Čadež za 24sedam: Nema bolje vesti za nas od potvrde jednog velikog auto-giganta da dolazi!

Srpske privrednike danas najviše zabrinjava nepredvidivost poslovanja i neizvesnost oko toga koliko će ratni sukob Rusije i Ukrajine trajati, kako će se situacija dalje razvijati, i šta će se dešavati, ne samo u kriznom regionu, nego i na globalnim tržištima energenata, sirovina, repromaterijala i gotovih proizvoda, kaže prvi čovek Privredne komore Srbije Marko Čadež u intervjuu za 24sedam.

Predsednik PKS je za naš portal pričao o najgorem scenariju za naše izvoznike zbog ukrajinske krize, o cenama gasa i električne energije za privredu, ali i o mogućem dolasku velikih investitora u Srbiju, kao i potezima PKS i Vlade Srbije u smeru pomoći privredi ako se kriza na globalnom nivou produbi.

Od čega najviše strahuju srpski privrednici, da li je to inflacija, posledice rata u Ukrajini na trgovinu ili nešto treće?

- Najveći problem svih privrednika i kod nas i u svetu su nepredvidivost poslovanja i neizvesnost koliko će sukob trajati, kako će se situacija dalje razvijati, ne samo u kriznom regionu, nego i na globalnim tržištima energenata, sirovina, repromaterijala i gotovih proizvoda koja su već pretrpela duboke poremećaje. Brigu privrednicima ne stvara samo otežani pristup ruskom, ukrajinskom i beloruskom tržištu i potreba da u kratkom roku pronađu alternativna tržišta za plasman proizvoda i nabavku sirovina koje su uvozili iz tog regiona, već i prekidi globalnih lanaca snabdevanja koji prouzrokuju neravnotežu ponude i tražnje, poremećaje u snabdevanju, rekordne stope inflacije na svetskom nivou, povećanje troškova i proizvodnje i trgovine... U situaciji kada se stanje i cene na međunarodnom tržištu gotovo svakodnevno menjaju, kada ponude za neke sirovine i repromaterijale traju samo po nekoliko sati, kada je neizvesno kako će se novi paketi sankcija i mere državne intervencije i EU i Rusije odraziti i na našu privredu, nemoguće je planirati. Ne samo na duži, nego ni na kraći rok. Sve strategije i kalkulacije napravljene danas, već sutra mogu biti promenjene. Ono što je nesumnjivo, analitičari su sve složniji, a privrednici zabrinutiji da će posledice ukrajinske krize na globalnom nivou biti znatno veće, dalekosežnije i složenije nego posledice pandemije kovida 19.

Stope privrednog rasta u Evropi padaju, a kako je odreagovala srpska privreda? Koliko su se problemi najvećih inostranih partnera i kupaca već odrazili na posao u Srbiji, a koliko bi mogli ukoliko se situacija uskoro ne poboljša?

- Svetska banka je sredinom aprila korigovala projekciju rasta globalne privrede za ovu godinu sa 4,1 na 3,2 odsto, a korekcije inicijalnih procena izvesne su i za evropske ekonomije. Sve veći broj kompanija širom Evrope privremeno obustavlja proizvodnju, pre svega zbog rastućih cena sirovina na svetskom tržištu i problema u lancima snabdevanja. Kako Srbija nije izolovano ostrvo i kako je EU bila i ostaje naš najznačajniji ekonomski partner sa kojim ostvarujemo 65 odsto robne razmene, iz koje nam dolazi dve trećine investicija i za čije kompanije su vezani dobavljači iz Srbije, negativna kretanja u evropskoj ekonomiji, uz procenjenu težinu i dužinu globalne krize, odrazila bi se i te kako na poslovanje srpske privrede i predstavljala bi osnovni rizik za dostizanje projektovanih stopa našeg privrednog rasta. Mada je teško izvoditi zaključke samo na osnovu poslovanja u jednom mesecu, sudeći po preliminarnim podacima o martovskoj robnoj razmeni sa svetom, privreda Srbije se za sada dobro drži, uprkos gotovo obustavljenoj trgovini sa Ukrajinom, smanjenoj sa Rusijom i svim drugim problemima koje je donela ukrajinske kriza. Iako valja sačekati zvanične statističke podatke o martovskom učinku, prve informacije govore da je, uz značajno povećanje uvoza zbog kupovine energenata i druge robe za državne rezerve, ali i kompanijskih nabavki sirovina i repromaterijala bar za narednih nekoliko meseci, izvoz nastavio trend rasta pre izbijanja rata u Ukrajini i povećan je za gotovo 30 odsto u odnosu na mart prošle godine.

Promo/24sedam/PKS/Miša Obradović

Automobilska industrija Nemačkem koja je najveći investitor u privredu Srbije i za koju su vezani dobavljači iz Srbije, u velikom je problemu...

- Znate kako se kaže, kada Nemačka, kao naš prvi spoljnotrgovinski partner, prvo izvozno tržište i jedan od najvećih investitora u privredu Srbije, kine, mi već imamo grip. Kada je o evropskoj, a posebno najjačoj, nemačkoj automobilskog industriji reč, ona se i pre korone suočila sa prelaskom na takozvani novi proizvodni ciklus, zatim sa prekidima u lancima snabdevanja izazvanim pandemijom i potrebom pronalaženja dobavljača na bližim destinacijama, a onda i sa dodatnim problemima sa izbijanjem rata u Ukrajini. Izuzme li se “Fijatova” fabrika u Kragujevcu čiji ključni problemi datiraju odranije, ostalih oko 200 kompanija iz automobilske industrije u Srbiji u proteklih mesec i po nisu prijavljivale veće specifične teškoće, osim onih sa kojima se suočava cela privreda i posebno metalski sektor, a to su cene sirovina (čelika, bakra i aluminijuma) i nedostatak elektronskih komponenti (čipova) koji je prisutan odranije.

Ipak, ima i optimizma kompanija koje ovde posluju?

- Prema informacijama koje dobijamo od proizvođača auto-delova, na zalihama imaju nešto sirovina i repromaterijala koji je ranije nabavljen, proizvodnja se za sada uglavnom odvija neometano, ali se oseća izvesno smanjenje starih porudžbina. Pojedine kompanije koje posluju u Srbiji su dosta optimistične, jer očekuju dodatne poslove na novim projektima nakon prestanka rada fabrika u Ukrajini, Rusiji i obustava u Evropi. Uz to, očigledno je da evropsku automobilsku industriju očekuje veliki zaokret. Iako pada prodaja klasičnih automobila, na evropskom tržištu ove godine raste tražnja za električnim vozilima. U tom kontekstu posebno je važno što su proteklih godina u Srbiju stigle velike nemačke visokotehnološke kompanije i otvorile osim fabrika i istraživačko-razvojne centre u kojima se kreira budućnost evropske automobilske industrije. I na kraju i na početku svega, u nizu pesimističkih scenarija po globalnu ekonomiju i loših vesti koje stižu iz međunarodnog okruženja, ništa bolje ne bi moglo da nam se dogodi od potvrde najavljene investicije jednog od dva velika automobilska giganta sa kojima država pregovara o ulaganjima u Srbiju. To bi bi bila sjajna vest i u srećnija i bezbrižnija vremena, a kamoli u ovim okolnostima.

Cene struje i gasa mogle bi da se znatno promene istekom ograničenja cene za struju krajem juna i gasa od 4. maja (kao i novim aranžmanom za gas sa Rusima). Kakve su inicijative iz PKS i postoji li neko rešenje?

Promo/24sedam/PKS/Miša Obradović

- Srbija, kao i sve energetski uvozno zavisne zemlje, nema veliki manevarski prostor, koji je, istina, državnim intervencijama za sada maksimalno iskorišćen kako bi privreda i građani, u uslovima globalnog cenovnog udara, imali stabilno snabdevanje i prošli sa što manje posledica. Cene uvoznih energenata, nafte i gasa, izvesno je, moraće da porastu, odnosno da prate kretanja na tržištu. Na berzansku cenu nafte, nažalost, ne možemo da utičemo, a kada je reč o gasu, iako je jasno da ga, posle svega što se dogodilo na svetskom tržištu, ne možemo dobijati za 270 dolara, uveren sam da će nam pregovori sa Rusijom doneti cenu povoljniju od tržišne, odnosno manju nego za druge kupce. Kao što verujem da će država učiniti sve što je u granicama njenih mogućnosti da zaštiti domaće potrošače. Ono o čemu u ime privrede možemo da razgovaramo jeste cena električne energije iz domaće proizvodnje, kako bi se i posle 30. juna pronašlo rešenje prihvatljivo i za industriju i za EPS kao proizvođača i najvećeg snabdevača, od koga više od 90 odsto kompanija kupuje struju. Svesni smo da se cene električne energije više nikada neće vratiti na nivo pre pandemije i da je sadašnja cena od 75 evra po megavat-satu, u situaciji kada na berzi premašuje i 300 evra, teško održiva. Kao što smatramo da su nerealne EPS-ove ponude berzanskih cena pojedinim kompanijama koje su se ovih dana obratile kako bi na vreme ugovorile cenu po kojoj će kupovati električnu energiju nakon isteka sadašnjih ugovora, odnosno posle 30. juna.

Koje konkretno rešenje bi moglo da se primeni?

- Ekspertske prognoze su da bi u narednih deset godina tržišna cena mogla da se stabilizuje u rasponu od 90 do 130 evra za megavat-sat. U svakom slučaju, pred državom je ozbiljna odluka da li će i dalje kontrolisati cenu električne energije ili će privredu prepustiti tržišnim cenama, što bi u okolnostima u kojima sada poslujemo predstavljalo udar kakav kompanije ne bi mogle da izdrže, sa posledicama po celu ekonomiju. Da bi privreda uopšte mogla da plaća struju, a EPS da proizvodi i snabdeva, regulacija je posle 30. juna moguća primenom više formula, odnosno mehanizama, limitiranjem cene samo domaće ili i uvozne struje, subvencionisanjem cene struje iz uvoza kao kod gasa... Uveren sam da će energetska kriza i rast cena na tržištu električne energije biti podsticaj sve većem broju kompanija za ulaganje u energetsku efikasnost, solarne panele i druge alternativne izvore radi proizvodnje za sopstvene potrebe kako bi dugoročno smanjile sve veće troškove za električnu energiju.

PKS je uspostavio info-centar i dnevne izveštaje sa najaktuelnijim informacijama bitnim za kompanije izvoznike u Rusiju i Ukrajinu. Koji su najveći problemi sa kojima se susreću i šta su najveće prepreke za normalno trgovanje?

- Direktna trgovina sa Ukrajinom je praktično obustavljena zbog ratnih operacija, dok se sa Rusijom odvija otežano, pre svega zbog problema u transportu. Drumski prevoz robe iz Srbije u Rusiji dosta je skuplji nego ranije, od 70 do 100 odsto u odnosu na početak godine, i troškovi kontinuirano rastu. Roba sada do Rusije putuje dvostruko duže nego ranije, i po mesec dana, uz stalnu promenu ruta i veliku neizvesnost šta kamione očekuje na graničnim prelazima i rizik kako će biti tretirani kroz tranzitne zemlje. Na granicama EU sa Rusijom i Belorusijom, zbog pojačanih kontrola i povremenih protesta i blokada, čeka se i po sedam, nekad i do 10 dana. Primera radi, kolona je na granici Belorusije i Poljske znala da bude dugačka i po 60 kilometara sa poljske strane. Postoji opasnost da kamion uđe u Rusiju ili Belorusiju, a da potom ne može da izađe u slučaju jednostrane blokade neke od okolnih zemalja. Sve je manje i prevoznika koji voze do Rusije, teško je naći vozače koji su spremni da zbog svih rizika i neizvesnosti krenu na put. Zbog potencijalnih teškoća u naplati i nemogućnosti osiguranja robe pri transportu kompanijama savetujemo maksimalni oprez prilikom izvoza, posebno većih količina robe. Najgori scenario za naše izvoznike jeste da EU prihvati predlog Poljske, Litvanije, Letonije i Estonije da se sankcije prema Rusiji dodatno pooštre tako što bi se, između ostalog, u potpunosti zaustavio drumski transport i faktički onemogućio sav uvoz i izvoz, osim humanitarne robe. Platni promet funkciniše, osim preko ruskih i beloruskih banaka koje su isključene iz SWIFT-a. Usled stalnog proširenja sankcija i pojačanih kontrola može biti otežan, usporen, pojedinačne transakcije mogu biti odbijene, a novac zadržan zbog dodatnih provera korespondentskih banaka uključenih u pojedinačna plaćanja. Jedan od problema u poslovanju bio je veliki pad ruske rublje na deviznom tržištu koji je našu robu činio nekonkurentnom na ruskom tržištu. Mada je njena vrednost prema evru sada stabilizovana na nivou pre krize, to ne isključuje veće ili manje oscilacije u narednom periodu.

Kovid je prošao, ali posledice su ostale. Svetska banka najavljuje krizno finansiranje, Kina i EU donose programe podrške realnom sektoru… Da li srpska privreda očekuje nove pakete pomoći i kakvi bi oni mogli da budu?

- Najrazvijenije zemlje smatraju da su neminovni novi paketi državne podrške ekonomijama i prema poslednjim najavama oni bi mogli biti čak obimniji nego u vreme intenzivne borbe protiv pandemije. PKS je u stalnom kontaktu i sa privrednicima i sa Vladom, pratimo situaciju, i ukoliko se kriza dodatno intenzivira, reagovaćemo, zajednički ćemo procenjivati potrebe privrede i mogućnosti za dodatnim paketima državne pomoći. Za sada imamo zahteve pojedinačnih proizvođača, izvoznika dominantno usmerenih ka tržištima kriznog regiona, koji se odnose na pomoć u pronalaženju alternativnih tržišta, na čemu intenzivno radimo, ali i na državne mere slične onima tokom pandemije, za održanje likvidnosti, poreske olakšice, moratorijum na kredite...

Da li će se paketi pomoći privredi razlikovati od onih tokom pandemije?

- U međuvremenu, uputili smo inicijative ili već zajednički rešavamo probleme pojedinačnih industrija, kao što je recimo građevinska, koja se, između ostalog, suočava sa posledicama poremećaja na domaćem i stranom tržištu građevinskog materijala i potrebom da se revidiraju postojeći ugovori zbog stalnih promena cena. Predstoje nam i razgovori o podršci nekim segmentima proizvodnje, poput stočarske, čiji problemi datiraju i pre ukrajinske krize, ali koji su u novim okolnostima postali teži i složeniji. Ono što je sigurno, eventualni paketi državne pomoći ovoga puta bi morali biti mnogo selektivniji od kovid paketa, na osnovu prethodne detaljne procene najugroženijih segmenata privrede. Utoliko pre što opšte i široko postavljene mere državne finansijske intervencije imaju i drugu stranu medalje. Tokom pandemije su pomogle privredama da ne stanu i održe likvidnost, ali su, posmatrano globalno, i podstakle inflaciju koja se ubrzala sa izbijanjem ukrajinske krize. U tom kontekstu treba posmatrati i odluku Narodne banke Srbije o povećanju referentne kamatne stope na 1,5 odsto, kao način borbe protiv rasta inflacije, čime su, istina, sada monetarni uslovi zaduživanja zaoštreni i krediti privredi postali skuplji.

BONUS VIDEO:

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi