Da li je inflacija slomljena: Stručnjaci kažu da sa šampanjcem treba pričekati

Inflacija usporava a ponegde u svetu i pada, i te lepe vesti sve su češće u situaciji kada se sa zebnjom gleda da li će dizanja kamatnih stopa u centralnim bankama oštro „prizemljiti“ ekonomiju. Današnja vest je da je inflacija u Francuskoj opala na 6,7 odsto u decembru sa 7,1 koliko je bila u novembru.

U celoj zoni evra, inflacija se spustila na 9,2 odsto, što je manje nego što se predviđalo za decembar a gotovo ceo procentni poen niže nego što je bila mesec dana ranije.

Pad se beleži i u SAD, gde je sa novembarskih 7,75 opšti nivo cena skliznuo na 6,45 za kraj godine. To je za više od četvrtinu manje nego što je bila rekordna u julu.

U Srbiji pada još nema, ali je NBS saopštila juče radosnu vest da je inflacija i drugi mesec na istoj brojci od 15,1 odsto.

Međutim, koliko god ove vesti bile žarko iščekivane, sa slavljem nad pobeđenom inflacijom i izbegnutom recesijom treba još malo sačekati, kažu sagovornici 24sedam.

- Još je prerano da kažemo da je inflacija pobeđena. Gledano na duži rok, cene inače imaju tendenciju da zadržavaju trend rasta kada krenu naviše. Kada treba da padaju, to je sporo i te odluke se teško donose u kompanijama. I retko se vrate na nivo sa koga su krenule. U ovom trenutku trebalo bi da budemo zadovoljni ako se inflacija zadrži na nivou na kome je sada - kaže za 24sedam profesor Veroljub Dugalić, ranije dugogodišnji generalni sekretar Udruženja banaka Srbije a pre toga i ministar finansija SR Jugoslavije.

Dugalić kaže da energenti jesu pojeftinili, što je sad primirilo ili oborilo inflaciju ali da situacija mora da se stabilizuje na tržištu hrane.

- U ovom trenutku oni drugi faktori koji su uticali na inflaciju nisu prestali da deluju. Hrana je tu najbitnija, jer pijaca je ta koja nam kaže kolika je stvarno inflacija, ili odlazak u prodavnicu i restoran, a ne statistika – ukazuje Dugalić.

Da ne treba prerano slaviti smatra i Predrag Drecun, nekada bankar i ministar u Vladi Crne Gore a sada ekonomski konsultant, jer pored ekonomskih inflacija ima i svoje (geo)političke korene.

- Cela 2023. godina će biti turbulentna što se tiče inflacije i daleko smo do toga da vidimo kraj i lokalno i globalno. U svetu se traži formula za novi ekonomski poredak, i ne može biti stabilizacije sve do završetka izbora u SAD 2024. godine. Ovaj pad inflacije možemo zahvaliti više toplom vremenu na Zapadu, pa su energenti jeftiniji, nego boljitku u ekonomskim prilikama. I dalje imamo štampanje novca, iako se monetarna politika svuda zateže. A ne zna kako će se sanirati to što je u poslednje dve, tri godine naštampano samo dolara koliko i ukupno od njegovog nastanka kao valute  – kaže Drecun za 24sedam.

Opšta inflacija pada ali bazna i hrana se drže visoko

Stručnjaci upozoravaju da iako padaju međugodišnje brojke rasta opšte inflacije, da bazna inflacija (bez cena energenata i primarne hrane) pada mnogo sporije a cene prehrambenih proizvoda nastavljaju da rastu.

Ilustracija: 24sedam/G.M.Š.

U evrozoni stopa rata cene energije je u decembru snižena na međugodišnjih 26 odsto sa novembarskih 35 ali su cene hrane, alkoholnih pića i cigareta porasle sa 13,6 na 13,8 odsto. Kada se iz inflacije isključe te cene, kao i cene energetike, ona je ipak porasla sa 7,0 na 7,2 odsto.

U Srbiji Narodna banka je juče povećala referentnu kamatnu stopu kako bi ohladila „dinarski“ deo inflacije. Kamata je u deset povećanja otišla sa 1,0 odsto iz januara 2022. na sadašnjih 5,25 odsto. Međutim, kako je srpska privreda u velikoj meri evroizovana (i veći krediti građanima su vezani za evro), uticaj centralne banke je realno mali.

„Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata troškovnih pritisaka na rast cena putem inflacionih očekivanja…“ ali i „održavanjem relativne stabilnosti kursa dinara prema evru, Narodna banka Srbije u znatnoj meri doprinosi ograničavanju efekata prelivanja rasta uvoznih cena na domaće cene, kao i makroekonomskoj stabilnosti u uslovima povećane globalne neizvesnosti“, istaknuto je u obrazloženju rasta referentne kamatne stope.

U NBS očekuju da će ukupna inflacija ostati povišena i u prvom delu 2023. tim pre jer je poskupela struja i gas. Za drugu polovini godine prognoziraju „znatniji pad“.

Za takav pad moraće, pre svega da, kako ističu naši sagovornici da se smiri  - pijaca. A tamo je sa cenama i dalje „divlji zapad“, poslednji su podaci zvanične statistike.

Prema juče izdatim indeksima Republičkog zavoda za statistiku, za cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva, krompir je u novembru koštao za 67 odsto više nego novembra 2021, stočni proizvodi 80 odsto, jaja 47 odsto a mleko čak 91.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi