Privreda štuca: Industrijska proizvodnja u leru

Srpska privreda se muči kao i ostatak Evrope i počinje da je stiže dugotrajna muka partnera u inostranstvu. Kada se pogledaju globalni podaci za januar 2023. prvi utisak je da je došlo do osetnog oporavka privredne aktivnosti, jer je ukupna industrijska proizvodnja zabeležila međugodišnji porast od 4,1 odsto. Međutim, ukazuju u novom broju biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ Ekonomskog instituta, kada se razmotri struktura tog porasta, ovaj pozitivan zaključak se menja.

Tada se vidi da su porast ukupne industrijske proizvodnje povukli rast u rudarstvu od 16,3 odsto (u tome eksploatacija rude metala za 42,6 odsto) i proizvodnje elektroprivrede za 12,5 odsto.

Međutim, prerađivačka industrija ostala je blizu stagnacije, zabeležila je porast od svega 0,2 odsto. Međugodišnji padovi u januaru su veliki, proizvodnja osnovnih metala 46 odsto, hemijska industrija 18 odsto, drvna  industrija 15 odsto…

Čak ni izrazito povećana proizvodnja  računara, elektronskih i optičkih proizvoda od 31 odsto, uz manja povećanja u još nekim oblastima, nije uspela da izvuče prosek.

Tekući desezonirani indeks za januar 2023. godine, u odnosu na decembar 2022. godine za industriju ukupno pokazuje pad od 2,1 odsto, a za prerađivačku industriju pokazuje pad od 0,8 odsto.

Potrošači smanjili kupovinu

Pad proizvodnje nije jedino što trenutno muči srpsku privredu. Opadanje životnog standarda građana usled inflacije ima posledice u tome da su se smanjili obimi kupovine.

Promet robe u trgovini na malo u januaru 2023. bio je za 18,4 odsto nominalno veći
nego u istom mesecu prethodne godine. Ali tome je doprineo rat cena jer u stalnim cenama povećanje se svodi na 1,8 odsto. Međutim, ako se promet posmatra po osnovnim agregatima

Klasifikacije delatnosti, najviše je porasla nominalna vrednost prometa motornih goriva i to za 20,4 odsto u tekućim ili 14,3 odsto u stalnim cenama.

Da nema tog rasta goriva ukupna slika bi bila mnogo crnja. To se vidi iz vrednosti prometa hrane, pića i duvana, koja je u novčanim iznosima povećana za 19,2 odsto, kao i prometa neprehrambenih proizvoda od 16,3 odsto, ali u fizičkom obimu promet je pao.

I u jednom i u drugom slučaju realno je promet pao za 0,5 odsto kod neprehrambenih proizvoda i za čak 1,7 odsto u slučaju prometa hrane.

Ono što još više zabrinjava je što je taj proces pada dug. Ako se dinamika tekuće potrošnje na malo prati putem realnih desezoniranih podataka i trend-ciklusa, videće se da već posle kraja prvog tromesečja 2022. godine, tu više nema realnog porasta, ukazuju iz MAT-a.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi