Hoće li biti nestašice ruskog gasa

Ministri energetike članica EU u Briselu postigli su dogovor o ograničenju cene prirodnog gasa od najviše 180 evra po megavat satu i taj sporazum će stupiti na snagu 15. februara. Dogovorena cena je daleko ispod one koju je prošlog meseca predložila Evropska komisija, 275 evra po megavat času. Stručnjaci za energetiku upozoravaju da je gas potreban svima a privrednici su zabrinuti povodom mogućnosti da snabdevanje bude ugroženo, piše Euronews Srbija.

Do dogovora unutar EU je došlo nakon višenedeljnih pregovora o ograničenju cene gasa, što je pitanje koje je dovelo do podele mišljenja unutar Evropske unije. Nemačka, koja se protivila uvođenju ograničenja cene, na kraju je pristala, uz nju je glasala i Danska, dok su Holandija i Austrija bile uzdržane, a Mađarska bila protiv.

Mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, izjavio da Budimpešta neće morati da obaveštava ili konsultuje Evropsku komisiju ako želi da izmeni svoj gasni ugovor s Rusijom ako bude odobreno ograničenje cene na nivou EU. Mađarska, koja se u velikoj meri oslanja na uvoz ruskog gasa i nafte, u više navrata se izjasnila protiv ograničenja cene ruskog gasa.

U prvoj reakciji Kremlja na ovu odluku, portparol Dmitrij Peskov rekao je da će Rusiji biti potrebno vreme da odgovori na gasne sankcije, ali da će te mere da budu pripremljene. Kako je dodao, pokušaji Zapada da nametne gornju granicu za cene ruskog gasa zadiru u tržišne mehanizme.

Rusi se presabiraju

Tek ćemo videti ruski odgovor na odluku EU o ograničenju cene gasa, kaže za profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić. Reakcija Kremlja, smatra, govori da će ruska strana dobro razmisliti o tome i da neće odgovoriti na isti način kao kada je ograničena cena nafte.

- Da li Rusi i koliko imaju manevarskog prostora to ćemo da vidimo. Činjenica je da su od četiri kraka Severnog toka, tri razrušena. Upućuje na to da neće biti jednostavan zaključak, obe strane zatežu konopac, verujem da gas treba svima, za ovu godinu Evropa je zbrinuta ali postoji i sledeća zima. Odgovor ćemo sačekati, neće biti kao za naftu, verujem da će napraviti kompromis jer ekonomija je na prvom mestu - rekao je on.

I stručnjak za energetiku Miloš Zdravković, kaže za Euronews Srbija da svi očekuju reakciju Rusije, ali dodaje i da je činjenica da je predložena cena smanjena na 180 evra po megavat satu svakako loša vest, naročito za velike evropske ekonomije.

- Pod pritiskom politike velike industrije će patiti. Nemačka industrijska kompanija, konfederacija italijanske industrije ultimativno traže da se takve odluke ne odnose. Ne ulazeći u karakter rata u Ukrajini i svega što se dešava jednostavno industrija, privrednici su bili protiv ovakvog odluka. SAD takvu odluku nisu donele - rekao je Zdravković i dodao.

A da li će se i kako ova odluka preliti na Srbiju, Zdravković ističe da sve što je dobro u Evropi uglavnom se preslika i na nas, a sve što je loše "još i brže".

Ugrožena evropska konkurentnost

U poređenju s ranijim godinama, veleprodajna cena prirodnog gasa na londonskoj berzi za referentno čvorište TTF (Title Transfer Facility) u Holandiji ove je godine delimično bila deset puta veća.

- Sada bi trebalo da bude ograničena na 180 evra po megavat satu, ali samo ako se ta cena na TTF drži tri dana uzastopce. Osim toga, da bi se primenio mehanizam za ograničavanje, cena na TTF mora da bude 35 evra veća nego na sličnim berzama za tečni zemni gas širom sveta - piše Dojče vele.

Ako će taj mehanizam da dovede do smanjene prodaje gasa Evropi i da ugrozi snabdevanje, cena bi opet trebalo da bude prepuštena formiranju na tržištu. Naime, ponuđači nisu prisiljeni da nude gas na TTF.

Nakon dugih pregovora, ministri su se saglasili se oko granice od 180 evra po megavatsatu a trenutna cena je na fjučers tržištu 115 evra. U novembru je cena u proseku bila ispod 100 evra. U avgustu, kada je na tržištima nastupila panika zbog obustave isporuke ruskog gasa, cena je skočila na skoro 350 evra.

Stručnjaci smatraju da je na proleće moguć ponovni rast cena, jer će tada skladišta opet morati da se pune.

Da ne bi trpeli krajnji korisnici u nekim državama, vlast mora da uskoči sa parama.  U Nemačkoj će ubuduće država da subvencioniše paritet 80 odsto prošlogodišnje potrošnje. U Španiji je ograničena cena gasa koji se koristi za proizvodnju električne energije. To se finansira povećanjem nameta koji plaćaju svi potrošači struje.

BONUS VIDEO

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi