Stiže novac iz Brisela: Devet milijardi evra za ključne infrastrukturne projekte na Zapadnom Balkanu i u Srbiji

Od devet milijardi evra bespovratnih sredstva koja će evropskim Ekonomsko-inveticionim planom biti izdvojena za Zapadni Balkan, šest milijardi je planirano za ključne infrastrukturne projekte u oblasti transporta, energetike, digitalnog povezivanja, poljoprivrede, zdravstva i obrazovanja.

Od preostale tri milijarde, oko milijarda i po će namenjena privatnom sektoru, dok bi  ostatak bio namenjen za reforme institucija i usklađivanje sa evropskim zakonodavstvom u ključnim oblastima, saznaje Tanjug u Briselu.

Projekti su podeljeni na “ključne inicijative”, koje se odnose na transportno povezivanje istoka sa zapadom i severa sa jugom, povezivanje obalskog regiona, prelazak sa uglja na održive izvore energije, otpad i upravljanje otpadnim vodama, digitalnu infrastrukturu i konkurentnost privatnog sektora.

Najvažniji projekat auto-put mira

Kada je Srbija u pitanju, ključni transportni projekat je auto-put mira Niš – Priština, gde EU izdvaja polovinu neophodnih sredstava za obe strane. Predviđene su i investicije u železničke pruge Beograd – Podgorica i Beograd – Priština.

Kada je reč o energetici, Evropska komisija planira investicije za prelazak sa uglja na obnovljive izvore ili gas, što je u skladu sa evropskim Zelenim planom klimatske neutralnosti do 2030. godine.

EU će insvestirati u gasni interkonektor između Srbije i Severne Makedonije, kao i projekat transbalkanskog koridora za prenos električne energije u Srbiji, koji je deo interkonektora Srbija, CG i BiH.

Od Srbije se očekuje da dostavi projekte koji se odnose na obnovljive izvore energije (sunce, voda, vetar), a planirane su investicije u upravljanje otpadnim vodama i regionalne sisteme za njihovu preradu.

Mamac za nove investicije

Poseban deo evropskih investicija odnosi se na izgradnju digitalne infrastrukture širokopojasnog interneta, što je u skladu sa evropskom Digitalnom agendom.

Ekonomsko-investicioni plan predviđa i garancije za podsticaj privatnog sektora preko Evropskog fonda za održivi razvoj, kao i uspostavljanje Garantnog fonda za Zapadni Balkan, koje bi, kako ocenjuju u Briselu, mogle dodatno da privuku 20 milijardi evra za investicije.

Ekonomsko-investicioni plan predviđa i približavanje Zapadnog Balkana jedinstvenom tržištu EU kroz jačanje i integraciju regionalnog tržišta i uspostavljanje slobodnog protoka ljudi, robe, kapitala i pružanje usluga.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi