeća, preko 94 odsto, sa spoljnim saradnicima i klijentima razmenjuje dokumente elektronskim putem, dok više od 85 odsto ispitanika svoju dokumentaciju arhivira u elektronskom obliku. Istraživanje pokazuje i da sve veći broj banaka, više od 85 odsto, izvode dostavlja putem interneta, odnosno kroz elektronsko ili mobilno bankarstvo. S druge strane, preko 92 odsto anketiranih preduzeća koristi usluge elektronskog, a nešto više od 28 odsto firmi usluge mobilnog bankarstva.

Pixabay

Preko polovine preduzeća ima jednu ili više osoba koje se bave održavanjem računarskog i mrežnog sistema i veb-sajta, a skoro 50 odsto anketiranih firmi za ove poslove angažuje spoljne stručnjake.

Od onih koji se oglašavaju, skoro 70 odsto domaćih preduzeća oglašava se na društvenim mrežama. Promociju putem banera na sajtovima i portalima koristi preko polovine ispitanika, dok više od 38 odsto za oglašavanje koristi pretraživače. Velika preduzeća se najviše oglašavaju putem interneta, a zanimljivo je i da ona mnogo više koriste banere za svoju promociju nego manje firme. Primetno je i da se preduzeća koja posluju kraće od godinu dana dvostruko više oglašavaju preko oglasnika nego što to čine firme koje rade duže od 20 godina.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi