Biznis i čuvanje tradicije: Opanak iz Novog Sada stigao i do Moskve (FOTO/VIDEO)

Makaze, klešta, čekić, šilo i „kašika“…, uglavnom je to sve što je potrebno da se, uz volju i znanje, od zaborava sačuvaju koreni i osećaj pripadanja.

Taj alat, uz još po koji, svakodnevno koristi Milan Ilin iz Novog Sada, koji je kao svoj biznis izabrao danas gotovo izumrli zanat – opančarstvo i papudžijstvo. Jedini je opančar u Novom Sadu a uz gospođu Mirnu iz Kikinde, i gotovo jedini u Vojvodini, navodi se u reportaži AgroTV.

A opanak nam je davno stigao sa Bliskog istoka, tu je od X veka, tamo negde sa prostora današnjeg Azerbejdžana, da bi vremenom, uz slavu i kolo, postao materijalna osnova srpske tradicije i nacionalni simbol. I popularnost mu se danas, u tom smislu, vraća, pogotovo u dijaspori, gde je jedan "izložbeni“ primerak opanaka gotovo obavezna stavka u svakoj kući..

Ilin je u ovaj zanat ušao zbog supruge Marine, kada je ona osnovala svoje folklorno društvo a najvažnije tajne zanata naučio je od opančara Miloševića iz Velike Plane, kojeg je u svojoj velikoj želji da se ovime bavi kontaktirao preko interneta.

- Poslao sam mu sliku mog prvog rada i naišao na topli prijem. On mi je pokazao ključne stvari, nešto sam sam pohvatao i tako je to krenulo. Sve se radi ručno, a iskreno, da postoji mašina za opanke ja bih je prvi kupio. Možda će je Kinezi napraviti jednog dana, mada sumnjam, ali zasad mora ovako – kaže Milan.

Početak je svakako bio težak, ne samo zbog proizvodnje, nego i nabavke kože i drugih potrepština za izradu jednog opanka.

- Danas već mogu da kod dobavljača kože odmah na prvi pogled kažem da li je ta koža za mene ili nije. Ne pitajte me kako, jednostavno je osetim pod rukom, eventualno malo razvučem – napominje Milan.

A posla ima, kaže ovaj zanatlija.

- Prodaja ide preko interneta, to je najveći izlog koji možete da imate. Ponekad, kad je narudžbina velika, zaglavimo i do jedan dva noću, čak do ujutro. To daje nadu u budućnost. Ako stranci prepoznaju našeg “šiljkana“ kao srpski i mi ga moramo očuvati – ističe sagovornik AgroTV.

Milan Ilin kaže da tu i država treba da se umeša. Ona to i radi.

- Mi imamo pomoć u smislu konkursa, u pokrajini ih ima svake godine, a bude i republičkih, dobijamo novac za alat i repromaterijal, i to mnogo znači. Ako dobijem na konkursu, ja sam obezbedio da četiri ili pet meseci sva zarada od svakog opanka koji prodam kao suvenir ostane meni - napominje Milan.

Zarade ima i zbog toga što nema falsifikata. Milan kaže da nije naišao na opanak koji nije od kože, kao što je to slučaj sa drugom obućom, gumeni se kao posebna kategorija ne računaju.

- U opancima su naši preci prelazili i celu Albaniju i noga je bila mnogo zdravija u njemu nego što je danas u obući od, uglavnom, veštačkih materijala. Opanak kome se redovno menja guma na đonu, može da traje sto godina. Dok je opanka, uveren sam, biće i Srbije – zaključuje sagovornik AgroTV.

Pratite sve vesti iz Srbije i sveta na našem Telegram kanalu.

Instalirajte našu iOS ili android aplikaciju – 24sedam Vest koja vredi